Intervju

Стоун: Сви само вичу: „Руси нападају”, а ко је то изазвао? Шта се у Донбасу догађало од 2014. и колико се људи од тамо иселило јер су САД тешко наоружавале украјинску војску

Троструки добитник Оскара, легендарни и непоновљиви амерички редитељ Оливер Стоун (76) своју улогу председника жирија 2. РСИФФ – међународног фестивала у Џеди у Краљевини Саудијској Арабији, схватио је веома озбиљно и каже да је са великом пажњом уронио „у веома фасцинантан свет азијских, блискоисточних и афричких филмова и у промене које они са собом доносе”.

На фестивалу се приказује и његов најновији дугометражни документарни филм „Нуклеарна” (енергија, централа), који је после светске премијере на овогодишњем Венецијанском фестивалу изазвао полемике. Не међу научницима, колико у самим новинским написима, у којима се као по команди указује на опасност од употребе нуклеарне енергије у сврху смањења глобалног загревања и емисије штетних гасова. А Стоунов филм говори управо о томе: о потреби изградњи нуклеарних електрана зарад добробити човечанства и чистије и боље будућности, што је све засновано на науци и на књизи америчког професора Џошуе С. Голдштајна.

Јерес или могућност за спас планете? На ово питање Оливер Стоун ће радо одговорити да „треба сви коначно да се отарасимо менталитета страха” и да пронађемо за човечанство најбоље решење. На почетку ексклузивног разговора за „Политику” у његовој „председничкој резиденцији” у хотелу „Риц Карлтон” прослављени редитељ ме је упитао:

„Ви сте беше из Србије?”

„Да”, кажем.

„Ваш председник је врло паметан човек. Он зна”, одговара Стоун.

Ову вашу оцену он ће сазнати из „Политике”, а сада бих да кажем да припадам генерацији која је учила у школи како да се понаша и шта све да чини у случају нуклеарног напада и радијације, а ви сада филмом доказујете да нуклеарна енергија може да нас спасе од глобалног загревања?

А да ја вас питам, да ли су вам се после гледања филма „Нуклеарна” бар мало отворили видици?

Морам да признам да јесу, има пуно аргумената за и пуно је логике.


СТОУН: Дозволите ми да вам кажем шта је била моја мотивација. И ја сам био сумњичав попут вас, а као ни ви нисам баш толико глуп, а веровао сам Џејн Фонди, њеној тадашњој борби против Вијетнамског рата и против нуклеарне енергије. Седамдесетих година прошлог века било је време наводно велике прогресивности, а иронично је што смо једну од кључних одлука, по мом мишљењу, донели тада потпуно погрешно. Урадили смо много добрих ствари седамдесетих, као што то каже доктор Морис у филму, а он је био један од оснивача „Гринписа”, али смо погрешно схватили једно важно питање – питање интереса човечанства да имамо чисту енергију. Из забринутости смо одбацили и саму помисао о коришћењу нуклеарне енергије за добробит планете и сада разглабамо о обновљивим изворима енергије и начинима за смањење глобалног загревања и штетних гасова.

Познато је да су у вашој земљи строго против нуклеарне енергије?


СТОУН: Американце није брига за остатак света, јер им је стало само до свог малог дворишта. Генерално говорећи, ми на нашем тлу можемо да решимо ствари за нас лично, али остатак планете ће за коју деценију вриштати, биће дислокација, биће миграција у огромном степену и ко зна колика ће бити штета од климатских промена. Видите ову поплаву која се недавно догодила у Пакистану и колико је Пакистан уништен. Дакле, ми у САД не узимамо у обзир глобалну слику, ми само мислимо на себе. И као резултат, ми смо сј....и. Морамо да размишљамо колективно. Сада човечанство мора да види проблем. И овај мој филм може мало помоћи.

А како подстаћи Американце на размишљање на ову тему када тамо још увек нисте обезбедили дистрибуцију „Нуклеарне”?


СТОУН: Тачно. Па, можда ћемо морати да наставимо представљање филма од земље до земље, што има смисла. Ево, и фестивал у Џеди је прилика да се филм прода за дистрибуцију у арапском свету и блискоисточним људима којима је стало, а онда ће се преко Европе филм вратити у САД.

Сам помен нуклеарне енергије изазива страх од (зло)употребе у виду атомских бомби и тај страх је тренутно поново на врхунцу, а сви још памтимо и случај Чернобиља?

