Legenda kaže da je bek Njujork niksa Džon Starks dobio loptu negde na protivničkoj polovini, kada je En-Bi-Si prekinuo prenos četvrte utakmice finala NBA lige između Niksa i Hjuston rokitsa 17. juna 1994. godine, kako bi se uključio u direktan prenos policijske potere za O Džej Simpsonom, optuženim da je ubio bivšu suprugu Nikol Braun Simpson, s kojom je bio u braku od 1985. do 1992. i imao s njom dvoje dece, i njenog prijatelja Ronalda Goldmana.

„Pilot epizodu“ prvog rijalitija u istoriji televizije, u kojoj je dvadesetak policijskih automobila u poteri pratilo beli „ford“ koji je vozio Simpson, gledalo je neverovatnih 95 miliona Amerikanaca. Poteru je snimalo ukupno sedam helikoptera, dok su se duž puta okupljale grupe ljudi, glasno podržavajući najpopularnijeg begunca u istoriji SAD. Utakmicu između Njujorka i Hjustona niko više nije ni pomenuo.

Posle En-Bi-Sija, i druge nacionalne mreže i lokalne televizije jedna za drugom su prekidale program i uključivale se u prenos potere, a rejting im je naglo padao kad god bi neki od helikoptera morao da sleti kako bi dopunio gorivo. Lanac „Domino“ je tog dana prodao rekordan broj pica.

Samo tri godine ranije Los Anđeles je goreo posle ubistva Rodnija Kinga, pa su preostale varnice rasnih napetosti raspaljivane po naseljima kroz koje je potera za O Džejem prolazila. Stanovnici delova „grada anđela“ poput Komptona, Inglvuda i Vatsa izlazili su na ulice, nosili transparente se porukama podrške Simpsonu i žestoko negodovali na pojavljivanje policije.

O Džej je u jednom trenutku prislonio „magnum“ na slepoočnicu. Hroničari tvrde da od tog trenutka nije bilo nikakve dileme – svaki treći Amerikanac želeo je uživo da gleda raspad života jednog od najvećih selebritija Amerike.

Gledaoci ispred ekrana iščekivali su rasplet: da li će automobil pred poterom izleteti sa puta ili će O Džej razneti sebi lobanju pucnjem iz revolvera, nakon čega će dvoje dece, koja su upravo ostala bez majke, postati siroćići.

Ispostavilo se da neće. Simpson se, zajedno sa bivšim saigračem Alom Koulingsom, dovezao do svoje kuće gde ga je čekalo tridesetak specijalaca. Jedan ga je gledao kroz snajperski nišan dok je grlio decu. Sat kasnije, pošto se javio majci i popio čašu soka, odveden je u policijsku stanicu, gde je dobio novi identitet – zatvorenik 4013970.

U svakom drugom slučaju, ovakva priča završila bi na naslovnoj strani novina koje se posle čitanja obično koriste kako bi se obložilo dno korita u kojima kućni ljubimci obavljaju nuždu i potom bile bačene u đubre, a sama priča bi ubrzo bila zaboravljena. Međutim, u slučaju O Džej Simpsona prenosi potere i suđenja koje je usledilo, dramatično su promenili društvenu, pravosudnu, političku, sportsku i medijsku sliku Amerike.

Suđenje O Džej Simpsonu

Cudija Lens Ito dozvolio je direktne prenose suđenja, pa su sudije, odjednom, počele da glume sudije, a advokati su glumili advokate. Virus se proširio i na svedoke, eksperte pozvane da veštače i, na kpaju, sve prisutne u sudnici.

Tokom nešto više od godinu dana suđenja, „pilot epizoda“ ovog rijalitija dobila je i nastavak, pošto je postavljena scenografija idealna za medijski, politički i pravosudni šou. 

