Da  su Srbi genocidan narod  pjevaju i ptice na grani u Federaciji, pa to nije ništa novo.  Ali, kad   srpski narod,  koji je   vijekovima stara  nacija   i  vjera –čuje  da je Republika Srpska, a  time   i narod  toga entiteta, tj.  srpski narod u Republici Srpskoj   „okoćen„  1992.  godine  (logično je da   je  time   i narod koji u njoj SADA  živi  okot), što je kao ogavnu izjavu poručio Srbima, tamo neki nepoznati hodža- imam Štulanović-   morao je   biti  zgađen  i zaprepašten.  Što je puno- puno je. Da  li je  srpski  narod  zaplakao što nesreća nikako da zaobiđe ovaj napaćeni BiH  prostor i  što se mržnja nikako ne smanjuje, nego povećava, kako  o suzama za narodom  napisa čuveni  Vergilije- ne vjerujem. Plaču kukavice   ali  i  pisci  i čuveni    filozofi koji shvataju svu prolaznost našeg običnog života  na Planeti.   Ali da je ovo ravno tragičnim  prošlim   događajima u ovoj zemlji  – izgleda da jeste.

Međutim tu  suze,   kukanje i žaljenje  ne pomažu.   Mora se  donijeti  ZAKON u Republici Srpskoj  kojim se zabranjuje  VRIJEĐANJE   srpskog naroda u BiH.To se  mora učiniti ako želimo da nas ozbiljno shvate oni što nas slobodno vrijeđaju i nekažnjeno pljuju.

„Okoćenje“,   po hodži  Štulanoviću,  Republike  Srpske  zbilo se  davne   1992 godine  kad još nije bilo rata i kad su mnogi uludo vjerovali da ga neće ni  biti. Problem je  što   se to  tzv.  „okoćenje“ desilo, a nije smjelo po bošnjačkim komentarima..  Zapravo, trebalo je, izglda,   neke, kojima    se   ni  ime, ni  funkcija  nisu znali, jer  su   bili  apsolutni    anonimusi,  ali   SDA   jeste bila njihova stranka,    pitati   šta treba da uradi srpski narod  u „nezavisnoj  i  cjelovitoj  BiH“,  za  koju NISU  glasali. Postavlja se pitanje šta bi bilo sa Srbima  da su ostavili to pitanje na odluku Bošnjacima. Nije moje da nagađam. 

Onda  drugi   hodža   „umno“ zapne   za  sv. Savu.  Doduše  zapeo je i   jedan  omiljeni srpsko-bošnjačko -hrvatski, već po potrebi, pisac, koji u opoziciono-fanatičnom  stanju    priziva sv. Savu   da ga konsultuje u vezi političkih i   ljudskih prava današnje  Republike Srpske   i   upoređuje  današnje slobode i prava   sa   Njegovim (sv.Save)    uputama  -  tj.  šta   jeste,   a šta  nije ispunjeno, a zavjetno je, čak   ni  minimalno, od strane ove vlasti (čitaj Dodika).  Sve je bez ikakvog smisla, osim da je smisao oblatiti svoj narod na svaki mogući način, čije se vjere i tradicije pisac ovoga djela očigledno odriče.

A  pravi smisao  jeste da je  sv. Sava bio  i biće dovijeka  među Srbima. Koja će vlast  biti na vlasti u proteku vremena  – potpuno je nevažno, bar toliko bi pisac trebalo da zna o svom narodu. To šta  hodže pričaju, kako blate njegovu ulogu i značaj u srpskom narodu i srpskoj Crkvi   -a   nisu dostojni ni da mu ime spomenu takođe  je sasvim nebitno.

Onda  drugi  anonimni  hodža  nazva  Srbe Pravoslavce  SEKTOM. Aferim, hodža, da nije van svake pameti, bilo bi zaista  smiješno.

Šta bi  bilo da  u Republici Srpskoj počnu    na sva usta  ispitivati   šta su stanovnici  Federacije  po naciji, vjeri   itd. , tj.  šta  su Bošnjaci   bili nekada, šta su sada.  Mislim da ŽELE  biti ono što jesu. Što je OK.  Ko im brani?   Ja lično  nemam saznanja da  neko iz Republike Srpske poteže pitanja  koja su u neprimjerena svakom iole obrazovanom čovjeku, tj. ona  koja nemaju veze  sa   s a d aš n j i m  stanjem u BiH gdje je  još uvijek dobijena vreća  brašna ili krompira ispred javne kuhinje  pravi  BINGO za  uništenu srednju klasu stanonika BiH. Svih  vjera. Javne kuhinje nemaju nacinalnost. Hljeb ili kruh za gladne isto je ime.

