(Po  Analeni Berbok)

„Mi EUROPEJCI   došli smo  da slušamo“.......Ovo je prevod uvodnih riječi  službenog obraćanja ministarke  spoljnih poslova  Njemačke (da je bilo prevedeno na  srpski  jezik  MOŽDA BI GLASILO  „mi Evropljani“...)  Anelene Berbok  javnosti   (ne samo članovima Predsjedništva)  nego  CIJELOJ   BiH, valjda  suverenoj  zemlji, ali  zemlji  koja  očigledno  bez  uvrede  podnosi  CINIZAM, s  licemjernim osmjehom, poniženje u lice  i, zašto ne reći, UVREDU  riječima   kojima  pomenuta     njemačka   ministarka, zamišljajući  da smo mi, valjda,  neki drugorazredni narodi, a oni eurokulturaši, euromoćnici, eurovladari, oni koji kroje sudbine naroda  itd. , BiH-u, možda  koloniji  (ili okupacionoj zoni), narodu koji je JUČE  poprimio civilzacijske osobine, obrazovanje, iskustvo itd...  čime je   građane   BiH   direktno, jasno i otvoreno, zapravo  stavila u istu ravan sa  recimo Borkinom  Faso (valjda se tako piše) Somalijom, Gvinejom Bisao, Kongom Tanzanijom itd..

Naravno, pišem ovo ne vrijeđajući  nikoga od gore pomenutih naroda   posebno. Ali,  sa jasnim saznanjima da su  za Zapad   postojali i postoje samo ako u njima ima nešto što je  NJIMA potrebno.

Možda je ministarka mislila na  članice   EU, pa su one,  članice  EU povlaštene, one su „Europejci“  dakle superiorne, više vrijedne od onih zemalja koje to još nisu, ili im se do u beskraj obećava da će to biti.  ?

Čak i da je tako, uvod  koji je izgovorila, ne priliči diplomati koja prvi put dolazi u jedan  grad, koji je davno bio  evropski, dakle  civilizacijiski, kulturno  dokazan, a ne samo zato što je stradao u prošlom ratu, pa se zato patetično (empatija nije uvijek iskrena pogotovo ne američka i evropska, dapače) samo po tome poznaje.

Ja  se, medjutim,  ne  mirim, s  pomenutim obraćanjem, dapače, osjećam   ovo   kao   strašnu  uvredu, nanesenu onima    koji su  DAVNO  bili   EVROPLJANI    kada je  ona  bila djevojčica, budući da ne mogu da odredim kada je rodjena, jer  izgled više   nije kategorija koja  odredjuje kada je ko rodjen, te ne mogu  ni da cijenim njeno obrazovanje itd.,   znam samo da je bila  kopredsjednica  ZELENIH  ...  i ništa više.   Vidljivo je, medjutim, da je  ona političarka od juče, jer da  ima elementarno  znanje, ili   iskustva u diplomatskom obraćanju, ne bi se usudila da  izgovori  gore  pomenute riječi. Možda  je pravu sagovornicu (mada sa puno više iskustva ) našla u gdji. Turković ?! Tu, zaista, ima šta da se nauči !

Mi, ovim mislim na sve  narode  u BiH, ne samo  na Republiku Srpsku, bili  smo  EVROPLJANi davno, davno  prije, kada je Analenin  djed i  pradjed...( pojma nemam o njenom  pedigreu, porodici, obrazovanju, vokaciji itd., ali  se nadam    da je makar završila  kakvu god  Hochschule, nešto  je  morala)...  Šta  god joj je porodični pedigre  bio, moje poštovanje. Ali ne i njoj.  Meni je njen nastup, pun neprikrivene nadmoći i cinizma  (ne analiziram prijetnje  onima koji kao  „razaraju“  BiH, jer  joj   je procjena  naučena, netačna, dapače, pristrasna. Ali, ovdje nije riječ o politici.

Ovo je   moja  ocjena njenoga diplomatskog nastupa.

A  ona  ili ne zna, ili  se pravi da   ne zna -  naši preci  su bili   itekako obrzovani, neki  baš,  baš  sjajno, od Sorbone do  Londona – a  naši intelektualci,  profesori, pisci,  fizičari, ljekari, ekonomski stručnjaci  i poslovni ljudi, bili su poznati širom Evrope i Amerike,  rado prihvaćeni, poštovani posebno u  Evropi, na  čijim su  katedrama predavali...

