Neću da napišem latinski tekst da ne bude previše klasike. Moram voditi računa o onima  koji  nisu  pohađali Gimnaziju.  Niti  ću odmah  komentarisati situaciju u Ukrajini, koja je zaokupila sve  medije, sve osim Granda i takmičenja  ko je bolji „paketić„   te će ubrzo moći  da kupi  skupo vozilo,  podeblja usne, uljepša zube,  smanji   stomak  itd.  Protežiraju   se takođe  sve više  filmova o seksualnoj  slobodi čovjeka  da bude ONO što  jeste i što želi da bude i da to ne treba da smeta nikome. OK

Odgovoriću  najprije  na  jedno  od  niza  postavljenih  pitanja   zabrinutog  blogera     o  stanju mozgova   u  BiH, koji ne znaju, odnosno, možda se i pitaju:  Je li  BiH UNIJA. NIJE!

Otvoriću  kopiju  moga   sačuvanog, ukoričenog, teksta, koji sam  davno prevela  sa   engleskog  na  srpski  jezik   za  ondašnje Ministarstvo  pravosuđa BiH  (za RS  prevod  je  bio  na  srpskom  jeziku  i   imao   moj pečat i potpis, za  hrvatski i bosanski jezik to su radili drugi prevodioci)  Opšteg Okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (Koga svi danas   skraćeno  zovu Dejton).  Šta u njemu   piše:

Čuveni  Aneks 4  USTAVA BiH, stav  3, glasi: Bosna i Hercegovina  SE  SASTOJI (neki kometarišu, a nisu stručnjaci za engleski  jezik kao što bi to bio, recimo,  moj uvaženi prof. dr Midhat Riđanovic, naravno i mnogi drugi stručnjaci iz moga vremena, naravno   ima i drugih  profesora   sa  Katedre za Engleski jezik Filozofskog  fakulteta u Sarajevu, Banja Luci, itd.) koji nisu osporili prevod tj. značenje riječi to C0NSIST (of),  koju  sam tada, a i sada bih, prevela kako je jedino normalno i jezički ispravno, a  glasi  sastojati  se, sačinjavati) od DVA ENTITETA, Federacije Bosne i Hercegovine  i Republike Srpske, ili Bosnu i Hercegovinu sačinjavaju dva entiteta, što  je OPET isto jer nije jedinstvena  u unutrašnjem uređenju, tj. CJELOVITA,  (dalje u tekstu „entiteti„). Dakle Ustav BiH, Aneks  4, ni u jednom svom članu ne pominje nekakvu  UNIJU,  niti  je BiH UNIJA. Šta će biti i  da li će ona (BiH)  biti nešto  drugo u budućnosti, hoće li se  nešto mijenjati  -  nije moje da nagađam. Stoga  bi odgovor bio  bez puno bosanskoga  mozganja: BiH  je   zemlja  koja  svoj  politički  kontinuitet, onaj  vanjski,  dakle  priznanje  BiH  od strane EU  u  njenim dotadašnjim granicama,  nedvosmisleno  povlači  iz  prethodne BiH,  ali  se u pogledu  unutrašnjeg, nametnutog,  ali potpisanog  dejtonskog urđjenja, ona mijenja onako kako sam već naprijed navela. Mislim da u tumačenjima  ovdje ima  svakojakih teorija, posebno od strane bošnjačkih intelektualaca. Sve do  dogovora tri  konstitutivna naroda  i ostalih da se nešto u BiH mijenja –neće se mijenjati. Toliko o nedoumici.

I sada nešto u vezi naslova ovoga bloga.

Komentarisati sukob Amerike (NATO tj.   svih  pridruženih zemalja osim Hrvatske  za sada) i Rusije (sa Bjelorusijom, kako sada stvari stoje, dok  moćna  Kina   ćuti  i ćutaće sve dotle dok neko ne čačne njene interese, mnogi politički analitičari su pokušali.

Neki  analitičari  čak  i sa naznakama  dubljeg  i  šireg   poznavanja  tajnih i donekle, javnih, planova   onih koji  upravljaju  događajima  na svjetskom nivou i pri tome se ne boje da će ih neko nazvati teoretičarima zavjere, jer  nekakav plan kako god se uzme, ipak postoji, ma kako  neko tumačio događaje u nizu..   Budući da događaji idu nekim redosljedom, napr.  Bil Gejts već SADA najavljuje novu pandemiju kao što je to radio i ranije, pa se  pitamo KO je on zapravo..

Kreatori istorijskih  događaja   ne samo prošlog i ovoga vijeka, nego i  vijekovima unazad   došli  su  do  tačke   da  se konačno   UKAŽE  i   s  a z n a   ko je  jači od koga i kako će taj  jači to da izvede   tj. da  nadvlada   silu ovoga drugoga. Valjda opet  silom.

U drugom svjetskom ratu Amerikanci  su tajnim kanalima (Sjeverno more) pomogli   Rusima tj. Crvenoj Armiji  transportima  mašina, oružja i hrane  da krene  u završnu ofanzivu sa istoka u  slamanju nacističke Njemačke. Međutim, kasnije je SSSR   postao sa  Staljinom na čelu  omrznuti  CRVENI, komunistički  bastion (gulazi, logori, strašne  patnje ruskog naroda, naučnika, umjetnika, muzičara, generala, stručnjaka  iz raznih oblasti), za  koje strašne događaje  znamo i o kojima smo čitali. Bilo je to stašno doba. Danas   ima nekih autora koji i  to osporavaju, kao što se inače danas istorija piše na potpuno novi način.

