Prostor za smrtonosnu eskalaciju rata u Ukrajini trenutno je ogroman, svet je na stazi opasnosti od nuklearnog rata. I to prvenstveno zbog nepopustljivo tvrde linije koju zastupa SAD. U međuvremenu, rekao bih da taj rat seže od pre 33 godine, kad je Mihail Gorbačov najavio SAD i Nemačkoj da će unilateralno ukinuti Varšavski savez, s tim da Zapad ne bi popunio „prazninu” proširenjem NATO-a. SAD su izneverile svečano obećanje Gorbačovu, dato tim povodom, jer američku spoljnu politiku već duže od tri decenije vode neokonzervativci u obe stranke, rekao je u intervjuu za „Politiku” Džefri Saks, uticajni američki ekonomista, profesor na Univerzitetu Kolumbija i savetnik trojice generalnih sekretara UN: Kofija Anana, Ban Ki Muna i Antonija Guteresa.

„Konflikt se intenzivirao 2008. godine, kad je Buš naterao NATO da prilagodi kurs proširenja na Ukrajinu i Gruziju. Rusija je odmah ušla u rat s Gruzijom, što je moglo da nam da lekciju da to nije mudar put. Neokonzervativci su nastavili da guraju NATO ka proširenju, da bi konfrontacija dobila na ubrzanju 2014, kad su SAD odigrale ključnu ulogu u svrgavanju ukrajinskog predsednika koji je bio za neutralnost, da bi potom tamo ustoličile veoma antiruski režim”, ocenio je Saks, koji je u Beogradu boravio kao gost Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD).

Ukrajina

Isporuka raketa dugog dometa, tenkova, F19 preteći u najavi... Koliki je prostor za eskalaciju rata u Ukrajini?

Rat u Ukrajini započeo je pre više od osam godina. Ovo je deveta godina tog rata, a ne prva. I sve više eskalira: čak i Pentagon danas upozorava Vašington da mogućnost nuklearnog rata postaje realna. Ali političari su ti koji sada predvode. U međuvremenu, papa Franja je već ocenio da je ratom u Ukrajini započeo svetski rat. Imamo sada rat u Ukrajini, Izrael bombarduje Iran, Amerika i Kina su na ivici direktne konfrontacije povodom Tajvana... Ovo su zaista veoma opasna vremena. Ako sve ovo eskalira, mi već sada flertujemo s trećim svetskim ratom. Verujem da postoji način izlaska iz ove krize, on podrazumeva da SAD promene svoju spoljnu politiku, kao i da oko 150 zemalja u svetu koje nisu NATO države i nisu saveznici SAD, ne računajući Rusiju, dignu glas u Generalnoj skupštini UN i zatraže momentalni prekid vatre i početak mirovnih pregovora.

BRIKS

Prema vašoj proceni, mirovna uloga velikih neutralnih država mogla bi biti odlučujuća. U tom kontekstu navodite Argentinu, Brazil, Kinu, Indoneziju, Indiju, kao i Tursku, Austriju... Većina navedenih zemalja su članice BRIKS-a. Kako biste opisali ulogu i poziciju BRIKS-a u aktuelnim globalnim previranjima?

BRIKS odražava fundamentalni fenomen, a to je da je doba zapadne dominacije svetom završeno, jer se znanja i umeća danas šire celim svetom. Ostatak sveta sada kaže severnoatlantskom regionu: mi smo većina čovečanstva, želimo svet koji je zaista multipolaran. Unutar BRIKS-a, na primer, Indija i Kina zbirno imaju 2,8 milijardi stanovnika, odnosno 36 odsto svetske populacije. BRIKS predstavlja i veći deo globalne proizvodnje od G7, ima veću kupovnu moć stanovništva. To je najveća geopolitička promena koja se dešava pred našim očima. U nekim delovima američkih političkih resora toga još nisu svesni. SAD su izuzetno zabrinute zbog toga i verujem da su mnogi sukobi odraz te situacije. U američkim političkim krugovima, naime, mnogi duboko veruju da se uspon Kine mogao desiti samo zato što su oni „varali”. Postoje tu duboki ideološke, ali i rasne predrasude.
Srbija

Kad je reč o ratu u Ukrajini, kakva bi mogla da bude dalja geopolitička sudbina manjih neutralnih država? Da li Srbiju smatrate jednom od njih?

