Jako žalimo što je rat izbio u našem komšiluku. Mi vrlo jasno osuđujemo rat. I, to definitivno nije naš rat, mi nismo odgovorni za njegovo izbijanje. Zato smatramo da mađarski narod ne treba da plati cijenu tog rata, kao ni srpski narod. Naš stav je vrlo jasan. Međunarodna zajednica treba da se kloni bilo kakvih odluka, mjera, pa čak i izjava koje ili nose rizik od eskalacije, ili od produžavanja tog rata, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za “Politiku” mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Često kažete da rat između Rusije i Ukrajine „nije naš rat”. Čiji je to tačno rat? I zašto upravo sada eskalira?

Pre svega, jako žalimo što je rat izbio u našem komšiluku. Mi vrlo jasno osuđujemo rat. I, to definitivno nije naš rat, mi nismo odgovorni za njegovo izbijanje. Zato smatramo da mađarski narod ne treba da plati cenu tog rata, kao ni srpski narod. Naš stav je vrlo jasan. Međunarodna zajednica treba da se kloni bilo kakvih odluka, mera, pa čak i izjava koje ili nose rizik od eskalacije, ili od produžavanja tog rata. Verujemo da međunarodna zajednica treba da se koncentriše kako da se postigne mir. Za to je neophodno najpre da dođe do prekida vatre, a zatim do pregovora, koji bi trebalo da obezbede okolnosti za trajni mir. Takođe, verujemo da bi trebalo da se održe razgovori Amerike i Rusije o mogućim rešenjima. SAD su trenutno glavni dobavljač oružja Ukrajini. Očigledno je da bez američkih zaliha naoružanja Ukrajina ne bi mogla da nastavi rat. Zato smatram da Amerikanci i Rusi treba da sednu za pregovarački sto. Taj rat sada eskalira, jer je retorika rata mnogo jača od retorike mira, posebno u transatlantskoj zajednici.

Nedavno ste komentarisali da je apsolutno nebitno šta ambasador SAD, ili bilo koji drugi ambasador misli o unutrašnjim političkim procesima u Mađarskoj, jer to nema veze sa njima. Slanjem izaslanika koji isprovociraju reakciju zvaničnih domaćina, da li mislite da Vašingtona gleda na Mađarsku, a možda i neke druge evropske zemlje, kao na svoje „mlađe provincije”?

Ponekad zaista verujemo da neki ambasadori iz nekih zemalja u Mađarskoj veruju da su nekakvi guverneri ili vladari umesto da budu ambasadori. Jer, možda grešim, ali kada pošaljem ambasadora u drugu državu, a) dam mu domaći zadatak da poboljša odnose sa tom zemljom, b) kao i neka vrlo jasna ograničenja, na primer, nikada ne dozvoljavam da se naši ambasadori mešaju u unutrašnja politička pitanja drugih zemalja, ne dozvoljavam im da daju izjave o unutrašnjoj politici zemlje domaćina i ne dozvoljavam da učestvuju u bilo kakvoj političkoj akciji, koja ima domaću tematiku, jer to nije njihova posao.

Zaista ne razumem zašto neki ambasadori misle da nama Mađarima treba da kažu da li radimo dobro ili pogrešno, i to po njihovoj proceni naravno, zašto smatraju da je potrebno da se mešaju ili smatraju potrebnim da nama Mađarima kažu kako treba da živimo svoje živote. Dovoljno smo zreli da sami donosimo sudove i nisu nam potrebni njihovi saveti.

Lično ambasador SAD stalno pravi provokacije. Provocira vladu, mađarski narod, ali kažem vam da ne dozvoljavamo ni ambasadoru SAD da nas gura u ovaj rat. Mađarski narod je tim povodom doneo vrlo jasnu odluku da Mađarska mora da se drži podalje od ovog rata, bez obzira na bilo kakvu provokaciju. Tu ne menjamo ovaj kurs.

Vaša Ekselencijo, nedavno ste objavili da se Budimpešta protivi bilo kojim sankcijama EU koje ograničavaju mađarsko-rusku nuklearnu saradnju. Koliko je Budimpešta danas spremna da nastavi nuklearnu saradnju sa Moskvom?

Postoji ugovor između Mađarske i „Rosatoma” i nadamo se da će on biti ispunjen, što znači da želimo da sa „Rosatomom” izgradimo dva nova reaktorska bloka. Razlog je veoma jednostavan. Imamo veoma pozitivno iskustvo sa „Rosatomom”, pošto koristimo rusku nuklearnu tehnologiju već više od četiri decenije, jer se  pokazala kao siguran i jeftin, održiv način proizvodnje energije. Nemamo šta da zamerimo, a cilj nam je da nastavimo tu saradnju. Kao zemlja bez izlaza na more i bez domaćih izvora energije, nuklearna energija je rešenje za nas, naš energetski miks, da napravimo veliki korak da  budemo samosnabdevači energijom.

