Prema njegovim rečima, cele godine se pripremao za Olimpijske igre na kojima je ciljao zlato, a povreda, sezona bez titule i prethodni olimpijski neuspesi učinili su pobedu u Parizu još dražom.

Đoković je pred duel Dejvis kupa u kom se Srbija tokom vikenda sastaje sa Grčkom izdvojio vreme kako bi se prisetio najznačajnijih detalja iz svoje bogate karijere, ali i objasnio zbog čega mu je pobeda na olimpijskom turniru najdraža u karijeri.

"Ima više razloga zbog kojih je olimpijsko zlato najznačajnije dostignuće u mojoj karijeri, ali je glavni taj što sam ponovo imao priliku da predstavljam svoju zemlju na najznačajnijem sportskom događaju koji se odigrava tek svake četiri godine. Drugi razlog je to što je moja olimpijska karijera do sada bila turbulentna. U Pekingu sam došao do bronze, nakon čega sam odigrao još tri turnira i na dva izgubio u borbi za bronzu. To su verovatno i najteži porazi u mojoj karijeri", rekao je Đoković.

Dodao je i da je bilo više faktora koji su doprineli tome da se olimpijsko zlato izdvoji u mnoštvu trofeja koje je osvojio.

"Olimpijada se odigrava svake četiri godine i zbog toga je izuzetno dragocena, iako mi teniseri imamo četiri velika turnira godišnje. Činjenica da na četiri dosadašnja učešća nisam ušao u finale, da sam ušao na Olimpijadu bez titule ove godine, kao i da sam operisao koleno dva meseca pre Pariza, bio poražen u finalu Vimbldona, ali i da imam 37 godina, učinili su pobedu posebnom. Gađao sam zlatnu medalju i zbog toga mi je i sam plasman u finale značio mnogo, ali je cilj bila pobeda", dodao je Đoković.

Govorio je Đoković i o pritisku s kojim se suočava i u poznim igračkim godinama.

"Pritisak je uvek prisutan, naročito kad se očekuje da uvek pobedite. Ja sam uvek samokritičan i očekujem dosta od sebe, te stoga dosta vremena provodim pripremajući se kako bih mogao da uvek budem na maksimumu. Stvari su se promenile u poslednje vreme, tu su i godine i moram da tempiram formu za ono što ima najveći značaj, a to je ove godine bila Olimpijada. Mnogo mi je laknulo kada sam znao da ću biti spreman posle povrede", objasnio je Đoković.

Istakao je i da nije imao dodatni pritisak, koji zavisi od kvaliteta igara, s obzirom na to da je bio u potpunosti spreman za olimpijski turnir.

"Dodatni pritisak zavisi od forme, od toga kako ste igrali na turniru. Ja do finala niam izgubio nijedan set, a i pobeda protiv Nadala mi je bila jasan znak da sam u dobroj formi. Bio sam fizički i mentalno spreman. Znao sam da me mnogo ljudi u Srbiji gleda i bodri i osećao sam tu energiju, te je taj dodatni pritisak bio manji. Na Ju-Es openu nisam bio sto odsto spreman, te sam u svaki meč ulazio nervozniji nego što je to bio slučaj pred finale Olimpijade", rekao je trenutno četvrti teniser sveta.

"Značaj Olimpijskih igara sam osetio tek tokom svog prvog učešća"

Prema njegovim rečima, nije bio svestan važnosti Olimpijskih igara sve do prvog učešća u Pekingu.

"Olimpijada mi je bila zvezda vodilja. Kada sam počinjao da igram tenis, san mi je bio da osvojim Vimbldon i budem prvi na svetu. Tenis nije klasičan olimpijski sport gde sportisti čekaju četiri godine na Olimpijadu i za nju se spremaju najviše, te je stoga nisam doživljavao na isti način kada sam bio mali. Tek kada sam otišao na prvu Olimpijadu i osetio taj duh olimpijskog sela u kom se nalazi 10.000 najboljih svetskih sportista, shvatio sam da se to ne može doživeti na drugim takmičenjima", istakao je Đoković.

Dodao je da je imao veliku podršku srpskog tima u Parizu, ali i da je izbegavao zadržavanje u olimpijskom selu usled prevelike pažnje koju su mu poklanjali drugi sportisti.

