Народна скупштина Републике Српске требало би данас да разматра Информацију о примјени Акционог плана за провођење мјера ублажавања негативних ефеката свјетске економске кризе, коју је усвојила Влада РС.

Република Српска је мјерама штедње успјела да одржи ниво јавне потрошње испод 40 одсто бруто друштвеног производа (БДП), наводи се у Информацији.

Учешће укупног јавног дуга РС у БДП-у смањено је са 59,2 одсто БДП-а у 2005. години на 38,8 одсто у 2009. години, што је знатно испод горње границе задужености која према условима ЕУ, односно критеријумима конвергенције из Мастрихта, износи 60 одсто БДП-а.

Од укупно 139 мјера Владе РС за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе на привреду РС, са подмјерама, реализовано је 60, дјелимично 13, континуирано се реализује 40, у току је реализација 40 мјера, док три нису реализоване.

У Информацији се наводи да је РС, за разлику од других земаља, у годину утицаја свјетске економске кризе ушла фискално стабилна, са ниским учешћем јавне потрошње и јавног дуга у БДП-у, те реформисаним директним порезима, с циљем смањења оптерећења привреде.

"Имајући у виду да су друге транзиционе земље, прије свих Хрватска, Македонија, Србија и Албанија, као и земље ЕУ у 2009. години забиљежиле негативне стопе раста БДП-а од 2,5 до 5,2 одсто, процијењена номинална стопа раста БДП-а у РС за 2009. износи 0,1 одсто и доказује да су мјере Владе РС биле правовремене, ефикасне и ефективне, те да су дале и више него добре резултате у ублажавању ефеката свјетске економске кризе", наводи се у Информацији.

Упркос свјетској економској кризи, обим индустријске производње у РС остварен у прошлој години већи је за 19 одсто у односу на 2008. годину, док је у истом периоду забиљежен пад од 11,6 одсто у Федерацији БиХ, 12,1 у Србији и 9,2 одсто у Хрватској.

Највећи допринос расту индустријске производње у 2009. години, у односу на претходну годину, дало је повећање производње у прерађивачкој индустрији, и то од 35,1 одсто.

Процјењује се да укупне уштеде остварене смањењем дневница за службена путовања на нивоу државне управе, која обухвата министарства, републичке управе и републичке управне организације, износе око 147.000 КМ.

Закључно са априлом, Инвестиционо-развојна банка РС кредитним пласманима креирала је 3 618 нових радних мјеста, колико су се корисници кредита обавезали да ће запослити нових радника у току периода отплате кредита, те омогућила одржавање постојећих 21 097 радних мјеста.

У 2010. години, закључно са 15. априлом, донесена су 24 рјешења о измирењу пореза путем обвезница, чиме је измирено 0,7 милиона КМ пореских обавеза, те да се активности измирења континуирано реализују.

Према Анкети о радној снази, стопа незапослености у 2009. години износи 21,4 одсто, док је од 2006. до 2008. године стално опадала од 28,5 до 20,5 процената.

Стопа запослености у 2009. години је 37,2, док је у периоду од 2006. до 2008. године стално расла са 30,9 на 37,3 одсто.

Просјечна пензија у 2009. години је износила 320 КМ и већа је за 7,7 одсто у односу на 2008. годину.

На дневном реду парламента су и Владин Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о пензијско-резервном фонду и ПДП-ов Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о ПИО по хитном поступку.

У редовној процедури требало би да буду разматрани приједлози закона о гарантном фонду, о преносу права својине РС у предузећима комуналне дјелатности на јединице локалне самоуправе, о уређењу и грађењу, о заштити биља, о пчеларству, о попису становништва у РС 2011. години и о измјенама и допунама Закона о Сенату РС.

Међу четири законска нацрта је и онај о преносу права својине РС у локалним радио и ТВ станицама на јединице локалне самоуправе.

На дневном реду су стратегије реформе пензионог система и запошљавања до 2014. године, Извјештај о раду Инвестиционо-развојне банке за 2008. годину, те информације о тражењу несталих, о програму за расељена лица, повратнике и избјеглице, о раду омбудсмана за дјецу РС, о Владиним мјерама за ублажавање посљедица кризе, о стамбеном збрињавању борчких категорија, о раду инспектората, о социјалном збрињавању радника и о субвенционисању струје.

На дневном реду 37. редовне сједнице налазе се чак 47 тачке дневног реда.

Почетак засједања заказан је за 10.00 часова, а очекује се да ће по броју радних дана ово бити једна од најдужих сједница парламента у садашњем сазиву.