ВАШИНГТОН - Међународни монетарни фонд ће ублажити услове одобравања својих зајмова, објављено је ноћас на сајту те глобалне финансијске институције.

Нови услови сарадње са ММФ-ом почет ће да се примјењују од 1. маја, а повољнији кредити биће доступни првенствено земљама са јаким макроекономским показатељима, истиче се у саопштењу Фонда.

Функционери Фонда сматрају да ће нови приступ у давању позајмица подстаћи многе земље, којима је неопходна финансијска подршка, да се обрате ММФ-у за недостајућа средства.

Замјеник извршног директора ММФ-а Џон Липски је оцијенио да су протеклих година неке земље избјегавале да позајме средства Фонда у страху да ће се то негативно одразити на њихов међународни углед и рејтинг.

Извршни директор ММФ-а Доминик Штраус-Кан је оцијенио да су "суштинске промјене приликом указивања помоћи земљама - чланицама организације сада неопходне, у условима глобалне економске кризе", преносе агенције.

Штраус-Кан сматра да већа еластичност приликом одобравања кредита и модернизација услова давања зајмова треба да помогну да се на прави начин изађе у сусрет потребама чланица ММФ-а.

Један од основних инструмената у подршци коју ММФ намјерава да укаже земљама које имају финанансијске тешкоће бит ће путем модела такозване "Линије еластичног кредитирања" (ЛЕК).

Предност ЛЕК-а је у томе што, према објашњењу експерата, тај механизам не би обухватио раније строге услове за земље које траже финансијску помоћ Фонда, а истовремено пружа могућност неограниченог обнављања кредитних аранжмана, уз услов да прималац зајма уредно извршава раније преузете обавезе.

ЛЕК предвиђа и продужавање рока отплате кредита ММФ-а за три до пет година и мања условљавања у вези са величином привучених средстава Фонда (према садашњим правилима, кредитни "плафон" је ограничен на 500 посто од квоте коју земља - зајмопримац има у ММФ-у).

Постоји, такође, могућност да се програм ЛЕК користи и као "профилактичка" мјера, без стварног привлачења финансијских средстава ММФ-а. Нови приступ приликом додјеле зајмова подразумјева, осим тога, "модернизацију услова" сарадње са Фондом "за све зајмопримаоце", као и "повећање еластичности" традиционалног инструмента Фонда, као што је "стенд бај" кредитни аранжман, а такође и удвостручење "удјела" зајмова по обичном, тј. повлаштеном, програму кредитирања.

Корисници средстава ММФ -а могу очекивати и поједностављење процедуре у процесу враћања зајмова, као и већи приступ неким ријетко кориштеним програмима, наводи се у саопштењу Фонда.

У саопштењу је најављено да ће се током предстојећег самита групе 20 најразвијенијих земаља (Г20), 2. априла у Лондону, разговарати и о увећању средстава ММФ-а за позајмице угроженим земљама на око 500 до 550 милијарди долара.

ММФ и Јапан су раније постигли споразум према коме ће Токио позајмити Фонду сто милијарди долара за попуну кредитног портфеља организације који је прије тога вриједио 250 милијарди долара.

Преостаје, дакле, да се кредитни фонд ММФ -а попуни са још 150 до 200 милијарди долара, јер се глобална економска криза нагло погрошава, а број земаља којима је неопходна вањска финансијска помоћ брзо увећава, упозорили су функционери Фонда.