Srbija jeste manja neutralna zemlja kad je reč o ukrajinskom sukobu. „Uvrtanje ruku” i pritisak SAD jesu intenzivni i biće takvi: „Da se niste usudili da glasate protiv nas”, poručuju mnogi američki ambasadori širom sveta. Voleo bih kada bi Indija, Brazil i druge zemlje kojima se ne mogu tek tako ”uvrtati ruke” pokrenuli akciju da smesta počnu mirovni pregovori oko Ukrajine i da se rat što pre zaustavi. I tu dolazi do izražaja značaj grupacije G20 za proces koji nazivam promenom strukture sveta. G20 je lane predvodila Indonezija, ove godine Indija, iduće Brazil, a potom Južnoafrička Republika. Znam svu trojicu predsednika – Indonezije, Indije i Brazila. Oni su složno za mirovne pregovore i prekid rata u Ukrajini.

G7 i Kina

Mišljenja ste da je G7 postao potpuno nebitan i da ga je zamenio G20, koji bi trebalo da priključi u svoje redove i Afričku uniju. Mnogima se ipak čini da svet ide ka G2 – SAD i Kine. Da li se svet raspada na dva dela pred našim očima?

Iluzija je da svet ide ka podeli na G2: SAD danas više ne upravljaju svetom, a ni Kina ne može da upravlja, nijedna država više ne može da upravlja svetom. Realnost je da imamo multipolarni svet, ali nemamo političko priznanje za to, niti imamo stavove koji treba da podrže siguran multipolarni svet.

Kina će nadalje biti veoma uticajna, SAD će, naravno, ostati uticajne. Ipak, Kina ima brojne domaće razloge za zabrinutost, na primer – osetan pad demografskog rasta. Prema procenama UN, Kina će od današnje 1,4 milijarde stanovnika početkom idućeg veka brojati oko 800 miliona. Kina ima važnijih briga od toga da li će preuzeti „vođstvo” nad svetom. Trebalo bi da imamo međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu i povelji UN.

Severni tok

Šta je to krajem septembra prošle godine snašlo „Severni tok 2”?

Velika je verovatnoća da su SAD raznele naftovod. Ne vidim druge kandidate, uz napomenu da je to mogla biti fizička operacija britanskih ronilaca ili nekog drugog, ali uz podršku SAD i tehnologiju, i političko pokriće.

EU i Balkan

Evropska unija deluje sve ratobornije, s obzirom na rat u Ukrajini... Šta bi to moglo da znači za njene prve susede, na primer Balkan i Srbiju na njemu?

U ovom trenutku, Evropska unija je izgubila umetnost diplomatije. Evropske diplomate su najveći ratni huškači, počev s nemačkom šeficom diplomatije i dalje s briselskim krugom. Iz Evrope trenutno ne izlazi ništa nalik na diplomatiju kad je reč o ratu u Ukrajini, kao ni iz Velike Britanije, koja je uvek ratoborna. Ovo je očigledno pod uticajem SAD. No, koji god da je razlog, to je uznemiravajuće. Balkan bi svakako trebalo da strepi, kao i ostatak sveta. Ipak, Balkan je blizu ratnim dejstvima. Zabrinjavajuće je da smo svi stavljeni na stazu eskalacije sukoba između dve najveće nuklearne supersile.

Novac i inflacija

Neki veruju da smo svedoci rađanja poretka „Breton Vuds tri”: novog svetskog (monetarnog) poretka usredsređenog na valute zasnovane na robama s Istoka, koji će verovatno oslabiti evrodolarski sistem i doprineti inflatornim silama na Zapadu. Da li biste se složili?

„Breton Vuds tri” je neophodan svetu. Samo što se neće desiti u Nju Hempširu. Mogao bi da se desi u Nju Delhiju, pod okriljem G20, ili, recimo, u Braziliji. I neće se zvati „Breton Vuds tri”, ali nam je svakako neophodna revizija globalne finansijske i monetarne arhitekture i ja veoma prilježno radim na tome. SAD su obavile dobar posao ubrzavajući diskusije o globalnim monetarnim reformama, zato što uporno konfiskuju devizne rezerve drugih zemalja, i to nas stavlja na stazu ubrzanja povodom monetarnih reformi. Jer, vaš novac nije siguran u dolarima ukoliko vodite drugačiju spoljnu politiku od Amerike, kao što se desilo Venecueli, Rusiji, Iranu, Severnoj Koreji, Avganistanu. Amerika prosto kaže: vaš novac sad je naš. Dakle, malo je rizično danas držati novac u dolarima, ako niste deo alijanse sa SAD.

Izvor: politika.rs