Prethodne studije su otkrile da litar flaširane vode može sadržati desetine hiljada plastičnih čestica vidljivih mikroskopom. Te studije su se zaustavile kod otkrića čestica veličine jednog mikrometra (milioniti deo metra), uglavnom zbog tehnoloških ograničenja.

Pomenuta studija objavljena početkom ovog meseca koristila je novorazvijenu lasersku tehnologiju za pronalaženje još manjih fragmenata, koju je izumeo biofizičar sa Univerziteta Kolumbija i koautor studije, Vej Min. Tada je otkriveno prosečno 240.000 plastičnih fragmenata po litru flaširane vode.

Otprilike za 90 odsto čestica se smatra da je reč o nanoplastici, koja je za razliku od mikroplastike, sposobna da prođe kroz creva i pluća u krvotok. Odatle, čestice mogu da se zadrže u srčanom mišiću i drugim organima, prođu kroz krvno-moždanu barijeru u mozak, pa čak i u tela nerođene dece kroz placentu, kako otkriva studija.

Nije iznenađujuće da je jedan od najčešćih tipova nanoplastike u tri testirana brenda flaširane vode (naučnici nisu naveli brendove) bio polietilen tereftalat ili PET, koji se najčešće koristi u industriji flaširanih pića, navode autori istraživanja.

Čestice nanoplastike nose opasne hemikalije

„Najverovatnije da sitne čestice upadaju u vodu kada se boca stisne ili kada se vrh više puta zavrne. Još jedna vrsta plastike koja se našla u uzorcima flaširane vode bio je najlon. Takve čestice mogu doći iz filtera dizajniranih da prečišćavaju vodu”, navodi koautor studije, Bajzen Jin, profesor geohemije na Univerzitetu Kolumbija.

Do sada je malo istraživanja koja pokazuju šta tačno nanoplastika izaziva kada uđe u krvotok. Postoje brojni dokazi da su hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike štetne za ljudsko zdravlje i reprodukciju sisara.

Čak i ako nanoplastika nije štetna, studija tvrdi da može poslužiti kao nosač opasnih hemikalija koje se koriste u proizvodnji plastike, kao što su bisfenoli, ftalati, dioksini, organski zagađivači i teški metali.

„Oni su štetni u visokim dozama, povećavajući rizik od raka i propadanja ključnih organa kao što su bubrezi, jetra, srce, reprodukcija i nervni sistem", objašnjava dr Jin.

Iako nanoplastika čini 90 odsto plastičnih čestica koje se nalaze u flaširanoj vodi, prema rečima dr Mina, one čine daleko manju masu u odnosu na ostale.

„Zaključak studije je da nije važna veličina čestica, jer što su sitnije, lakše se propuštaju u drugu sredinu. Takve su čestice nanoplastike”, ističe koautor studije Vej Min.

Foto: Shutterstock/Pressmaster 

Izvor: rts.rs