„Ruske sankcije su dovele EU u ćorsokak”, vaša je procena. Ovih dana Brisel priprema novu rundu tih sankcija kako bi se poklopila sa prvom godišnjicom rata u Ukrajini. Odakle dolazi ovaj briselski žar za sankcijama?

Veoma je teško naći razlog za to. EU je implementirala devet paketa sankcija, sa priloženim ciljem da a) da ekonomski stavi Rusiju na kolena, tako da mora da zaustavi rat. U međuvremenu, šta se desilo u poslednjih godinu dana? Rat je postao brutalniji nego ikada, a Rusija definitivno nije na kolenima, rat nije zaustavljen. Dakle, ciljevi koji su bili priloženi uz sankcije nisu postignuti, pa je misija nepotpuna, propala, rekao bih. Naš zaključak iz toga je da ako nešto pokušate devet puta, a ne postignete cilj, onda nećete ni u desetom pokušaju. Nažalost u Briselu, kao i nekim članicama unije, razmišljanje ide obrnuto: ako nije funkcionisalo devet puta, hajde da pokušamo i deseti put. Mi mislimo da je to  štetno. Očigledno je uz to, da su SAD naterale Evropu u nadmetanje u pogledu: ko isporučuje više oružja, ko sprovodi strože sankcije. Očigledno je pritom, da su oni koji su odlučili da se prijave na to takmičenje, jedno pitanje, jednu stvar ispustili iz razmatranja. A to je da smo mi u susedstvu, a da su Amerikanci hiljadama kilometara daleko. Svi negativni uticaji rata i sankcija su ozbiljni i neposredni po nas. Zašto? Zato što smo u komšiluku. Žao mi je istovremeno  što vidim da su SAD uspele da nateraju EU u privrednu konkurenciju svojim veoma jakim patriotskim pristupom ekonomiji  preko Zakona o smanjenju inflacije. SAD povećava svoju konkurentnost nad Evropljanima. A evropsko rukovodstvo za sada nema odgovor na to. U međuvremenu, vidim da su sankcije veoma štetne za nas same, odnosno da su štetnije za nas, Evropljane, nego za Ruse. Mislim na Evropljane kao i sve one koji su pogođeni sankcijama. One koji nisu učesnici tog rata. Ako pogledate van ove hemisfere, i razgovarate sa neevropljanima, Latinoamerikancima, Afrikancima, Jugoistočnom Azijom, oni vrlo jasno stavljaju do znanja da to smatraju ratom u Evropi, i jednostavno ne razumeju zašto tako negativno utiče na njih.

„Brisel mrzi što postoji antimejnstrim, desničarska, patriotska, hrišćanska demokratska vlada u Mađarskoj već više od 12 godina i još je uspešna”, rekli ste nedavno u Davosu tokom Svetskog ekonomskog foruma. Ako Brisel „mrzi” demokratski izabranu vladu jedne od njenih članica, kakva je to vrsta unije?

Zaista smo posvećeni promeni stvari, poboljšanju stvari unutar EU. Sada se u EU vodi velika debata: kojim putem dalje? Postoji niz članica  uz birokratiju Brisela, koje traži centralizovanije, federalističkije sjedinjene države Evrope što mi smatramo neprihvatljivim. Smatramo da EU može biti jača samo kada su države članice EU jače. Kada pitate kakva je to unija, mi kažemo da je to unija koju treba unaprediti, jer EU trenutno gubi snagu, gubi globalni značaj, gubi više potencijala, gubi na privrednom rastu, i ponekad sprovodi mere koje su potpuno protiv njenih sopstvenih interesa. Na pitanje da li je EU potrebno novo rukovodstvo u Briselu, pre svega bih rekao da sadašnje rukovodstvo nije uspelo da zastupa evropske interese u kriznim okolnostima: setite se pandemije, dok je sada sličan slučaj sa ratom, rvanjem sa inflacijom, energetskom situacijom, cenom robe...

Kako biste opisali ulogu Mađarske i Srbije u borbi EU protiv migracija?

Mađari i Srbi su apsolutno svesni negativnih uticaja migracione krize. Zato što smo iskusili prisustvo stotine hiljada tih ljudi koji iskazuju nepoštovanje prema  našim propisima, ponašaju na potpuno neprihvatljiv način, a to je loše. Migracija je loša, štetna, to je bezbednosni izazov, a to je nešto što Brisel jednostavno ne razume. Činjenica da Srbi i Mađari zajedno rade na smanjenju migracionog pritiska na Evropu je velika uloga oba naroda u toj krizi.

Da li, po vašem mišljenju, EU danas  u svojim vizijama i inicijativama za proširenje na Srbiju gleda Srbiju kao  na suverenog partnera, ili „ parija” državu?

