БЕРЛИН - Рат у Авганистану уплео се у предизборну кампању за Њемачке парламентарне изборе, а све је почело још почетком септембра када су амерички авиони уништили два камиона-цистерне које су нешто раније на сјеверу Авганистана отели талибани, али је током бомбардовања погинуо велики број људи - између деведесет и сто педесет.

НАТО је потврдио да је међу мртвима и знатан број цивила.

Оно што је у причу уплело Њемачку јесте чињеница да је акцију из ваздуха затражио командант њемачке јединице из састава међународних војних снага у Авганистану, страхујући да би талибани камионе-цистерне могли да искористе за самоубилачки напад на оближњу њемачку војну базу.

Погибија авганистанских цивила узбуркала је духове у Њемачкој, а канцелара Ангелу Меркел довела пред посланике парламента Бундестага, гдје је изразила дубоко жаљење због губитка невиних живота:

"Свака недужна жртва убијена у Авганистану превише је. Жалимо за сваком од тих жртава, и ја дубоко жалим за сваким ко је убијен и рањен - посебно ако је то био исход њемачке акције. За мене је, као њемачког канцелара, посебно важно да то поручим и њемачком парламенту и народу Авганистана", изјавила је Меркелова.

Она је рекла да прије окончања истраге о нападу у Кундузу не смије доћи до преурањене осуде, ни у земљи ни изван ње, и да друге опције, осим наставка мисије њемачке војске у Авганистану, нема.

И демохришћани канцелара Ангеле Меркел и социјалдемократе њеног изборног ривала Франка Валтера Штајнмајера противе се њемачком војном повлачењу из Авганистана.

Љевичарска партија "Линке" је, међутим, протестима испред Бранденбуршке капије у Берлину јасно саопштила шта мисли: њемачка војска и НАТО треба да оду из Авганистана.

Ако је судити према испитивањима јавног мњења, слично размишља и добар дио њемачких грађана. Дописник Би-Би-Сија из Берлина Стив Розенберг истиче да је "у њемачком јавном мњењу мисија у Авганистану крајње непопуларна".

"Двије трећине Нијемаца је против њемачког војног присуства у тој земљи. У предизброној кампањи се, све до овог тренутка, није појавило ни једно једино питање које би привукло пажњу бирача. Треба сачекати и видјети да ли ће можда Авганистан то, можда, постати; није искључено да ће дио друштва захтијевати од водећих политичара да јасно кажу какви су им планови и када ће се војници вратити из Авганистана, али Ангела Меркел и Франк Валтер Штајнмајер то питање сигурно неће сами покренути", каже Розенберг.

У Њемачкој је тренутно предмет расправе сам Авганистан, а не суштина савезничке мисије у тој земљи, тврди Хенинг Рике из њемачког Савјета за спољнополитичке односе.

"Код четири или пет водећих странака у Њемачкој постоји снажан консензус да је у овом моменту неопходно држати се постављеног циља у Авганистану; једино је љевица обећала брзо повлачење њемачких војника. Предмет дебате је начин на који влада води политику у вези са Авганистаном, да ли је мудрије не одређивати датум повлачења или је боље утврдити критеријуме за одлазак њемачких војника из те земље. Питање да ли остати или отићи из Авганистана се, једноставно, не поставља", каже он.

Ни расположење јавности, исказано у испитивањима јавног мњења, сматрају аналитичари, неће имати пресудну улогу на предстојећим изборима јер, како каже, "није преточено у масовни покрет или антиратне демонстрације".

Влада се, у међувремну, уздржава од било каквог "таласања".

Могуће су, сматрају они, постепене промјене праћене већом флексибилношћу и усвајањем одговарајуће стратегије примјерене ситуацији на терену.