U jednoj rečenici – Džo Bajden nije se „zaledio“ i izgubio, kako su neki predviđali, Donald Tramp nije delovao nadmoćno kako su se neki nadali, javnost je dobila veoma malo konkretnih odgovora i mnogo međusobnih uvreda, često vrlo ličnih i direktnih.

Oni koji dugo prate debate obraćaju mnogo pažnje na govor tela kandidata i njihovo ponašanje na sceni, a naročito je važno da li se rukuju pre i posle debate, što je znak da je debata u okviru normalnog političkog dijaloga.

Taj običaj gotovo je nestao od kako se na debatnu scenu penje Donald Tramp, rukovanja je jedva bilo sa Hilari Klinton 2016, kao i sa Bajdenom četiri godine kasnije (tada je i kovid poslužio kao opravdanje), a večeras se činilo da nijedan kandidat nema ni najmanju želju da protivnika uvaži na bilo kakav način, naprotiv.

Od stupanja kandidata na scenu bilo je jasno da se radi o dva nespojiva sveta i to nije promenila ni činjenica da su govornice bile prilično blizu jedna drugoj, najverovatnije zbog kadriranja.

Sam format debate bio je veoma neuobičajen. Pitanja su postavljana direktno jednom od kandidata koji je imao dva minuta da odgovori, da bi zatim protivkandidat imao minut da reaguje na taj odgovor.

Posle toga bi onaj kome je postavljeno pitanje imao dodatni minut da odgovori na odgovor, da bi onda moderatori odlučivali da li će drugom kandidatu dati još jedan minut za reakciju.

Rezultat je da su oba kandidata često ostajala nedorečena u meri da su odgovore nastavljali posle sledećeg pitanja, ignorišući ono što im je postavljeno i u tome je naročito prednjačio Tramp.

Očekivanje da će Bajden da se „spotakne“, a možda i „strmoglavi“ u ovoj debati trajalo je tek nekoliko početnih minuta gde je on delovao nesigurno, glas mu je bio veoma hrapav, promukao, koncentracija upitna.

Kako je debata odmicala Bajden je postao sigurniji (ako se poredi sa početkom debate), naročito kada je Trampu upućivao uvredljive komentare.

Trampova taktika bila je da omalovažava Bajdena i njegove rezultate nazivajući ga „najgorim predsednikom ikada“, ali je istovremeno i veoma često preuzimao inicijativu u odnosu na moderatore, izbegavajući da odgovori na postavljeno pitanje dok ne razjasni ono što nije stigao prethodno.

To govori da je format bio „neudoban“ za ovu dvojicu kandidata, kao i da su pitanja bila previše opšta za dva minuta odgovora i minut reakcije.

S druge strane, preciznija i konkretnija pitanja neminovno bi vodila optužbama za naklonjenost moderatora i organizatora.

A ako se oko nečega svi možemo složiti to je da su moderatori bili gotovo neprimetni tokom debate, nisu izrekli nijednu opomenu kada su se kandidati međusobno vređali nazivajući jedan drugog „lopovom“ ili „kriminalcem“, samo su nastojali da ih vrate na pitanje ako ne bi dobili odgovor, a vremena za odgovaranje bi ostalo.

Si-en-en je gotovo 90 odsto vremena na ekranu imao oba kandidata, kako bismo gledali reakcije na ono što se govori, što je možda zanimljivo za publiku, ali je veoma loše za kandidata koji govori.

Takozvani „split skrin“ nije običaj u debatama koje organizuje nadstranačka Komisija za predsedničke debate i to je bila primedba nekih analitičara.

Utisak posle debate, ali i glasine koje se šire, je da su Demokrate daleko nezadovoljnije, gotovo uspaničene.

Tačno je da Džo Bajden nije napravio neki dramatičan gaf, ali je delovao daleko od čoveka kome treba poveriti SAD naredne četiri godine.

Upućeni kažu da mnoge uticajne Demokrate i partijski finansijeri očajnički traže drugo rešenje za kandidata, za šta nije ostalo mnogo vremena.

S druge strane, Tramp nije delovao nadmoćno u meri u kojoj su se njegove pristalice (širom sveta) nadale.

Bio je uobičajeno samohvalisav, ono što je govorio najčešće nije bilo sasvim utemeljeno u podacima, što za Trampa nije neobično, ali biračima šalje poruku da će glasati za istog Trampa za koga su glasali prethodna dva puta, a ne za nekoga ko je četiri godine izvan Bele kuće iskoristio za lični razvoj kako bi ih bolje služio. A nailaze nikada teža vremena.

Onima koji su se već opredelili ova debata poslužiće da se još dublje ušanče u svojim pozicijama.

Umereni i neopredeljeni birači posle debate su shvatili da im se nude dva loša izbora i da je na njima da prepoznaju koji je manje loš.

Na najvećoj muci su novinari koji iz ove debate treba da izvuku neku vest odnosno da istaknu neku novu i svežu političku poruku koju su kandidati čuvali za ovu priliku jer je interesovanje za debatu bilo ogromno.

Takve poruke, jednostavno, nije bilo ni na jednoj strani.

Ponovljeno je ono što smo mnogo puta čuli do sada, a ako se budu brojale najčešće izgovorene reči u debati, reč „lažov“ biće, sasvim sigurno, visoko plasirana.

Ovo je najranija predsednička debata ikada održana u SAD, pre partijskih konvencija na kojima se donosi konačna odluka o tome ko će biti kandidati na izborima u novembru.

Sledeću debatu organizuje TV mreža Ej-bi-si desetog septembra, a do tada su moguća različita iznenađenja počev od toga ko bi sve mogao da se nađe na bini.

Po tom pitanju Tramp stoji neuporedivo bolje. Ali, pitanje je da li mu to što je bio sigurniji u večerašnjoj debati ide na ruku odnosno da li bi održao svoju trenutnu prednost u anketama ukoliko bi Demokrate iznenada promenile kandidata.

A to će biti glavna tema narednih dana.

Što se same debate tiče, vest je da je prošla.

Foto: EPA-EFE/WILL LANZONI 

Izvor: rts.rs