„Mogu nastupati i u Splitu, i u Kninu, i u Rumi, i u Posavskim Podgajnicima, i u Zagrebu, i u Beogradu, idem gdje ima struje i gdje hoće da me slušaju“, kaže Goran u svom maniru na pitanje gdje najradije nastupa. A ove jeseni će ga slušati i u dve prestižne dvorane u Zagrebu i Beogradu, zakazani su nastupi u Koncertnoj dvorani Lisinski i u popularno zvanom Domu sindikata, gde će premijerno izvesti svoj novi šou „Reci mi da se šališ“.

„Stendap“ je forma koja ima svoje zakonitosti, ali pruža komičaru i određenu slobodu. Koliko te slobode koristiš u svojim nastupima i za šta?

VINČIĆ: Ja sam vrlo brzo prigrlio slobodu koju mi pozornica nudi i spoznao gdje su granice tako što sam ih uporno prelazio. I dalje mislim da je ključna stvar u stendap komediji biti duhovit i zabavan, a ne palamuditi kako je najbitnije slati poruke i kako ljudi moraju promišljati o rečenom i doživjeti katarzu… Prvo ih nasmij, a sve ostalo neka bude bonus. Mislim da ne postoji stvar koju humor ne bi smio dotaći, ali isto tako stendap komičar mora znati da ima određenu odgovornost kada govori i šali se o nečemu. To ne znači da bi se trebao ograničavati, naprotiv – to bi ga trebalo natjerati da bude bolji i dovitljiviji.

Kako bi opisao svoj raspon tema od svakodnevnih životnih situacija do ličnih iskustava?

VINČIĆ:  Stendap komičar konstantno razmišlja o tome šta je smiješno i može li to nešto postati fora. U početku karijere sam više tražio humor oko sebe, a zadnjih par godina više kopam po sebi. I jedva da sam zagrebao površinu! Ljepota i umijeće stendap komedije je duhovito ispričati najljepše i najtužnije trenutke naših života.

Kako u doba političke korektnosti balansiraš između humora i osetljivih tema u svojim šalama?

VINČIĆ: Kao što sam već rekao, često pređem granicu koja se konstantno mijenja, tako da nešto što je danas rečeno zvuči u redu, već sutra postaje nepoželjno. Branim slobodu govora i vjerujem da se trebamo šaliti o svemu, jer je to jedan zdrav način da prebrodimo težak period u životu. Uvijek ću pozdraviti šalu o osjetljivoj temi koja nije zlonamjerna, pogotovo kada dolazi iz dobrog, iskrenog mjesta propitkivanja sebe i društva.

Na sceni si sam. Bez suflera ili kolega koji bi ti dali šlagvort. Šta si naučio o sebi u osamljenosti na sceni?

VINČIĆ: Rekao bih da sam usamljen kao pisac i režiser, ali kao izvođač imam partnera – publiku. Moj nastup vidim kao ples između mene i publike jer da njih nema nasuprot, ja sam ništa, govornik u praznom prostoru. O sebi sam naučio da dajem energije više nego što imam i to publika zna nagraditi na pravi način. Inače, stendap komedija je većinom solo disciplina, kažem većinom, jer sa sjajnim kolegom Markom Dejanovićem radim šou „Dupla doza“, unikat na balkanskoj sceni u kome smo obojica istovremeno na pozornici i bez pripreme i scenarija zabavljamo ljude. Uz nedavno objavljeni specijal „Dežurni krivac“, šou s Markom je moj najveći kreativni uspjeh u karijeri.

Zašto je važno nasmejati se i na svoj račun?

VINČIĆ: Zato što je bolje dan provesti smijati se sebi i svojim glupostima nego se nervirati zbog istih! Kada se krenemo shvaćati preozbiljno, onda postanemo smiješni, a to nikako nije dobro. Kada se smiješ na svoj račun, svome egu daješ do znanja da ti upravljaš. Ja to najbolje znam, svaki dan se borim s njim, nekad nažalost izgubim, ali uvijek dođe nova situacija za revanš.

Ovdašnji komičari uglavnom nastupaju širom prostora koji danas zovemo regionom. Kakvo je tvoje iskustvo iz gradova van Hrvatske? Kakva prilagođavanja moraš napraviti u pristupu?

VINČIĆ:  Ljudi ne vjeruju kada pričam da su razlike u humoru u nijansama. Svuda se smiju na većinu fora jer svi imamo univerzalno ljudsko iskustvo. Plus, svi smo mi „Balkanci“ i ja se kao jedan nebrušeni primjerak balkanskog seljačine lako povežem sa svima. Prilagodim se utoliko što volim saznati lokalne interne stvari – gdje izlaze, koga ne vole, koliko imaju semafora…

Na svojim nastupima govoriš i o svom poreklu. Polazi ti za rukom ono što mnogim političarima i drugim javnim ličnostima ne uspeva – da dobiješ naklonost mase pred sobom. Kako ti to uspeva?

VINČIĆ: Govorim o svemu, pa tako i o tome šta sam i odakle sam. Ne propuštam šaliti se na svoj račun kad god mogu. Nisam siguran da imam naklonost mase više od političara – da je tako, ja bih bio predsjednik! Sve što radim ima jedan cilj, a to je da se ljudi zabave.

Da li uvek bude samo zabave ili je bilo i nekih negativnih reakcija?

VINČIĆ: Nisam imao negativno iskustvo, ako ne računamo komentare na internetu (poput onih: Ne bih pogledao do kraja da sam znao da si Srbin). Ja sam to što jesam i bitno je da se super zabavljamo. Imam taj stav, ne samo u stendapu već u svakom javnom nastupu, da sam čovek iz naroda, a sad, koji je to narod – to stvarno nije bitno. Ako se mi možemo dobro zajebavati na kontu toga, to je vrh. Naravno da pritom držim do svoga, a ljudi to cene i vole.

Kao što sam i u podkastu koji smo snimali za Radio Privrednik rekao, lakše bi mi bilo da sam Hrvat. Ali nisam, ja sam to što jesam, a ako neko ima problem s tim, onda je pao na prvom testu ljudskosti. Meni je smiješno kad se nekom svidim i onda se razočara kad čuje tko sam. Ali zanimljivo je i ono što se događa u Srbiji, kad neko tko me je „hejtovao“ i mislio „Vidi ovaj Hrvat pokušava da bude duhovit“, odjednom se oduševi kad čuje da sam Srbin. Takvi ljudi mi i ne trebaju. Treba da bude bonus kad ljudi prepoznaju da imaju nešto zajedničko s tobom, ali ne da te podržavaju ili ne podržavaju isključivo zbog toga.

Na jesen nastupaš u Lisinskom u Zagrebu i u Domu Sindikata u Beogradu. Šta će ovo značiti za tvoju karijeru?

VINČIĆ: Ova dva velika nastupa biće kruna moje karijere, nešto o čemu sam sanjao od početka karijere! Ostvario sam predivnu suradnju s ekipom iz Aquarius recordsa koji će organizirati oba nastupa i sretan sam što su oni prepoznali moj potencijal. Iza mene je uspješna dvoranska turneja sa šouom „Dežurni krivac“, a novi šou „Reci mi da se šališ“ će biti još luđi tako da ga ne smijete propustiti!

Izvor: p-portal.net/Olivera Radović 

Foto: Vedran Vlahović