Ali, mlada ministrica  govori sa pozicije  MOĆI današnje Njemačke, koja je valjda ta nova Europa, ta  čudna    generacija  anonimnih  političara  koja zauzima pozicije  tako kako ih zauzima, od Brisela pa dalje, a mi treba da klečimo  i plješćemo, koju (poziciju)  ona   (Analena) nasledjuje  po difoltu, ali trebalo bi  da zna, ili da joj neko skrene pažnju, ako takav u Njemačkoj sada postoji -  da svojim nastupom baca, nesporno,  sjenu  na diplomatske  nastupe  gospodje, prave dame,  Angele Merkel –  njemačke kancelarke kojoj ova ministarka  nije ni do koljena. I koja danas  očigledno nedostaje cijeloj Evropi.

Situacija bi, možda, danas,  bila drugačija  da Angela ima mogućnost da razgovara, da posreduje..Čak se  pitam koliko je znala od onoga što  se sada desilo, koliko je željela da ne bude dio toga.. To je opet samo moje mišljenje, koja nisam političarka, a  još manje politička analitičarka, mada danas to može da bude  skoro  svako, sa odgovarajućim ili potpuno neadekvatnim obrazovanjem, tako mi nekako  izgleda ova svakodnevna poplava političkih analiza.

Namjerno ne komentarišem dogadjaje koji potresaju Evropu, patnje i stradanja, ljudi u novome ratnom sukobu  - naravno da imam stav u vezi  ovoga  – jer se sada već  razotkriva  mnogo toga, što se krilo  i šta  se  zlokobno  utaborilo u Ukrajini  - a jeste. To je moje lično mišljenje  kao pojedinca.

U  opštem galimatijasu koji nas očekuje, politički, ekonomski, ljudski –  evo  i  KORONA  je  odjednom položila  oružje  -  povukla se  negdje, ko zna gdje - što je zapravo zagonetka  dostojna  talenta  Agate Kristi,  ili  zapleta  Jo Nesbea ...

Milsim  da ponižavanje, prijetnje,  zastrašivanje  bilo kojeg naroda, a protežiranje  drugih,  čak i  u situaciji   kada im se stvarno nadje BIOLOŠKO ORUŽJE (za šta je  Irak sravnjen sa zemljom, a  Sadam  obješen)  -  vodi u sukobe. Nikako u mir. Nikako u smirivanje. Dapače.

Rezultati  dvolične, neiskrene  politike  su obično  negativni.

Vratimo se temi:

Analena Berbok nije diplomata. Ona  je praktikant, početnik –bez uvrede –jer meni  godine i obrazovanje  dozvoljavaju da ne budem poltron –niti poltron mogu biti. Dapače. Ja sam  Evropljanka, gradjanka  svijeta, gradjanka  BiH, koja pripada evropskom  civilizacijskom krugu starih naroda, onda  entiteta  Republike Srpske davno bila   njemački  student –stipendista  J.W. Goethe Univerziteta, davno, davno preplovila  Lamanš  u  potpalublju,  vidjela  mnoga   zelena  polja,  posjetila.. dobro, prije nego je Analena  ugledala  zelena  polja (pogotovo ekološka)  svjetla svoje drage, ekološki osviješćene, domovine.

Ali, ja  joj želim da uči, mlada je, treba mnogo  da uči, ako  nastavi političku  karijeru. Njemačka je respektabilna zemlja, zaslužuje najbolje. Baš kao i svaka  druga, velika zemlja –mada je to rijetko  da se u politici biraju najbolji.  

Nekada  sam  govorila svojim studentima:  UČITE ! Ja i  danas učim. Naravno, od boljih od mene. Znanje je jedino što se nikada ne gubi, jedino  imanje koje je nepovredivo, svojina koja ne podliježe ocjenama nestručnih anonimusa. Znanje tj. pravo obrazovanje, kultura  ophodjenja, skromnost  koju imaju samo oni koji su iskusili i dobro i zlo, odsustvo  bahatosti  koju imaju  samo oni koji nisu oskudjevali, ili su siromaštvo veoma poštovali, jer su težak  život iskusili, pa nisu pohlepni  i alavi, nisu  pokondirene tikve, niti grabe tudje itd.  - nezavisni su  od  političkog  pada ili   uspjeha.  Znanje  i kultura,  maniri, ljubaznost u ponašanju postojano su  vlasništvo  pojedinca.

Srećno je ono  društvo u kome  takvi  likovi imaju prednost.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (14.03.2022.)