Koga   interesuje   ko  jeste  p r a v a   vjera, a   ko  sekta, kao recimo Jehovini  svjedoci, ali pomenutog   hodžu  ne  brinu  Jehovini  svjedoci, koji, uzgred budi rečeno, imaju pravo da svjedoče  ono što misle. Ali,  ja nisam čula još da su oni    „okot„ , ali Srbi  jesu. Pravi   vjeroučitelji  tumače (naravno svoju)  p r a v u   vjeru, a ne  bogohuljenje i mržnju.  Da  li  Republika Srpska  poteže pitanje vjere, nacije, slavljenja   šta god ko želi, praznike koje  izabere  određeni narod ?!  Samo Federacija uporno  želi da postavi pravila o praznicma drugim  narodima..

Zašto  hodžama  smeta   sv. Savo,  Pravoslavlje, Srbi .. Dobro, to nas vodi u prošlost omiljenu temu naroda koji ne vidi budućnost.  A  naša  zajednička prošlost  puna je ustanaka, bojeva i ratova (imali smo Ćele -kulu, niko drugi je nema)    mrtvih junaka,  udovica i siročadi, osveta i derneka nad odsječenim  glavama  pobijenih, dakle  punu  nesreća onoga što bi trebalo  (ili ne bi trebalo tako lako) zaboraviti, a   Srbi su   brzo   zaboravljali nesreće i pogrome   i kad su pravili i  Prvu i Drugu Jugoslaviju, kad su ginuli za pogrešne ciljeve. Davali su ono što su imali drugima objeručke, ali nisu nikada dobili ono što su mislili da će dobiti:  Zahvalnost i poštovanje. Dapače. Bila je to greška koju su kasnije platili  svojom krvlju.

Šta reći, a ne reći glasno i   j a s n o  da je zli duh  ponovo pušten   i to namjerno -te da će ovi što nam  (BiH)  grupno žele sve najblje iz EU, ponovo zaplesati ples smrti (kao što izgleda sada zaigrani, a   inače tihi  Šmit,  kad  se zaboravi i krene  burno da  gestikulira i maše rukama na TV-u, pa me podsjeti na manire..dobro, nije baš sasvim na  Führer-a, ne nikako – mada nekako pada u vatru veoma slično..

Da je ono što rade hodže  OZBILJNA stvar postalo je jasno kad se Islamska Zajednica u BiH  oglasila   o njima   blagom  opomenom  (ako je i bila to) što  neće zaustaviti  hodže (vjerske učitelje u pokušaju), dapače, oni će baš kao što je  onaj jedan od pomenute dvojice hodža  rekao, parafraziram da tačno zna šta je rekao i da je uvijek govorio ono što je mislio. Aferim za istinu..

Evo, samo da kažem i stoti put da  ponovim da su   Republiku Srpsku „okotili“ POSLANICI,  doktori, profesori, ljekari, akademici, advokati, i z a b r a n i    od srpskog naroda  za multietničku, tada, Skupštiu  BiH, sve bolji jedan od drugog,  a o pravoj, muškoj ljepoti, da i  ne govorim.. Bio je to krem, baš krem srpskih   intelektualaca  onoga   vremena u Sarajevu i  BiH,  napominjem i  podvlačim – KAD  JOŠ NIJE BILO RATA! Naučite jednom, o, hodže, vjeroučitelji u pokušaju,  ISTORIJU upamtite datume, ne bi smjele da   vas zavaraju   emocije mržnje, vi  pronosite  istinu vašem narodu  sa važnog mjesta sa kog govorite, valjda,  pa  sramota je  narod   lagati.

Ima li potomaka u BiH onih koje „okotiše“  Srbi,  partizani, pobjednici iz onoga rata (svi znamo da ih je  u partizanima bilo najviše), koji prebolješe (zaista neshvatljivo brzo) pokolj u Glini, Garavicu, Jadovno, Pag, Jasenovac, hercegovačke  krvave jame, Šargovac, Drakulić  itd. , koji u proleterskim brigadama pređoše  Neretvu, Sutjesku i mnoga druga bojišta  (ja se, recimo, o, hodže,  imam koga od „okota“ srpskog  sjećati, i otac i majka su mi bili prvoborci, a ne ĆETNICI, na šta sam ponosna), koji oprostiše prolivenu krv Srba preklanih nad jamama, zatučenih krampovima, sjekirama, a  napokon  i  sabljama u ovome  prošlom ratu (krvava Vozuća) u kojem su samo Muslimani bili žrtve ?!!   Pa, ipak  krenusmo svi, po diktatu moćnih, u Dejtonsku BiH, koju nismo voljeli, ni vi, ni mi.  Doduše, vi ste htjeli da bude SAMO VAŠA -ali nije moglo.  Vi PONOVO  kucate na vrata pakla. Zar je bilo malo? Šta  vi zapravo  hoćete ? Bilo bi hrabro da kažete šta vi zapravo hoćete svojim izjavama  i način na koji to mislite da ostvarite ! Kad već hrabro istupate.

