Jasno je meni postalo odavno da moje blogove čitaju rijetki, da nisam omiljena kao neki blogeri (kojima  odjednom  voljeni  rade o glavi) da  mene  smatraju penzionerkom koja ne razumije  sadašnju   p o l i t i k u   i nova   društvena kretanja, krupne korake ka EU, a najviše zato (kao kad Puhalo prizna sam za sebe da je autošovinista) što sam ja iskreno poštovalac  neke  vrste srpsko –utopijske (kako se čini) prevaziđene   misli i stava, i  što kaže Mirko Šarović  svako malo „rekao bih„..dakle rekla bih i ja da je razlog što nisam  dio neke međunarodne, tj.  nevladine organizacije (ali mene  nikada nisu htjeli, čak ni u „Ujedinjenim ženama“, mada su znali da jesam  žensko, u ona   vremena vrlo snažno i hrabro, mada  je  čuveni nekadašnji  sdeesovac   Ognjen T.  mudro rekao da ja nisam za politku, jer sam preemotivna –i imao je  očigledno pravo. Ja nisam imala stomak za igre bez granica, niti sam prelijetala bilo kuda, kao on. Nova srpska  intelektualna, ali i nacionalna  misao određuje pravce i demokratsku  slobodu „novog“ srpskog (najčešće opozicionog)  intelektualnog kruga   (pitam se  da li je stari  intelektualni  krug uopšte  i postojao  u  Republici  i Banja Luci, kao najvećem gradu, osim par časnih izuzetaka)... Dakle, ja  nisam povlaštena politička analitičarka (kreštavog glasa i analize pune kroatizama) što je naravno dozvoljeno, dapače, dopadljivo. Jer, Banja Luka je tako blizu Zagreba (za svaki slučaj), tako jasno puna kruha, odjela u bolnicama  sustava, obnašanja dužnosti, krvnog  tlaka prijateljstva sa Benjaminom (za svaki slučaj)  itd. da ponekad pomislim da je šteta što smo otpali, neki, naravno, od tog, tako bliskog intelektualnog proevropskog sustava, posebno ovi dolazeći iz istočnog  dijela  naše Republike, omraženi da su  Alijine „sarajlijice“ dok su drugi avangardno, čisto  srpski, jer su došli  sa drugih strana.

Nemam problem identifikacije, niti sam ga imala ikada, čak i onda kada sam u Banja Luku došla bez imovine, u sasvim nepoznatu sredinu, praznih ruku.. Puna energije... Sve  što sam nosila  od imovine  bilo je ono što sam imala u glavi, nije bilo lako, dapače, ali preživjelo se.

Ne dajem ni pet para za mišljenja i ocjene nadležnih tj. vladajućih, ali   ni  onih koji sebe smatraju opozicijom. Pišem ono što mislim, a mislim ono što pišem. U politici to ne ide – govoriš ono što ne misiliš (ako uopšte išta misliš, osim da li će svi stanari platiti sve mjesečne kirije iz tvojih stanova i nekretnina)  ili  ćutiš, što je u nekoliko mandata zlatno pravilo mnogih poslanika  Skupštine, jer bi i za one koji govore bilo bolje da ćute. Bar mnogi. Uostalom mnogi  i znaju da nisu tamo gdje jesu zbog kvaliteta, tu su brigu davno prebrinuli, ili  već smišljaju, unaprijed    kako će preletjeti u drugo jato – pa će onda delati  onima s kojima su do juče poslovno i politički  tajno mešetarili –pričalo svašta, ali i  kako su tek  sada, u drugoj partiji, došli pameti.

Odužila sam, a tema moga bloga nije ovo o čemu sa pisala u uvodu –mada, naravno, nije  bez povoda. Mali osvrt na tekuća politićka pitanja.

