- Зато предлажемо да се то ради постепено и да се узме у обзир најмање четири до пет важних фактора. Први би био да је пренос контролисан, други би био да има довољно доступних јавних здравствених и услуга опште медицине - навео је Олшавски за Радио Слободна Европа.

 

Према његовим ријечима, трећи фактор би био да нема ризика за избијање епидемије у посебним условима, попут установа за дуготрајно збрињавање, те да су ти ризици сведени на минимум.

 

- И под четири, да се превентивне мјере требају имплементирати на радним мјестима, школама и другим мјестима гдје људи обично иду. Значи, битно је да се сви ти ризици морају контролисати. И задње, што је врло битно, је да су заједнице свјесне када су укључене у ову такозвану транзицију, не зовемо је "крај" него транзиција - појаснио је он.

 

Он је нагласио да вакцину против вируса корона развија око 60 кандидата широм свијета и да у СЗО очекују прве резултате у неколико наредних седмица, након чега би се требало знати која би била најприкладнији кандидат.

 

На питање да ли је свијет тренутно у фази када се купује вријеме да се оспособе здравствени системи, Олшавски је рекао да неке земље јесу.

 

- И рекао бих да је међу њима БиХ, јер што се надамо са овим предузетим мјерама може се десити оно што ми зовемо "поравнање кривуље". Високи бројеви ковид-19 случајева, посебно критичних се неће појављивати у кратком периоду. То значи да неће стављати велики притисак на болнице и на цијели здравствени систем. То даје владама мало времена да се припреме - нагласио је он.

 

Али изван пандемије, додао је Олшавски, ово даје свима одличну лекцију да и веома успјешни здравствени системи, као Француска, Италија, САД...нису припремљени на овакву пандемију.

 

- Зато за будућност владе требају промислити како да се припреме боље што се тиче здравственог система, као и цјелокупне здравствене радне снаге, чак и за повећањем радне снаге у здравству - сматра Олшавски.

 

 

Извор: СРНА