Према народном вјеровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у "огњевите" свеце.

У народном предању чувају се примјери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сијено и домове људи који су се огријешили радећи на празник Огњене Марије.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови.

Света великомученица Марина посјечена је мачем у доба цара Диоклецијана због вјере у Христа. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.

У Манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посјећују и клањају им се и православни и муслимани.

Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.

Огњену Марију неке православне породице обиљежавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обиљежен "црвеним словом", али се ипак веома поштује.

Извор: srna.rs