"U Pekingu sam boravio u selu sve vreme, dok sam ovog puta odlučio da budem van, kako bih mogao da se fokusiram na izazove koji me čekaju. Međutim, posetio sam selo nekoliko puta i želeo sam da odem do menze i teretane i bilo mi je super da podelim iskustva sa drugim takmičarima, ali je došlo do prezasićenja te sam jednom prilikom i odustao od odlaska u menzu. Bio sam i u prostorijama u kojima je boravila naša delegacija i ono što su mi priredili kada sam došao sa zlatnom medaljom jeste nešto što ću pamtiti čitavog života. Bilo mi je gotovo neprijatno od tolike podrške i ne znam kako bih mogao da im se odužim za sve to", rekao je srpski teniser.

Prisetio se osvajač 24 grend slem turnira i saveta koje je dao vaterpolistima kada su proživljavali teške trenutke u Parizu.

"Situacija sa vaterpolistima se jednostavno desila i bila je neplanirana. Ne želim da kažem o čemu smo sve pričali, ali se jednostavno zadesilo da sam bio tu kada su imali sastanak i nisu bili u dobrom raspoloženju, što potpuno razumem. Od njih su očekivanja uvek najviša i čim dođe do poraza deluje kao da je smak sveta. Ja sam više podelio neka svoja iskustva jer su me zamolili za savet, tako da ništa od toga nije bilo planirano. Ne volim da dajem savete, već da prenosim iskustva u kojima se neko možda pronađe", objasnio je Đoković.

"Prvi grend slem trofej me je uveo u društvo najboljih"

U drugom delu razgovora, Đoković je govorio o svojim učešćima i uspesima na grend slem turnirima. Za početak je objasnio zbog čega je osvajanje prvog Australijan opena bilo presudno za razvoj njegove karijere.

"Nisam tada znao da ću imati tako dobar učinak na tom turniru. Verujem u sudbinu i da se neke stvari dešavaju s razlogom. Nakon prvog grend slema sam počeo da verujem da ih mogu osvojiti više i da mogu da se umešam u rivalstvo između Nadala i Federera. Mučio sam se narednih godina sa njima i zbog tog rivalstva sam morao da zadrem dublje i sa svojim timom nađem strategiju za fizički i mentalni razvoj kako bih mogao da im pariram. Ključna je bila druga polovina 2010. godine, kada smo osvojili i Dejvis kup i nakon toga sam počeo da nižem uspehe u Australiji, gde postoji velika srpska zajednica koja me je uvek podržavala", izjavio je Đoković.

Objasnio je i zbog čega uživa u nastupima u Australiji.

"Tamo je i lepo vreme kada je ovde zima i naročito mi prijaju ti noćni mečevi. Takođe, Australijanci mnogo cene sportiste i ceo grad živi za tenis tih mesec dana. Još jedan od razloga je i to što se igra na početku godine, a ja volim da sezonu započnem na što bolji način", istakao je desetostruki prvak Australijan opena.

Objasnio je i na koji način je od najranijih dana, pod uticajem porodice i prvih trenera, gradio samopouzdanje.

"Samopouzdanje sam gradio pre svega ugledajući se na svog oca, koji je uvek bio uporan i verovao je u mene čak i kada ja nisam. Tu je bila i majka, koja je u 70 kvadrata izdržavala četiri muškarca, a ja sam izabrao najskuplji sport u vreme sankcija i veoma teških uslova za život. Bio mi je potreban neko ko će da veruje u mene i ko će da me gura bez obzira na to ko je preko puta mene. Tako sam naučio da verujem u sebe. To je poteklo iz kuće, a kasnije su došli i Jelena Genčić, moja teniska majka, kao i moj teniski otac Niki Pilić, koji su mi svojom riznicom znanja pomagali i usmeravali me kako taktički, tako i emocionalno", rekao je Đoković.

"Nadal je jedini razlog zbog kog sam kasno osvojio prvi Rolan Garos"

Nakon toga je pričao o Rolan Garosu i Rafaelu Nadalu kao glavnom razlogu za nešto teži put do trijumfa na Otvorenom prvenstvu Francuske.