Žao mi je što vidim, a ponekad sam i frustriran, mnogo puta uočavam  način na koji neki političari, neke države članice i neke institucije u Briselu tretiraju Srbiju. Verujem da ti ljudi jednostavno ne vide da nam je više potrebna Srbija nego što je Srbiji potrebna EU. Unija se danas suočava sa veoma ozbiljnim bezbednosnim, energetskim, ekonomskim izazovima. U ovom slučaju, ako integrišete one zemlje koje dobro rade, onda se jačate. Zato smatramo da bi integracija zapadnog Balkana, pre svega Srbije, bila od velike pomoći EU da se na konstruktivan način nosi sa tim izazovima… Moram da kažem da je tretman Srbije od strane EU veoma nepravedan u mnogim prilikama, i ja obično pokrećem ovo pitanje.

Šta je cilj sporazuma Mađarske i Srbije da se izgradi gasovod za snabdevanje Srbije ruskom naftom sa Urala preko naftovoda „Družba”, kada je EU okrenula leđa sibirskim fosilnim gorivima?

Sastavljanje nacionalnog energetskog miksa mora biti isključivo u nacionalnoj nadležnosti. A mi Mađari do sada zasigurno smatramo Ruse pouzdanim partnerima, kada je reč o snabdevanju energentima, kako nafte, tako i gasa. Isporuke stižu na vreme, i prema ugovorima. Tu ne možemo da kažemo nijednu ružnu reč, i tu  saradnju nastavljamo zato što je to u našem nacionalnom interesu. Ako izuzmemo rusku energiju iz našeg miksa, mi ne bismo bili u mogućnosti da snabdevamo našu zemlju, jer  se energenti za sada  isporučuju cevovodima. Dakle, razumemo vašu situaciju da vam je potrebna ruska nafta, kako biste osigurali punu sigurnost i bezbednost vašeg nacionalnog snabdevanja energijom. I zato smo spremni da tome doprinesemo. Kao što doprinosite našem snabdevanju gasom, s obzirom da se gas doprema „Turskim tokom” preko Srbije. I tako smo spremni da budemo tranzitna zemlja za vaše zalihe nafte. Stvari se vidite menjaju, nekada smo mi bili tranzitna zemlja za vaše isporuke gasa, sada ste vi u toj ulozi za nas...

Mađarska je protiv članstva Kosova u evropskim organizacijama jer bi „ugrozilo postizanje kompromisa”, kako ste nedavno izjavili. Kako Budimpešta predviđa taj „kompromis” između Beograda i Prištine?

Razumem da je to veoma komplikovano. Razumem da predsednik Vučić i njegova administracija i Vlada Srbije ulažu mnogo truda da dođu do kompromisa. Cenimo posvećenost predsednika Vučića da dođe do mirnog rešavanja trenutne situacije, držimo palčeve i nadamo se uspehu. Pritom, veoma jasno stavljamo do znanja našim kolegama sa Kosova, sve dok nema sporazuma između Beograda i Prištine, uvek ćemo biti uzdržani kada je u pitanju članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Ne zato što imamo nešto protiv Kosova, već zato što ne mislimo da bi članstvo u tim organizacijama doprinelo uspehu pregovora između Beograda i Prištin.e

Može li Evropa da živi bez ruskih fosilnih goriva?

Mislim da je to pitanje matematike. Pre sukoba u Ukrajini, ruski energenti činili su 40 odsto evropskog energetskog miksa, sada je to ispod deset odsto. Pravi problem se ne očekuje ove zime... U septembru–oktobru ruski gas je još bio deo evropskog energetskog miksa. Za Mađarsku nastavljamo sa ruskim gasom i naftom, za ostale ne znam...

Mađarska ima svoj veoma jasan stav o mnogim životnim temama EU. Čini li vam se da je Mađarska time na neki način sve više u izolaciji unutar EU?

Kad god je neko teško pitanje na dnevnom redu debate ministara inostranih poslova u EU, prilaze mi ministri spoljnih poslova četiri, pet, šest članica i pitaju Peter hoćeš odbiti ovaj ili onaj predlog, hoćeš opet biti tvrdo čvrstog stanovišta?Kažem im da zastupam nacionalne interese i pitam zašto mi se ne pridruže? Kažu da je to nemoguće zbog koalicione vlade, medija, nevladinih organizacija, zbog pritisaka. Ono što vidimo na sceni je da postoje nažalost nestabilne vlade, odnosno manje stabilne od mađarske, sa tesnom većinom, ili veoma šarolike koalicije na vlasti... Žao mi je što ne mogu da predstavljaju ono što zaista misle. U tom pogledu Mađarska ima puno prijatelja u EU, mnogo navijača, izgleda ne mogu svi sebi priuštiti da se ističu...

Izvor: politika.rs