Velika zvezda na optuženičkoj klupi, Afroamerikanac optužen za ubistvo dvoje belaca, detektiv optuživan za rasizam, glamurozan tim branitelja, gomile novca, talasi prljavština i glasina, te na koncu sastav porote koju je činilo devet Afroamerikanaca, dva belca i jedna osoba poreklom iz Latinske Amerike, činili su idealnu podelu uloga za najveći spektakl u istoriji televizije.

Direktan prenos suđenja, koje je postalo prava opsesija za čitavu Ameriku, ostavio je neizbrisiv trag na SAD devedesetih i uspostavio mnoge modele za vreme koje je dolazilo. Beli i crni gledaoci su, gledajući iste kanale, dolazili do različitih zaključaka, očekivanja i interpretacija.

Svi su bili prilepljeni za ekrane – belci, crnci, bogataši, siromasi, žene i muškarci. Medijsko praćenje suđenja i svih dodatnih detalja godinu i po dana predstavljali su drogu bez koje milioni gledalaca nisu mogli da opstanu. Bio je to, kako navode medijski analitičari, trenutak u kome su vesti prerasle u zabavu i zauvek promenile medijsku sliku sveta.

Oktobra 1995. godine sud je oslobodio Simpsona, iako je posle privatne tužbe O Džej morao da isplati 33,5 miliona dolara porodicama Nikol Braun Simpson i Ronalda Goldmana.

U Simpsonovu nevinost, ni posle epskog suđenja, nije poverovao apsolutno niko – od Afroamerikanaca koji su smatrali da nije kriv prosto zato što pravosuđe nije dokazalo da je počinio dvostruko ubistvo, do većine belaca koji su smatrali da jeste ubio dve bele osobe ali je, zahvaljujući novcu i spletkama, uspeo da se izvuče.

Tokom suđenja su isplivale i mnoge prljavštine u američkom društvu, poput odnosa policije prema Afroamerikancima, nasilja u porodici, uticaja novca na pravosudni sistem i implikacija koje je ovaj slučaj imao na rasne odnose.

„Mnoge su stvari delovale trulo, neke su bile sirove“, rekla je godinama kasnije Greta fon Susteren, profesorka sa Harvarda, koja je tokom suđenja, zbog pravnih analiza koje je iznosila na Si-En-Enu, postala prava zvezda.

Scenografija za medijsko ludilo

Brentvud, u kojem se nalazi Simpsonova kuća, smešten je u podnožju Santa Monike i slovi za čist, porodični kraj, neobično nalik Konektikatu. Bez noćnih klubova i sa tek ponekim kafićem u kojem su ljudi bezbrižno pijuckali kafice, bio je potpuna suprotnost centru Los Anđelesa. Relativna skrajnutost i mirno okruženje učinili su da cene nekretnina u ovom kraju eksplodiraju. Uostalom, osim O Džeja tu su živeli Harison Ford, Meril Strip, te porodica Luinski, čija je ćerka Monika u julu te godine tek počela da stažira u Beloj kući.

Kako je suđenje teklo, ispostavilo ce da se iza mirnih fasada skrivenih u zelenilu Brentvuda, kriju Sodoma i Gomora. Bar su tako tvrdili branioci O Džej Simpsona kao i Fej Resnik, navodna najbolja prijateljica Nikol Braun Simpson, opisavši je kao ženu koja je nove muške poznanike znala da časti oralnim seksom, što je, kako se kasnije ispostavilo, postalo zaštitni znak ovog gradića, a posebno kada se u čitavu priču, par godina kasnije, spuštenih pantalona uključio i predsednik SAD, Vilijem Bil Džeferson Klinton.

Gledaoci su saznali sve – kako je Nikol Simpson, od kada se razišla od O Džeja, imala dvostruki život, u kojem je danju vodila dobrotvorne akcije za uzvišene ciljeve a noću kokainske egzibicije nabijene seksom sa mlađim muškarcima.

