Komandant Druge srpske armije, general Stepanović je obrazovao Cersku udarnu grupu od Moravske divizije I poziva i Kombinovane divizije sa ciljem napada u dolini Jadra. Stepanović je shvatio važnost planice Cer i samoinicijativno je odlučio da zauzme njene dominantne kote Trojan i Kosanin grad. Oko 3.00 ujutro 15.08.1914. godine, krenula je Kombinovana divizija prvog poziva iz sela Banjana kod Uba.Usiljeni marš je bio:Banjani-Vukona-Svileuva- Veliki Bošnjak ( sada Draginje )-Kaona-Mihailov grob ( kota 255 )- Krivaja- Cer. Oko 23:00, 15. avgusta, delovi srpske Kombinovane divizije prvog poziva su naišle na izvidnicu austrougarske vojske na padinama Cera, kod sela Tekeriša i tako je započela bitka. Austrougarske pozicije su bile slabo branjene i njeni branitelji su odbijeni sa planine. Do ponoći, oštri sudari i borbe između leve austrougarske kolone 21. austrougarske divizije i Srba su se vodili u mraku. Do jutra 16. avgusta Srbi su zauzeli venac Divača i oterali Austrougare iz Borinog sela. Austrougarske trupe su imale dosta gubitaka i povukle su se u neredu. Kako je dan odmicao, Srbi su onemogućili 21. pešadijskoj diviziji da se poveže sa 2. armijom u Šapcu, tako što su je oterali sa padina Cera.

„Prednji bataljon je tokom noći stigao do Trojanskog vrha, a kada smo stigli do Parloga pljusak je počeo, kojeg je pratila vulkanska grmljavina i zaslepljujuće sevanje. Voda nas je kvasila sa sve strane… Odjednom drugi vojnik, bez daha i uzbuđeno uzviknuo:

“Gospodine majore, Švabe!”

Tako su sudari između naše Kombinovane divizije i neprijateljeve 21. Landver divizije započeli, a sa njima i bitka na planini Cer.“

Kapetan Ješa Topalović, iz srpske vojske, sećajući se kako se njegova divizija sudarila sa austrougarskim snagama na padina planine Cer.

Srbi su pokušali da povrate Šabac, ali nisu imali uspeha. Kombinovana divizija prvog poziva je napala Trojan i Parlog, pre nego što se uputila u Kosanin grad. Na drugom mestu, Austrougari su uspeli da odbiju srpsku 3. armiju, terajući je da izmanevriše jednu od svojih divizija ( Moravska divizija drugog poziva )kako bi zaštitila prilaz Valjevu, kome je pretila 42. domobranska divizija.

Rano izjutra 18. avgusta, Austrougari su pokrenuli još jedan napad, sa namerom da potisnu Šumadijsku diviziju I poziva sa šabačkog mostobrana i omoguće 5. armiji da krene u napad. Međutim, napad nije uspeo jer su Srbi uništili njihove snage kod reke Dobrave, terajući preživele vojnike da se povuku.

Na drugom mestu, kontraofanziva Druge srpske armije je nastavljena duž Cera i Iverka, napadom Kombinovane divizije na selo Rašuljača gde su naišli na snažan otpor kod Kosaninog grada. Prvi napad Srba je odbijen, ali su napadi nastavljeni i tokom noći. Izjutra 19. avgusta, Srbi su uništili austrougarske snage i zauzeli gradić. Moravska divizija prvog poziva je oterala 9. pešadijsku diviziju sa njenog položaja i odbili njen kontranapad nanevši joj teške gubitke. Četvrti korpus je ponovio napade protiv Šumadijske divizije, čime je naterao Srbe da se povuku sa lakim gubicima. Činjenica da Srbi nisu slomljeni napadom Četvrtog korpusa, značilo je da austrougarska divizija nije uspela da zaustavi njeno napredovanje prema planini Cer, jer ako bi to uradila, Šumadijska divizija bi napala Četvrti korpus sa boka. Zbog toga, 4. korpus nije uspeo da se poveže sa austrougarskim snagama kod Cera.

Rašuljaču su zauzeli Srbi u podne, a Kombinovana divizija je iskoristila ovaj događaj da krene prema Lešnici. U međuvremenu, Moravska divizija prvog poziva je napala Iverak i uspela da potisne Austrougare. Selo Veliku Glavu su Srbi zauzeli pre podne, a poslepodne je opet zauzet Rajin grob. U ovo vreme, Austrougari su počeli da se sve brže povlače, jer im je moral opao, kao i organizacija. Treća armija je imala sličan uspeh, odbila je 36. pešadijsku diviziju i naterala je na povlačenje u neredu. Srbi su zatim krenuli da progone Austrougare duž celog fronta. Do 20. avgusta, austrougarske snage su još uvek bežale ka Drini, a Srbi su nastavili da ih gone. Cela 5. armija je bila prinuđena da se povuče u Bosnu. Mnogi austrougarski vojnici su se udavili u reci bežeći u panici.Srpski izveštaji sa fronta su govorili „da se neprijatelj povlači u najvećem neredu.“ Radomir Putnik je obavestio srpskog kralja Petra I u telegramu „da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer i da ih njihove snage progone.“ Posle trijumfa na planini Cer, Srbi su hteli da povrate teško utvrđeni grad Šabac. Žestoki okršaji su se desili 21. i 22. avgusta, tokom kojih su se srpske snage uspele da se probiju do zapadne strane grada. Do 23. avgusta su opkolili grad i uveče doterali tešku artiljeriju. Sledećeg dana su Srbi ušli u grad samo da bi otkrili da su ga Austrougari napustili prethodno veče. Do 4 sata popodne, srpske snage su stigle do obala Save, čime je prva austrougarska ofanziva završena.

Do 23. avgusta, na slobodnoj srpskoj teritoriji nije ostao nijedan austrougarski vojnik. General 2. srpske armije, Stepa Stepanović je dobio čin vojvode, posle njegovog uspešnog komandovanja u bici.[28] Bitka je dosta uticala na vojnike austrougarske vojske na Balkanu i njihove snage u Crnoj gori su morali da napuste grad Pljevlja, kojeg su zauzeli 19. avgusta.

Uspeh bitke je privukao svetsku pažnju na Srbiju i doneo joj naklonost u neutralnim i savezničkim zemljama, jer je bitka bila prva saveznička pobeda nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.

Kao posledica, mnogi stranci su došli u Srbiju krajem 1914. nudeći finansijsku, političku, humanitarnu i vojnu pomoć. Novinski članci u odbrani Srbije su postali češći u britanskim novinama, a zemlja je bila toliko cenjena da su određene kulturne grupe u Italiji podržavale ulazak Italije u rat na strani saveznika, koristeći Srbiju i Crnu Goru za primer.

U vreme bitke na Jadru i Ceru, srpska Užička vojska i crnogorska Sandžačka vojska uspele su da spreče prodor ka Užicu. Poraz na Ceru, strah od srpske ofanzive i pobune prečanskih Srba, naterali su Poćoreka da pređe u defanzivu u svim frontovima. Srpska vojska je pod pritiskom Saveznika pokrenula neuspešnu Sremsku operaciju, dok je istovremeno na Drini tekla neuspešna austrougarska ofanziva.

Izvor: nasahercegovina.info