„Okot“  ili potomci „okota“    prihvatiše da je bratstvo i jedinstvo  u  Jugoslaviji (koju ste vi   Bosanci, tada, jako voljeli,  kako ste pričali) jedini prozor u budućnost, pa  zatukoše svoju braću  po  naciji i  vjeri, jer su tako  htjeli komunisti, njihovi uzori,  da bi  uniformisali i prikazali   zajedno  ustaše i partizane na kraju rata  jer se trebalo prikačiti za pobjednike,   a  četnike, prve  borce  u  šumama  Like  i Krajine, (a i Srbije kako smo kasnije saznavali), u  koje  su izbjegli  progonjeni  Srbi, koji su znali da ih čekaju ustaške  kame,  prihvatiše    p r v e  četničke  čete  -  a  pobiše  ih  surovo, kako smo kasnije shvatili, zajedno sa  mnogim nedužnim, srpskim  sveštenicima, zaluđeni  komunisti, opet  najviše Srbi.   

NAKON RATA, PRESKAČUĆI ŠTITEĆI  USTAŠKE  ZLOČINCE,  u  mnogim slučajevima pobiše četnike  baš  njihova rođena  braća Srbi  (jedan brat u partizanima,  drugi u četnicima, tragika jednog napaćenog i zavađenog  naroda) posebno u Crnoj Gori, zemlji moga najdražag partizana (osim moga oca) - komandanta Save Kovačevića) sve uz nadahnute borbene pjesme Titu.  Titu koji nikada nije posjetio Jasenovac! Titu koji je poslao  golobrade mladiće iz Srbije na Sremski front. Pa opet Srbi su ga najviše voljeli. Srbi su ga čuvali -ne Hrvati i Slovenci. Srbe je mrzio, a vjerovao im da mu čuvaju leđa. . Oni ga nikada ne bi izdali. I nisu.

A prvi su Jugoslaviju izdali Slovenci i Hrvati. Srbi su čekali, ne vjerujući da se dešava ono što se  dešavalo.. Imali su regularnu JNA, mogla je braniti  zemlju.... A ipak su proglašeni za agresore u zemlji koju su svojom krvlju zalili. I koju su pokušali da brane, nesvjesni da OVI drugi  Jugoslaviju  ne žele,  a Srbi su je htjeli   makar bila krnja, osakaćena, smanjena. Tiempi passati -  bilo je šta je bilo.

Gledajući u prošlost uvijek su istine ono što svaki narod za sebe osjeća i misli. Nemoguća je misija napraviti  j e d n u    istinu, a što Bošnjaci uporno godinama pokušavaju.Kompromis je jedino rješenje , ako rješenja uopšte ima. Tamo gdje ga nema – nema ni  napretka,  ni budućnosti.   

A, onaj   ko mrzi, ko za cilj ima, ne mir, nego podgrijavanje   mržnje, rovarenje po ljudskim ranama, ko  pokušava    svim    silama   uništiti  makar  ovaj mali dio    dobra što ostavljamo svojoj    djeci  i  unucima –a pri tome se ni jednom rječju na osvrće  da bi se trebalo POBRINUTI  DA SVI NARODI U BIH BOLJE  ŽIVE, što bi bio i  cilj i   misija  vjerskih zajednica i  pravih vjeroučitelja   u BiH  -   tim  toksičnim  osobama, hodžama, koji truju  narod i zemlju -   treba  i reći   i   pokazati da je  to, ne samo grijeh – nego    direktni,    javni  napad,   tj.   prekršaj   s  umišljajem  da se blati i vrijeđa    jedan, srpski,  narod u BiH, da  se  javno  vrši  udar   na njegovu   tradiciju i  vjeru –  dakle  na sve što taj narod   jeste i šta je bio u istoriji.

Genocidan  srpski  narod  NIJE I   NEĆE  NIKADA BITI, a   nije  ni  sekta, nego   s t a ri,  evropski    narod  i   vijekovna pravoslavna, srpska,  vjera i  nacija,  a   zločinac  je   bio   i  jeste   uvijek pojedinac, ubica    sa  imenom   i prezimenom.  

Stoga,

vaše propovijedi,    hodže i   vjeroučitelji u pokušaju,   sigurno NISU   poziv  na   miran  SUŽIVOT i pokušaj pomirenja  među  narodima   u  BiH.  Vi  ne mislite zlo nego   ZLO  javno   prizivate. Dobre  vile  sigurno niste, vjesnici   bure -  da,   očigledno, jeste.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (13.02.2023.)