Švajcarski predsednik: Marti je bio posvećen vladavini prava

Švajcarski predsednik Alen Berse oglasio se povodom smrti bivšeg izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, rekavši da je on bio neumorno posvećen vladavini prava.

"Kao tužilac, državni savetnik ili kao poslanik u Savetu Evrope, bio je neumorno posvećen otvorenoj Švajcarskoj, ljudskom dostojanstvu i vladavini prava. Najiskrenije saučešće upućujem njegovoj supruzi Gabrijeli i celoj njegovoj porodici", napisao je Berse na Tviteru.

Rođen je u kantonu Tičino, gde je kasnije bio javni tužilac i deo kantonalne vlade. U švajcarski Senat izabran je 1995. godine, a u toj državi ostao je poznat po inicijativama da se dekriminalizuje abortus i uspostavi istinski nezavisno federalno tužilaštvo.

Raskrinkavanje tajnih zatvora CIA u Evropi

Van granica Švajcarske postao je poznat 2006. godine, kada je kao izvestilac Saveta Evrope načinio izveštaj o mreži zatvora koje je američka tajna služba uz podršku lokalnih vlasti, nakon 11. septembra 2001. godine, koristila za transport i nezakoniti pritvor osumnjičenih za terorizam.

Marti je kao ključne države tog programa CIA naveo Poljsku, Rumuniju i Litvaniju, koje su prekršile nekoliko međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, kao i sopstvene zakone, kada su dozvolile da američka tajna služba koristi njihovu teritoriju u tajnom ratu protiv terorizma.

CIA je, navodi se u izveštaju, protivpravno hapsila osobe osumnjičene za terorizam, a zatim ih privatnim avionima preko baza u navedenim zemljama prebacivala u Gvantanamo i druga mesta gde su bili podvrgnuti mučenju.

U izveštaju EP se pominje i Makedonija, sa čije je teritorije otet jedan nemački državljanin arapskog porekla, koji je tek posle nekoliko godina torture i zatočeništva uspeo da dokaže da je uhapšen greškom.

Dosije Kosovo – dokument koji je u zatvor poslao Hašima Tačija

Hašim Tači je šef mafije koja se bavi švercom oružja, droge i nelegalnom trgovinom ljudskim organima, napisao je Marti u izveštaju o umešanosti lidera nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u organizovani kriminal, objavljenom 2010. godine.

Posle istrage koja je trajala više od dve godine, Martijev izveštaj je obuhvatao i istraživao slučajeve otmica, mučenja i krađe organa Srba i Albanaca zatočenih na severu Albanije.

Hašim Tači je identifikovan kao bos mafijaške mreže koja počinje iznuđivanjem novca pred početak rata 1999. godine, da bi kasnije "čvrsto zagospodarila" i kosovskom vladom.

Osobe bliske Tačiju optužene su da su, posle rata, tajno odvodile zatvorenike preko albanske granice, gde je, kako se navodi, nekoliko Srba ubijeno zbog bubrega, koji su prodavani na crnom tržištu.

Tači i "drenička grupa"

U Martijevom izveštaju se, kako navodi Gardijan, sugeriše da Tačijeve veze sa organizovanim kriminalom traju više od deset godina, a da su njegovi najbliži saradnici iz te, "dreničke grupe", kasnije postali dominantna frakcija u Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

Navodi se i da im je premoć nad rivalskim grupama unutar gerilskog pokreta omogućila da od 1998. godine preuzmu kontrolu nad najvećim delom ilegalnih aktivnosti i južno, u Albaniji.

Osim Tačija u izveštaju su navedena imena još četvorice pripadnika "dreničke grupe", koji su "ubijali, zatvarali, tukli i ispitivali" osobe za koje su sumnjali da su sarađivale sa neprijateljima, Srbima i Romima.

"U poverljivim izveštajima koji pokrivaju period od desetak godina, agencije iz najmanje pet država zaduženih za borbu protiv trgovine drogom optužile su Hašima Tačija i ostale članove 'dreničke grupe' da su nasilno preuzeli kontrolu nad švercom heroina i ostalih narkotika", navodi se u izveštaju Dika Martija.

Marti je naveo da međunarodne vlasti na Kosovu, što je u to vreme bio UNMIK, nisu smatrale da je neophodno da detaljno ispitaju okolnosti pod kojima su se ti zločini dogodili, ili su to činile nestručno i površno.

Dik Marti, tokom istrage koja je obuhvatala Kosovo i sever Albanije, suočavao se sa ozbiljnim opstrukcijama vlasti u Tirani i Prištini, koje su tvrdnje bivše haške tužiteljke Karle del Ponte, zbog kojih je istraga i pokrenuta, nazvale prljavom kampanjom protiv Albanaca, Kosova, Oslobodilačke vojske Kosova.

Albanski stav prema Martijevoj istrazi kritikovao je i zvaničnik Ujedinjenih nacija Filip Alston, koji je Tiranu otvoreno optužio da sprečava međunarodnu istragu o optužbama za mučenje, ubijanje i trgovinu ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu.

Martijev izveštaj bio je polazna tačka za obimnu istragu posle koje je formiran Specijalni sud za ratne zločine OVK, pred kojim su optuženi ključni komandanti te formacije, uključujući Hašima Tačija, šefa obaveštajne službe OVK Kadrija Veseljija i nekadašnjeg šefa Generalštaba OVK Sulejmana Seljimija.

Izvor: rts