"Nadal je verovatno jedini razlog zbog čega je bilo potrebno mnogo vremena da se osvoji Rolan Garos, kako za mene tako i za Federera. Bio je gotovo nepobediv tu, a ja sam imao priliku da ga pobedim tri puta. Niko nikada verovatno neće imati skor kakav on ima tamo i zbog toga uvek ima i ulogu favorita, zbog čega znate da ćete morati da odigrate najbolje što možete kako biste ga pobedili. Sa druge strane, to je pobedama nad njim u Parizu davalo poseban značaj", izjavio je trostruki osvajač Rolan Garosa.

Prisetio se i povrede koju je zadobio na ovogodišnjem Rolan Garosu, zbog koje je bio ugrožen njegov nastup na Olimpijskim igrama.

"Prvo što sam pomislio kada sam se povredio bilo je da ću propustiti Olimpijadu, zbog čega sam se zabrinuo. Međutim, pre operacije su me uverili da ću, ako zahvat i rehabilitacioni proces prođu bez problema, sigurno biti spreman za Pariz, dok je Vimbldon bio znak pitanja. Nakon operacije sam se osećao dobro i oporavak je tekao odlično, te sam igrao i na Vimbldonu, a kada sam ušao u finale otklonio sam sve sumnje o povredi. Steznik sam nosio preventivno, ali nisam razmišao o kolenu na Olimpijadi", istakao je Đoković.

"Vimbldon ima posebno mesto u mom srcu"

Usledilo je evociranje uspomena na prvi osvojeni Vimbldon i doček koji mu je priređen u Beogradu.

"Doček koji mi je priređen kada sam osvojio prvi Vimbldon i postao broj jedan bio je nešto unikatno i jedinstveno. Od aerodroma, pa do Skupštine i gomile ljudi koji su se sakupili. Tada sam imao i priliku da predstavim ljude koji su mi pomogli tokom karijere i žrtvovali se za mene", započeo je Đoković priču o svom omiljenom turniru.

Nakon toga je objasnio zbog čega mu je treći grend slem u sezoni omiljeni turnir.

"Vimbldon je uvek imao posebno mesto u mom srcu. Sa četiri ili pet godina sam odgledao svoj prvi meč u karijeri i to je bilo finale u kom je Sampras osvojio Vimbldon. Zaljubio sam se u tu zelenu travu i bele uniforme, kao i u tradiciju koju nema nijedan drugi turnir. Zbog toga mi je Vimbldon omiljeni turnir, kao i većini igrača", rekao je Đoković.

"Motivišu me grend slemovi i igranje za reprezentaciju"

Što je Ju-Es opena tiče, najradije se seća prve titule koju je osvojio pre 13 godina.

"Prvi put je uvek poseban i stoga mi je i prvi trofej u Njujorku 2011. godine verovatno i najdraži. Međutim, tu je i trijumf nad Federerom, koji je u tom periodu igrao svoj verovatno najbolji tenis na tvrdoj podlozi. Publika je takođe bila na njegovoj strani i veliki je uspeh što sam ostao priseban i uspeo da ga pobedim", izjavio je srpski teniser.

Na kraju se osvrnuo na predstojeći meč Dejvis kup reprezentacije protiv Grčke, ali i na osvajanje tog takmičenja koje smatra jednim od svojih najvećih uspeha u karijeri.

"Za sada sve teče u najboljem redu. Mene sada motivišu grend slemovi i igranje za reprezentaciju. Ostali turniri me manje motivišu i služe mi pre svega za podizanje forme za najvažnije izazove. Drago mi je što mogu da budem na raspolaganju reprezentaciji i mom prijatelju iz detinjstva Viktoru Troickom, s kojim sam i osvojio Dejvis kup. Uz Olimpijadu i Vimbldon to je svakako najveći uspeh u mojoj karijeri. Kada igrate za reprezentaciju imate podršku selektora, saigrača i u našem slučaju tada i publike, što donosi dodatni podstrek. Format takmičenja se promenio, tako da pozivam publiku da dođe da nas podrži u mom možda i poslednjem nastupu na domaćem terenu u Dejvis kupu", zaključio je Đoković.

Izvor: rts.rs