Ali, ispostavilo se i da je O Džej redovno tukao Nikol, o čemu svedoče i telefonski snimci poziva policiji od koje je pokušavala da dobije pomoć. „Vratio se... Molim vas... On je O Džej Simpson... Ubiće Boga u meni“, snimljeno je 25. oktobra 1993. godine. Tokom godina, zabeleženi su mnogi njegovi napadi ljubomore, svaki put kada bi Nikol pogledala drugog muškarca.

Odbrana je u suđenje ubacila i „kokainski momenat“, ne verujući preterano da će taj deo priče imati bilo kakav efekat na porotu, između ostalog i zbog činjenice da je telo Nikol Simpson pronađeno u stravičnom stanju – glava joj je za ostatak tela bila vezana samo tankim parčetom kože.

Advokati odbrane su pokušali da od O Džeja naprave žrtvu, pa je losanđeleska policija prikazana kao najveća rulja primitivnih rasista ikada skupljena na jednom mestu, ukoliko se izuzmu sastanci Kju Kluks Klana. Advokat Džoni Kokrejn je u sudnici jednog od policajaca uporedio sa prohitlerovskim simpatizerom Klana, zbog čega je glasno protestovao drugi član tima odbrane, Jevrejin Robert Šapiro.

Kokrejnov opis policajaca kao gomile jednoobrazno odevenih glupana, nedovoljno inteligentnih da valjano prikupe dokaze, uz nešto rasizma i teorija zavere, uspešno je delovao na multietničku porotu, koja je Simpsona oslobodila krivice.

Brojni Afroamerikanci, međutim, nikada nisu priznavali O Džeja kao svog heroja, ponajviše jer je još sredinom šezdesetih godina odbio predlog aktiviste Ezre Edelmana da podrži bojkot Olimpijskih igara u Meksiku. Simpson je kasnije tvrdio da je Edelman pokušao da ga „iskoristi“, što ga je koštalo velikog dela ugleda među crncima u SAD.

Crnački heroji, posle podignutih pesnica na pobedničkom podijumu tokom Olimpijade u Meksiko Citiju 1968. godine, postali su sprinteri Tomi Smit i Džon Karlos. Na podijum su se popeli bez patika, u crnim čarapama, a Smit je oko vrata nosio i crnu maramu. Stajali su mirno i sa visoko podignutim pesnicama dok je stadionom odzvanjala američka himna.

Marama je predstavljala simbolično upozorenje na linč Afroamerikanaca, a bose noge siromaštvo. Nekoliko sati kasnije, Međunarodni olimpijski komitet osudio je njihovo ponašanje, dok ih je američki olimpijski komitet dva dana kasnije suspendovao i poslao kućama.

Medijski spektakl

Do trenutka kada su pronađena tela Nikol Braun Simpson i njenog prijatelja Ronalda Goldmana, Amerikanci su TV programe pratili prema unapred zacrtanim shemama. Prekid programa zarad prenosa bilo kakvog događaja, osim atentata na predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija, jednostavno nije bio opcija.

Posle En-Bi-Sija, koji je probio led prekidajući prenos NBA utakmice zbog potere za O Džej Simpsonom, istim stopama krenuli su tada ne preterano moćni Si-En-En i još manje poznata Kort TV, odlukama da svoj program u potpunosti podrede suđenju. Foks njuz i Em-Es-En-Bi-Si, koji su takođe otkinuli deo medijskog kolača, u tom trenutku bili su stari svega dve godine.

Dan za danom, gledaoci su odustajali od do tada neprikosnovenih sapunica i detektivskih serija prikazivanih u udarnim terminima i prebacivali ce na kanale koji su prenosili suđenje, s prostim objašnjenjem – ono je imalo obeležja oba žanra. Od deset najgledanijih sapunica emitovanih u periodu u kojem je O Džej zavladao televizijama, čak šest je skinuto sa programa.

Šesnaest meseci dug sudskih proces iznedrio je i učvrstio čitav niz novih televizijskih formi, poput celodnevnih vesti i rijaliti programa, pothranjujući njima nezajažljivu glad planete za tračevima.

