Изложбом одбијеница за посао, Антикултурни театар Алија Сиротановић је у већ пропознатљивом стилу понудио добру мјешавину забаве и критике.

Посјетиоци су синоћ у Дому младих могли видјети 70 одбијеница за посао, сакупљених у неколико година редовног пријављивање на конкурсе за радна мјеста у просвјети, а већина их и није могла вити изложена на паное, па су просути по украсним бурадима.

По обичају, збиља и зезанција се није дала разграничити, јер је част отварања изложбе имао Огњен Тадић, најављен као академски сликар из Сликарске демократске странке. Реконструкција преговора око успостављања нове функције текла је отприлике овако:

АКТ: Можемо ли вас најавити као ликовног критичара?

Тадић: Може како било, само ме немој персирати.

Тадић је одавно љубитељ Сиротановића, а одазвао се на позив њихових пријатеља из ДИС позоришта. Он је похвалио оригиналност изложбе, и понадао се да ће је бити у будућности, али без повећавања умјетничког фундуса.

"Ово се нико није сјетио да уради желим да похвалим роригиналност. Душан је једну своју личну патњу овако претворио у своју личну побједу и мислим да је данас побједник на свим овим конкурсима, јер се на овакав начин успио суочити са стварношћу. Желим му да га креативност и духовитост не напусте и сада кад је нашао посао" додао је Тадић у кратком уводном говору, прекиданим шаламa и смијехом, а отварање је озваничено правим политичким руковањем са обе руке уз окретање публици.

АКТ је добро оцијенио да би са Тадићем дошла и пријеко потребно интересовање јавности, па је синоћ у бањолучком Дому младих било и неколико телевизијских камера.

По Сиротановићима (или Актовцима), идеја је дошла спонтано: Тадић је најпознатија личност која се појављивала на нашим наступима, а једини се грохотом смије кад причамо бајку о три прасића који без тендера дају градњу куће фирми, јер им је доста што им је вук одувао кућу од сламе и дрвета.

Што се тиче саме изложбе, идеја и изведба потичу од вође АКТ, Душана Јокића, коме припада већина одбијеница, са потписима наших највећих мајстора одбијања, од различитих школсих установа из Дрвара, Бање Луке, Градишке, Бијељине, па до Брчко дистрикта.

"Има ту и и експресионизма, на примјеру из Шипрага, рализам из музичка школа, али и класична наива у примјеру из Градишке, али и фалсификата, то јесте поништених конкурса" сасвим умјетнички оцјењује изложбу Јокић.

Дио слика погледајте у галерији