Осликавање лица, популарни Face painting - али не само онај на који сте вјероватно помислили и који укључује рођенданске торте и дјечије забаве. Али јесте додатна прилика за испољавање креативности за ову умјетницу, и забава у којој посебно ужива.  

Мила, како си дошла на идеју да се бавиш „Face paintingom“?

Први сусрет са „face paintingom“ био је још у основној школи. Била сам чланица аматерског позоришта, а како сам се тад у слободно вријеме активно бавила цртањем, цртала сам ликове из представа, њихове костиме, фризуре и шминку... Десило се да у том периоду нисмо ни имали шминкера, па сам спонтано преузела ту обавезу на себе. Тако сам спонтано све чешће своје идеје изражавала на лицу, умјесто на папиру или платну.

Колико дуго се бавиш осликавањем лица и знаш ли колико мотива си до сада обрадила?

Нисам уопште сигурна кад сам први пут нашминкала глумце за представу. Мада мислим да су неки од првих цртежа које сам радила на себи  из 2017. године. Активно се осликавањем лица бавим само три године, и од тада имам нешто више од двадесет објављених радова. Неке радове сам обнављала, брисала или их никад нисам подијелила јер крајњи резултат није изгледао онако како сам замислила. Понекад сам само вјежбала.

Откуд идеје за мотиве које осликаваш?

Инспирацију проналазим у свему. Могу то бити умјетничка дјела - попут Климтовог ”Пољупца”, народни мотиви, природа, догађаји, други умјетници... Шминком се најобичнији предмети могу оживјети и представити на нов начин, тако да је извор инспирације непресушан. Други људи и не морају знати позадину, али рад ће бити добар једино ако је мотив личан и ако је из емоције.

На који рад си до сада најпоноснија?

Тешко ми је изабрати један рад јер сам у сваки уткала неке своје емоције, унутрашње приче, дио свог свијета а и сваки рад је свијет за себе. Али рецимо да би било поштено да кажем да ми је један од дражих Змијањски вез.  

Како си дошла на идеју да осликаш баш тај мотив?

Циљ ми је био подсјетити људе на културно богатство које имамо. Модернизација традиције је опипљиво подручје, а лако може постати банално. Познавање и поштовање традиције је једина будућност, а будућност чине нови аутори и форме. Тако сам и ја на свој начин покушала другима приближити умјетност коју су стварали наши преци.

Како то тече процес осликавања лица?

Само стварање траје неколико сати у континуитету. Ако слика садржи и друге елементе, осим шминке, онда припреме почну који дан раније. Један од разлога зашто се не шминкам чешће је тај што рад није готов онда када га одреди вријеме, него онда када више немам шта да додам. А то некад буде и након десет сати. Иако увијек имам скицу и план, углавном се тога не придржавам већ се препустим стварању, не знајући како ће изгледати крајњи резултат. Узбудљивост је у процесу, и због тога вријеме не смије бити ометач.

Коју врсту боје користиш? Да ли су то неке посебне боје које неће штетити твом лицу?

Углавном користим боје које су на бази воде, најсличније су воденим бојама, само су намијењене за лице. Безбједне су и до сада нисам имала никаквих проблема.

Треба више јавног простора за кутуру и умјетност

Знамо да студираш глуму на Академији умјетности у Бањалуци. Како повезујеш те двије ствари и да ли се оне могу наслањати једна на другу? Колико су твоје глумачке способности корисне при изради свих твојих мотива?

Знање из једне области ми помаже у другој, али сам ипак изабрала студирање глуме, самим тим сам јој много више посвећена. Да бисмо створили лик морамо знати све о њему, а шминка, костим и фризура су спољни израз његовог унутрашњег свијета. Још увијек сам у школи, шминка може бити дио крајњег резултата али и не мора, важно је имати јасну слику у глави. Кроз глуму упознајем и градим себе, тај развој видим и кроз своје радове. Мотиве проналазим у себи, себе у њима.

Бавиш се глумом, сликањем, упозната си са културном сценом Бањалуке. Како описујеш тренутно стање на том пољу?

Бања Лука има огроман потенцијал. Довољно је погледати какве умјетнике имамо на Академији, али не треба занемарити ни људе који се умјетношћу баве из хобија. Само је питање колики им се простор даје и кад ће се препознати да би требало да буду присутни много, много више.

 Фронтал