СТОУН: Да, разговарајући са људима попут вас, а прочитао сам сваки чланак после светске премијере филма, јасно је да је сва штампа против тога. Прва ствар коју кажу или у наслову или у поднаслову јесте да је нуклеарна енергија опасна и ризична, а не кажу да није ризичнија од коришћења и нафте. То је наша поента. Пример Чернобиља је заиста легитиман, јер је централа погрешно изграђена и нису имали адекватне контејнере, чак ни одела, а нису се ни добро снашли и све смо то до детаља показали у филму. Коса нам се диже и од примисли на радијацију, а ми са тим нивоом радијације живимо још од постанка планете. Па само помислите колико се излажете радијацији док стално летите авионом. И нико не жели отворено да вам каже да је арсен много опаснији као и сви индустријски загађивачи. Нафтне компаније ће рећи да су партнери са обновљивим изворима енергије, а не кажу да ће и ти извори зависити од њих, од њихове нафте и гаса и да је метан у атмосфери најотровнији од свега. Ми смо, заправо, неинформисани.
Оливер Стон са новинарком Политике

А јесмо ли довољно одговорни како бисмо на миру користили и градили нуклеарке за опште добро?


СТОУН: Као цивилизација, морамо имати постојање одређеног степена ризика и степена преузимања одговорности, али и знања. Мислим да све то имамо. У САД због свих прописа, а људи из нафтног света и еколози воле да се придржавају прописа, често кажу да „не можемо да победимо нуклеарну, али ћемо је успорити”. И тако користе новац за успоравање. Нико неће градити нуклеарке, осим Кине и Русије. Русија се умешала у ову збрку са Сједињеним Државама, али Руси су добро радили на реакторима. Дакле, ми људи имамо технологију, питање је – снага воље и политика.

Све је политика, па можда и ваш долазак овде. На сцени сте рекли да је на рачун КСА изречено много тешких речи и да људи треба да дођу и сами се увере?

СТОУН: Сједињене Државе су стручњак за осуду сваке земље на свету када пређе линију међународног поретка, онога што оне називају правилима, а Америка крши сва правила када жели и ви то знате. Питају ме за случај Кашоги и то јесте било окрутно, али мислим да је свакако један од најгорих случајева баш случај Асанж и његово мрцварење. Сви су рекли да треба пустити Асанжа, а САД истрајава на својој освети. Па ко смо ми да упиремо прстом у било кога? Говоримо Русима шта да раде. Мислим, смешно је с обзиром на то шта смо ми урадили. Не желим да улазим у ширу причу о овоме што се догађа у Украјини, јер тај случај није нимало једноставан, а сви само вичу: „Руси нападају”. А ко је то изазвао? Шта се тамо у Донбасу догађало од 2014. и колико се људи од тамо иселило јер су Сједињене Државе тешко наоружавале украјинску војску. Од 2014. године Украјина није више била неутрална, била је против Руса и то је оно што је пореметило равнотежу војне опреме и отуда долази рат. Као и све, сваки рат има узрок и последицу, али ми чак ни ј....о не обраћамо пажњу на то.

И даље сте велики бунтовник?

СТОУН: Ох, да. Одувек сам био бунтовник, можда и предуго.

И увек сте успели да избегнете могуће проблеме?

СТОУН: Да, али је сада мој највећи проблем старење. Могу да чујем веома мало, слух ми је скроз ослабио. Не могу добро ни да видим, а и немам више толико енергије. То јесте проблем.

Али, ипак не престајете да снимате и борите се за своје филмове?

СТОУН: Борим се за следећи филм. Више бих волео да живим на ногама него да умрем на коленима.

Да ли још увек имате наде за Бајденову администрацију?


СТОУН: Човече, брзо тону. Погрешио сам што сам гласао за тог човека. Заиста сам мислио да је све старији и да ће бити зрелији и мање ратоборан, јер је његова биографија ужасно ратоборна. Увек је био на страни државе. Увек је подржавао војне ратове у којима је Американац био у свему до краја. Обама је направио огромну грешку што га је изабрао, толико је био уплашен да не увреди естаблишмент да је морао да одабере најбољег из естаблишмента. Најстаријег деду, а деда је испао веома опасан и сада виче: „Хајде да убијемо Русе, сада је наша шанса”. Он брка Русију са Путином и мисли да уколико се отараси Путина да ће контролисати Русију као у време Јељцина. А то је само сан.

Имате ли идеју за кога бисте гласали?

СТОУН: Ја бих гласао за трећу страну. Нема наде за Америку, осим појаве треће стране, јер и републиканци и демократе раде и функционишу исто и исти новац улажу у војну индустрију. Амерички војни буџет је огроман. Естаблишмент је међусобно повезан, а много је незадовољства данас на свету.

 

Извор: politika.rs

 

Twitter
Anketa

Da li će novi američki predsjednik Donald Tramp učiniti svijet boljim mjestom za život?

Rezultati ankete
Blog