U Evropi vlada velika zabrinutost povodom mogućnosti da konflikt u Ukrajini eskalira, da se upotrebi „prljava bomba”

BOLTON: Ne verujem da postoje bilo kakvi dokazi da Ukrajina ima tehničku sposobnost da napravi „prljavu bombu”. Svi se nadamo da Rusija neće koristiti takvo oružje, jer mislim da istorija ne bi oprostila onome ko bi koristio takvo ili nuklearno oružje i da bi posledice za čovečanstvo bile nesagledive. Ono što bi trebalo da uradimo jeste da okončamo rusku agresiju i rat i dozvolimo narodu Ukrajine da obnovi svoju zemlju.

Kakve bi mogle da budu posledice rata u Ukrajini za balkanski region, posebno Srbiju?

BOLTON: Agresija Rusije, ničim neizazvana, prouzrokovala je negativna reagovanja širom Evrope, posebno u pogledu bezbednosti, ekonomije i energetike. Što se tiče balkanskih zemalja, u svetlu dolazeće zime, one će imati slične probleme kao i ostatak Evrope, ali u izraženijem vidu. Dakle, postavlja se pitanje kako će te zemlje obezbediti naftu i prirodni gas i kako rešiti ekonomske izazove, što će uticati na stabilnost tih zemalja.
Biće rasta cena struje, ali u skladu s platama i penzijama

Šta mislite o sadašnjim odnosima Srbija-Kosovo i kakve su šanse za postizanje sporazuma?

BOLTON: Trenutno ne vidim na pomolu neka rešenja, kao što je to bio slučaj ranije. Kad sam bio savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Trampa imao sam izvesnog učešća u rešavanju tog pitanja. Postojali su ljudi koji su nastojali da urade šta se moglo da bi se postigao sporazum. Ako bi Srbija i Kosovo mogli da se dogovore, uprkos svim internim teškoćama, i da opravdaju takav sporazum, mislim da u tom slučaju spoljni faktori ne bi trebalo da se mešaju i da kažu da neko rešenje nije prihvatljivo njima, jer bi to moglo da ima posledice negde drugde. Ne može se postići stabilnost ukoliko obe strane nisu spremne da postignu sporazum, što ranije nije iskorišćeno. U tom smislu ruska invazija Ukrajine pokazuje šta može da se desi na evropskom kontinentu ako se ne reše sporna pitanja. Stoga bi lideri Srbije i Kosova trebalo da se još više koncentrišu na iznalaženje rešenja.

Pošto Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova da li se razmatraju neki novi okvir ili formule, koji bi zadovoljili obe strane?

BOLTON: Način na koji bi moglo da se priđe ovom pitanju, posebno u pogledu granica, jeste da nijedna strana ne bi trebalo da prihvati ono što ne želi, sem da potvrdi da je reč o defakto granicama i da su spremne da to prihvate. Mogućnost postizanja sporazuma je možda postojala pre tri, četiri godine. Sada je takva opcija nemoguća. Međutim, uzmimo kao primer dugogodišnje razlike u gledištu povodom imena Severna Makedonija, koje su bile tokom vremena rešene. Ako se pregovori prepuste angažovanim stranama to bi dalo rezultate, jer se u suprotnom sputava ulazak tih zemalja u Evropsku uniju i NATO. Radi zaštite svojih građana i stvaranja boljih ekonomskih uslova, treba raditi na uzajamnoj regionalnoj bezbednosti i unapređenju ekonomije.

Postoje napetosti između Republike Srpske i centralne uprave u Sarajevu, kako vi gledate na takvu situaciju?

BOLTON: Mislim da su u originalnom Dejtonskim sporazumu postojali izvesni nedostaci, ali se smatralo da će se to tokom vremena nekako rešiti. Međutim, to se očigledno nije dogodilo. Postoji mogućnost da se ponovo razmotri taj sporazum, ako želite da BiH opstane u sadašnjim granicama. Ukoliko bi visoki predstavnik nametnuo ustavne promene, za koje on misli da su u najboljem interesu svih strana u Bosni, mislim da je to loš način da se tako nastavi. Ne vidim kako bi neko ko dolazi sa strane imao bolje rešenje od ljudi te zemlje. Svakako da nema lakih rešenja, jer da je tako ona bi bila pronađena pre mnogo godina. Ali, to ne znači da ne treba povećati nastojanja da te zemlje žive dobrosusedski jer je alternativa biti zaglavljen u prošlosti.
 

Ko je Bolton

Džon Bolton je bio ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama i savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa. Diplomirao je na univerzitetu Jejl i bavio se advokaturom pre nego što je ušao u politiku. Objavio je knjigu „Prostorija u kojoj se to dogodilo”, koja se smatra najznačajnijom knjigom koja se bavi životom i aktivnosti u Beloj kući u vreme predsednika Trampa.

Izvor: politika.rs