ЧАЈНИЧЕ - Истраживањем проведеним у неколико општина Удружење самохраних родитеља Републике Српске дошло је до података да већина самохраних родитеља, углавном мајки, живи са једним или двоје дјеце, и то само од дјечијег додатка.

Ремзија Спахић, предсједник Удружења, рекла је да су од 500 анкетираних 72 одсто незапослени, 21 одсто запослени на одређено вријеме, а осам одсто ради привремене послове. Око 70 одсто испитаника живи само од дјечијег доплатка, а 41 одсто су подстанари.

Класичан примјер је случај самохране мајке Слађане Ковачевић из Чајнича, која се након развода, са двоје дјеце, вратила се да живи код мајке. Незапослена је, обраћала се на неколико адреса за посао, али није било одговор.

"Углавном живимо од 60 марака које зарадим чистећи заједничке просторије у двије етажне заједнице у Чајничу. Центру за социјални рад обраћала сам се више пута, али они су ми рекли да немам право на сталну новчану помоћ" - наводи Слађана.

Додјељивали су јој неколико пута једнократну новчану помоћ, од које је набавила основне животне намирнице. Слађана, иначе, не добија алиментацију од бившег мужа, јер је он незапослен, па је судска пресуда за издржавање дјеце само мртво слово на папиру.

Слађанина мајка Ленка прима пензију од 190 марака, што јој не може покрити ни трошкове за лијекове.

У Центру за социјални рад кажу да Слађана не може добити ни 41 марку социјалне помоћи!? Објашњавају да су само двије мајке стекле услове да примају сталну социјални помоћ - која се креће од 32 до 49 марака. Осталима помажу у складу са расположивим финансијама, које добијају из општинске касе.

Миодраг Перендија, директор Центра, рекао је да су све самохране мајке добиле по пет кубних метара дрва за огрев, као и животне намирнице, те им додјељују једнократну новчану помоћ у складу са Законом о социјалној заштити Републике Српске.

"Проблем самохраних мајки сваким даном ће бити све тежи уколико се не поведе више рачуна. Ми још немамо податке колико их је у Српској" - каже Ремзија Спахић, предсједник Удружења самохраних родитеља, и додаје да би се овим проблему требало да позабаве Влада и Народна скупштина Републике Српске.

"У Крајини имамо неке податке о томе колико је самохраних родитеља, док нам у источном дијелу Републике Српске предстоји посао повезивања са невладиним организацијама да бисмо сазнали стваран број ових категорија које су социјални случајеви, али их у законским одредбама нигдје нема" - наглашава Спахићева.