РС би без Дејтона морала одмах војно нестати... Јавност Западног Балкана је још једном шокирана ратнохушкачким изјавама гробара социјалистичке Југославије.

Пише: Огњен Савић

"Хрватска је јамац Дејтонског споразума. Када би Додик референдумом о отцјепљењу срушио Дејтонски споразум, Република Српска одмах би морала нестати, и зато бих војно прекинуо коридор", објаснио је новинарима Месић, који крај мандата користи за своје традиционално ултрадесничарско и ратнохушкачко дјеловање.

Коридор на који мисли предсједник Хрватске са истеклим роком трајања, заправо је узак територијални појас у подручју општине Брчко. За вријеме рата ту су биле везане значајне војне снаге са обе стране, те се по томе ово ратиште може успоредити још само са Сарајевским, али по значају као комуникација ни са једним другим. Хрватска је читаво вријеме рата од 1992. – 1995. године, артиљеријом (из Жупање и других мјеста) тукла положаје српске војске око Брчког, а њене регуларне трупе су посједале ровове на мостобрану код Орашја. Месићу је очигледно циљ да оживи ове духове.

"Невјероватно је колико Додик вара међународну заједницу. Он игра на карту замора: мисли да ће се свијет уморити од БиХ, а он ће тада расписати референдум о отцјепљењу, неко ће се неколико дана бунити, а онда ће све спласнути и велика Србија ће бити остварена", пророкује Стјепан Месић.

Странцима сам то рекао блаже

Месић је очигледно још увијек у неком аутистичком и ксенофобичном грчу, сматрајући да је сам појам "велика Србија" нешто што код свих народа свијета мора побудити гнушање, као што је то образовни апарат постигао у његовој земљи. Ипак, из Месићевих изјава које су засад доступне јавности (можда касније сазнамо још детаља као у случају проусташких говора у Аустралији), јасно се види да је "човјек по задатку" свјестан својих ограничења.

"Како ће се понашати Иво Јосиповић, то ћемо видјети", казао је Месић. Додао је да је своје мишљење изнио и представницима међународне заједнице, али: "нешто блажим ријечима".

Наравно, нико из Србије није постављао питање угрожености Дејтонског споразума, насиљем које су проводили високи представници, попут Педија Ешдауна који је вршио чак и интервенције у уставима.

Није било боље прилике да се принципијелност са стране демонстрира при нападу земаља НАТО на Србију, што је један од најпластичнијих примјера да Дејтонски споразум заправо значи само народима унутар државне заједнице БиХ. Да је Хрватска и њен предсједник толико забринут за гаранте Дејтонског споразума, било је других прилика да то искаже.

Држите ме да га не ударим

У питању је свакако Месићево показивање мишића по принципу "држите ме да га не ударим", натемпирано баш пред крај мандата као и помиловање Синише Римца, правоснажно осуђеног за злочине над Србима. Уласком Хрватске у НАТО, она као држава ни нема ингеренције да самостално ангажује своју војску симболичног потенцијала, поготово у случајевима када није непосредно нападнута. Тако је јасно да су Месићеве ријечи у сврху додатног сијања мржње између Срба и Хрвата; што је и било главно обиљежје његовог мандата.

Без озбира што Месићев насљедник неће моћи испунити оваква обећања, нити ћему пасти на памет да их помиње, Стипе свјесно подиже летвицу само једном човјеку. Будући да се овим простачким наступом не би добро провео у директном сучељавању са Милорадом Додиком, Месић заправо циља на мекшег и Западу послушнијег политичара. Његова изјава да "Србија неће подржати референдум који би водио цијепању БиХ", очигледно није довољна.

Пљување Тадићу под прозор

Србија је такође гарант Дејтонског споразума и на готово заборављену реторику о употреби војне силе у босанском лонцу, у и даље веома запаљивој атмосфери, предсједник Србије би морао реаговати. Политика Иве Јосиповића, као једног од писаца тужбе против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, све је само не непредвидива.

Србија је по резолуцији УН имала обавезу да војно заштити становништво Републике Српске Крајине, али се то није десило у тренутку геноцида над Србима Западне Славоније, Баније, Лике, Кордуна и Далмације.

Да ли ће се Тадић и у овом случају показати као досљедан поштовалац и настављач политике Слободана Милошевића, остаје да се види.