Svijet
САД блаже према Куби
"Биће укинута ограничења према породицама", изјавио је званичник који је желио да остане анониман.
Овај извор није желио да прецизира да ли ће укидање мјера бити трајно.
Амерички Конгрес прошлог мјесеца одобрио је приједлог буџета који забрањује употребу јавних фондова за ограничавање путовања на Кубу Американцима кубанског поријекла.
Од 2004. године, овим људима дозвољено је да путују на острво само три пута годишње и да својим рођацима на Куби пошаљу највише 300 долара свака три мјесеца.
Американци кубанског поријекла ималу су неграничено право да путују на острво од 1977. до 1982. године. Ова ограничења поново је увела администрација бившег предсједника Роналда Регана.
У Републици Српској, Србији или Македонији, које се обично угледају на америчку демократију, грађанима држава не ограничава и кажњава за путовање у било коју другу земљу. То раде земље Запада, забрањујући законски нашим грађанима да путују у њих.
Због овог степена демократије, довољно је размислити о томе да је највећи прилив девиза, односно ухватљивих (не са Холандских Антила) инвестиција уопште, долази од српске и македонске дијаспоре. Треба само узети дигитрон у руке.
Уколико се амерички Кубанци одлуче да улажу у кубанску привреду, могу за кратко вријеме направити велики уплив средстава. Он ће, са једне стране значајно мијењати економск ситуацију на Куби, што је мач са двије оштрице.
Већа флуктуација капитала, и либералнији систем пословања, довео би и до нестабилности система, који само чека да умре старији брат. Раул Кастро трешко да има тај ауторитет да се задржи на власти, као да је Кастро доброг здравља.
Са друге стране, то би могло развити кубанску привреду, која не почива ни на приближно истим правилима као америчка, која одумире. Куба би могла постати инвестициони рај, и врло брзо нека врста Холандских Антила (земља која улаже највише у БиХ). Само са много више становника.
Уколико се то деси, са 11% интелектуалаца Јужне Америке на својој територији, при чему Куба има само 2% од цјелокупне популације овог континента (укључујући и Мексико), она би могла постати ново економско чудо.
Наравно, прије тога само треба спријечити те исте да отпутују. Зато је Обама и потегао овај потез, да у првом валу отклони све оне, који би заведени традиционалном сликом о америчком луксузу, продали своју перспективу. Као и малодушни Совјети свој космички програм, за избјељиване СФРЈ-фармерке из осамдесетих.
Сад се само чека Куба, да се види да ли ће и она укинути забрануКубанцима америчког поријекла, да путују у САД. Могу да их пусте да путују, без обзира што то повлачи страх од гласа о промјенама, које могу стићи из САД.
Што је врло тешко да се деси, будући да је то мали проценат становништва, и неће имати ефекта на одлив мозгова или средстава.
Сад је опет похлепа на потезу.
