БАЊА ЛУКА - Закон о измјенама и допунама Закона о научно-истраживачкој дјелатности, који је недавно усвојила Влада Републике Српске, уводи категорију "млади истраживачи", која се односи на младе који су постигли изванредан успјех у првом и другом циклусу високог образовања, а на основу којег би им био омогућен плаћени рад на одобреном научном пројекту у неком научно-истраживачком институту или факултету у РС, изјавио је помоћник министра за науку Винко Богдан.

Он је навео да Министарство науке и технологије РС потенцира провођење Програма оспособљавања младих за бављење научно-истраживачким радом, како је школовање студената у другом и трећем циклусу високог образовања дефинисано Законом о високом образовању, док се измјенама и допунама Закона о научно-истраживачкој дјелатности уводи нова категорија оспособљавања младих кадрова у виду "младих истраживача".

"Период у којем би перспективни млади кадрови били у статусу `младих истраживача` био би дефинисан уговором и односио би се на период трајања другог или трећег циклуса високог образовања, односно магистарског и докторског студија, плус просјечно вријеме за израду завршног рада", објаснио је Богдан.

Он истиче да ће детаљи у вези са свим аспектима оспособљавања младих за научно-истраживачки рад бити поближе дефинисани у Правилнику о оспособљавању младих кадрова.

"Студенти другог и трећег циклуса високог образовања и даље ће бити финансијски подржани приликом израде и одбране магистарског, односно докторског рада. Додјела финансијских средстава за оспособљавање младих кадрова у области научно-истраживачке дјелатности и даље ће бити подложна конкурсној процедури коју ће проводити Министарство науке и технологије", истиче Богдан.

Подсјетивши да је Влада РС на сједници, одржаној 23. јула усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о научно-истраживачкој дјелатности, Богдан је објаснио да је досадашња имплементација Закона о научно-истраживачкој дјелатности указала на потребу да се одређена питања регулишу на другачији начин, како би се створили оптимални услови и претпоставке за рад установа које се баве научно-истраживачком дјелатношћу и обезбиједили услови за остваривање програма утврђених законом

"Једна од измјена Закона односи се на нучно-истраживачке институте, у којима је према досадашњем закону потребан број истраживача за регистрацију био пренизак. Да би се један научно-истраживачки институт могао озбиљно бавити научно-истраживачким радом, у свом саставу мора имати минималну критичну масу научних радника и са аспекта саме струке, али и са аспекта мултидисциплинарности истраживања", истиче Богдан.

Он је навео да је у том смислу било потребно подићи "праг" броја истраживача у институту, како би одређени институт имао довољан капацитет да се бави истраживањима и да постиже запажене резултате и на међународном плану, а не само у БиХ.

"У складу са Законом о измјенама и допунама Закона о научно-истраживачкој дјелатности, да би се институт био регистрован у Министарству за обављање научно-истраживачке дјелатности, потребно је да у сталном радном односу има 16, умјесто досадашњих шест истраживача од којих осам у научно-истраживачком звању и осам у звању истраживач-сарадник или вишем", појашњава Богдан.

Он истиче да се новим законом уводи и појам "истраживачки центри" - као научно-истраживачки, односно, истраживачко-развојни центар који је организациона јединица у оквиру неког правног лица и у којој се обављају основна, примјењена и/или развојна истраживања.

"Ово практично значи да се даје могућност и оним организацијама, односно, институтима који не испуњавају услове у смислу Закона о научно-истраживачкој дјелатности по питању регистрације као научно-истраживачког или истраживачко-развојног института, да могу остваривати научно-истраживачке програме у складу са законом, уз испуњење минималних услова, тј. да у сталном радном односу имају барем једног истраживача са научним звањем и два истраживача у звању истраживач сарадник", истиче Богдан.

Помоћник министра за науку рекао је да је циљ Министарства науке и технологије да у наредном периоду, поред ширења кадровске и инфраструктурне научно-истраживачке базе у РС, више потенцира квалитет научно-истраживачких резултата и њихову примјењивост у привреди.

Он је нагласио да ресорно министарство има подршку Владе РС, која је препознала значај квалитетног научно-истраживачког рада за развоја друштва у цјелини.