Razlog za to je jednostavan: Simpson je pre početka suđenja bio ogromna zvezda, jedan od najboljih raning bekova u istoriji američkog fudbala, kralj bezbrojnih reklama i glumac, Afroamerikanac koji je pregazio rasne barijere i to koristio u nonšalantno koncipiranim reklamama u kojima je nehajno džogirao po aerodromima i preskakao kofere u spotovima rentakar kompanija.  

Početkom suđenja taj svet je naprosto iščezao. Gledaoci su ostali zalepljeni uz ekrane čekajući novi zaplet sage, a televizijski producenti i sportski agenti počeli su da se spremaju za narednu fazu u razvoju američkog društva, u kojoj nacija više neće imati preterano poverenje u pravosudni sistem i profesionalne sportiste.

Ovoliko interesovanje za slučaj O Džej Simpsona kombinacija je slučajnosti, okolonosti i tajminga koji će se teško ponoviti – velika zvezda sedela je pred porotom zbog optužbe za dvostruko ubistvo, cudnicom su defilovale zvezde, pominjani su rasni problemi i seks.

Odluka da se ovaj događaj prati uživo, bez prekida, umnogome je predstavljala uvod u razvoj medija koji će kulminaciju doživeti eksplozijom interneta, sa lajv strimovima i neprestano dodavanim detaljima po sajtovima i društvenim mrežema. Dva televizijska kanala su pre trideset godina neprestano tolila glad gledalaca za informacijama na način na koji to danas radi bezmalo svaka medijska kuća. 

Suđenje i posledice

Suđenje O Džej Simpsonu je, uz eksploziju rijaliti programa i tabloidizaciju medija, imalo i pozitivne strane. Tokom njega su prvi put upotrebljeni DNK dokazi, pa je kasnije oko 300 nepravedno osuđenih ljudi, pomoću tada naučne novotarije, uspelo da se domogne pravde i slobode.

Veliki oglašivači godinama potom izbegavali su da angažuju sportiste strahujući da bi neki od njih mogao postati novi O Džej. Ovakvom statusu doprineli su, na svoj način, i Simpsonovi naslednici u NFL ligi – Aron Ernandez i Majkl Vik. Njih dvojica, prvi zbog ubistva, drugi zbog borbi pasa, su u ozbiljnoj meri dodatno ugrozili prestiž ovog sporta.

Deo kontroverze sa suđenja nastavljen je i u hip-hop kulturi, pa se reper Džej Zi svojevremeno našao na meti ozbiljnih kritika zbog stihova u pesmi „Priča o O Džeju“, koji glase: „Nisam crnac, ja sam O Džej... okej“, kao i pominjanja Jevreja u dvosmislenom kontekstu, ali i kasnijih izjava da suđenje nikome ne bi bilo interesantno da Simpson nije bio crnac.

O O Džej Simpsonu pisao je i Tupak Šakur, Kanje Vest je poručivao da će se „podsmevati sudu kao O Džej kada je oborio optužnicu za ubistvo“, a Lil Vejn je to učinio malo brutalnije.

JAY-Z - The Story of O.J.

O slučaju O Džeja je snimljeno nekoliko igranih filmova i veći broj dokumentaraca. O njegovom suđenju tračale su Margaret Tačer i Benazir Buto, a hroničari tvrde da je prvo pitanje koje je ruski predsednik Boris Jeljcin uputio Bilu Klintonu tokom susreta 1995. godine glasilo: „Mislite li da je O Džej kriv?“

O Džej Simpson je 2008. godine osuđen na 33 godine zatvora za oružanu pljačku u jednom hotelu u Las Vegasu i otmicu dvojice trgovaca sportskim suvenirima, s mogućnošću uslovne slobode posle devet godina. Iz zatvora u Nevadi posle odsluženja kazne pušten je oktobra 2017. godine

Umro je 11. aprila, od raka, u 76. godini. I posle O Džejove smrti, pitanje Borisa Jeljcina ostaje bez odgovora.

Izvor: rts.rs/Rade Maroević