Parafraziram sada, naime, čuvenoga vođu  zelenih majica,  koje asociraju na t o  (ne na bijeli prah, ovaj put ne)  da je i on VOJNIK, sluđenog Zeleskog, koji prije par dana izjavi kako se sukob u Ukrajini može riješiti jedino za diplomatskim stolom. I to je djelovalo dosta uvjerljivo, iako je tražio i za  rat dobio od Bajdena  i zapadnih  saveznika više destina milijardi dolara, mada je na čeki  već  čekao šesti paket sankcija Rusima. I ne bi to bilo ništa značajno, jer pregovora još nema, pobjednik još nije javno objavljen, a svi znaju ko će to biti (niti će pregovarati Zelenski)  -  nego je značajno da Bajden prije koji dan  lupi  Zeleskom šamar i naredi svojima da šalju rakete dometa okolo 80 km ne bi li hrabra ukrajinska vojska, koja je dala garanciju nekome za nešto, nekakon  saprala sa sebe kukavički blam i pogodila koje mjesto preko  u Rusiji, pobila ljude i tako uvela svijet u katastrofu. To smišlja rijetko pribrani  Bajden, dok mu građani ginu kao snoplje od metaka njegovih građana. Svakodnevno.

Iz ovoga postaje sasvim jasno šta se u stvari događa.

Nije na Ukrajincima vojnicima, mislim na one  koji nisu   posebne  „postrojbe„ čitaj nacistički zadojene  da  kažu da više ne mogu, da  nisu u stanju, da su icrpljeni ranjeni, bez opreme (bojovnici imaju sve, oni su   gore, spremni  da  brane  Kijev) dok su ovi dolje, znamo gdje,   topovsko meso za ruske jurišnike, koji idu korak po korak po ono za šta su došli. Rat se mora nastaviti po svaku cijenu kaže prvi čovjek Amerike. Tačka.

Dakle, da se vratim naslovu.

Kako  dozvati pameti, kako spriječiti  Bajdena – kako ga prizvati razumu  da počne da djeluje na  UZROK (svima poznat i opravdan, ako žele da priznaju, a ne žele) ovoga   sukoba, rata, intervencije, kako god, da  bi  POSLJEDICA  stradanja  Ukrajine   bila nekakav, bilo  kakav,   početak razgovora o  budućnosti  Ukrajine, Evrope i  Svijeta  –a ne da Bajden  (kako se čini i  autistična  zamrla Amerika), žmireći na oba oka (operisani kapci) ne vidi, a možda i ne smije da vidi, ili mu njegovi ne daju da vidi (u šta sumnjam gledajući snimke kako je strasno zagovarao da se Beograd bombarduje  kad je bio nešto mlađi)  POVUČE POTEZ  koji najavljuje, te tako izvrši  FINAL TOUCH  preko Ukrajine na Rusiju  i  izazove  svjetsku nuklearnu  kataklizmu. Znajući  Amerikanci s kim imaju posla  zapravo  z a i s t a  žele da   idu  na  sve ili ništa. A to ništa je skršena  Evropa, nisu važne žrtve.   Ukrajina je samo spaljena  zemlja, za koje Amere preko okeana  zabole uvo...

Razvoj situacije se ne zna. Odnosno mogao bi se znati, kada bi realno ovo bio sukob Rusije i Ukrajine. Ali  nije. NATO, taj mračni OTAN  izronio iz mračnih vremena nordijskih saga, sa onoga svijeta  tame  – napadač  naoštrenih  zuba  juriša  ponovo  na slavenski plijen koji je odavno načeo, zagrizao, okusio mu krv – i sada ide da  ga dokrajči. Međutim, ima ona latinska koja kaže: „Glupost je goniti onoga koga Bogovi (Bog) vole (i) ... Publije Sir ..Latini su sve znali i svemu našli smisao.

 ..Dakle sub condicione  da  se svijet okrene naglavačke, a  neće, ne dao Gospod,  „da udari more u bregove, da  se desi što biti ne može“...  (Gorski Vijenac, Njegoš)  E tada će nestati Rusije !

Uostalom, zar je prije bilo drugačije?  Nije. Evropa je i pod Napoleonom ali   i 41. Pod Hitlerom  bila ujedinjena protiv Rusije a  Rusija  opkoljena sa svih strana, osim nas Srba, koji  smo primili na sebe da se udar odloži za koji mjesec ..Ludo ? Možda. Hrabro ?  Kako ko misli, na volju mu.

I šta bi tada  ? Zna se.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (03.06.2022.)