Međutim, ono što se poslije završetka drugoga  rata  tj. kapituacije nacističke Njemačke  desilo od   strane  zapadnh saveznika, prije svega  SAD   (za koju se mislilo  da je  demokratska zemlja, zemlja  slobode  sa ljudskim likom) jeste  američko  i  vatikansko (što se  krije kao zmija noge, ali se vremenom otkrivalo)   pomaganje nacistima, fašistima (ustaše su imale svoje katoličke kanale),  ali  i njemačkim  naučnicima  svih oblasti koje su odvodili tajnim kanalima u Ameriku  posebno  nuklearnim i  raketnim ekspertima, koji su bili vrh te industrije naravno nacističke, (von Braun i mnogi drugi), ljekarima zločincima, stravičnim  eksperimenatatorima  na jevrejskoj   djeci  - bilo je nešto što je nezamislivo normalnom (ali očito naivnom) čovjeku. Ali, ova  tema bi zahtijevala dužu elaboraciju, pozivanje na  brojne   pisce – istraživače, na  veoma  poznata strana i naša imena,  na  obimnu literaturu iz te oblasti, koju sam čitala  tako da   ovo ne pišem napamet.

Sada je sve zaboravljeno.

Zašto ovo pišem ?!

Zato što se sada  ostvaruje,  možda, završni čin (nije sve do kraja bilo raščišćeno poslije drugog rata)  tj.  finalne   podjele   moći  tj. globalne svjetske  sile  koja  je  najavljena  davno...Suština je  borba za resurse  i energente  kojih je sve manje, baš  u   SAD,  koja  je planirano davno, mnogo  godina unazad, i, možda, ako bude sreće,  neće  biti  nuklearnim bojevima  glavama, mada ni to nije isključeno, pogotovo ako je ovo    a r m a g e d on   tj. ono što američki filmovi odavno pokazuju kao završnicu  postojanja  ove  naše nesrećne, a  tako lijepe planete, sa svim mogućim čudovištima i kataklizmama  kakve  se ni u snu ne mogu zamisliti.

I evo da   još  malo upotpunim  sliku koja se nameće nama kao valjda tradicionalnim  retardima u malim zemljama, i koje slike ,  očigledno ovaj novi vrli svijet smatra normalnom, jeste   „slobodni  imidž„   novo- imenovanog  Bajdenovog   ministra,  valjda muškarca, za  energetiku  SAD –  (stručnjaka za ko zna šta sve ne..) u crvenoj haljini,  štiklama i crvenim karminom na usnama..E, to je ono što će morati prihvatiti  htjeli ne hteli,  zaostali, tako obični, tako dosadni ljudi onih  zemalja koje žele pravu  demokratiju, očuvanje nacije očuvanje industrije, poljoprivrede,  zdravlja   ljudi  itd.  -   ali  prihvatiti   „do kosti“  i   dublje, ako treba.

Ukrajina, sa svojom  izgledno   sudbinom  zgažene zemlje, kad to kažem mislim na  to da će stradati  njen narod, a  ne oni koji  na ekranima  kompjutera  gledaju male tačkice kako padaju i gase se...Ukrajina  je   sada poprište borbe Titana za prevlast, potpuno nevažno   ko je za  šta u tom galimatijasu strave i užasa  kriv. Ako   i kada  da se bude utvrđivala krivica biće kasno za one koji će neki  mir  platiti životima.

Amerika u ovoj priči  nije   čista, mada mnogi  tako misle, ne uzimajući u obzir   njene  višegodišnje  rušilačke  pohode   na  Bliski istok, do temelja  srušene  razvijene  zemlje, na koje su se obrušili  sve u svrhu dominacije demokratije po njihovom  receptu. I sada   završno okruživanja  teritorije Rusije  raketama  „na puškomet“..  Takođe nisam sigurna da nesrećni  Bajden ima jasnu sliku (on o malo čemu ima jasnu sliku) o tome u kom smjeru ide Pentagon. I šta će biti posljedice. Važno je da se proda oružje.

S druge strane meni nije shvatljivo da se  starci, preživjeli   generali   američke vojske, koji  imaju  evidentirane   najveće   bitke  svih značajnih  ratova   na West Point-u   ne sjećaju, recimo, odbrane Staljingrada  i  bitaka u drugom ratu na istočnom  frontu i kako su, uostalom, prošli svi oni koji su mislili da Rusiju mogu osvojiti  konvencionalnim  oružjem !  Nuklearni rat – e to je već nešto drugo! .. 

Njemačku, tj. ostatke  nacizma  koji tinjaju, recimo,  i  da razumijem,  jer  u njoj  ima i onih, ne  mali   broj,  koji  bi  da    osvete  djedove stričeve  i  ujake smrznute na Istočnom frontu, ali  da  ne   g i n u   oni.   Ista  ta  Njemačka  poslala je   Ukrajincima  šljemove  da čuvaju  glave u ratu u  koji  ih „prijatelji“ guraju, kakav cinizam!

Nisam rusofil, mada  Rusiju   poštujem višestruko   (pisala   sam  o  sjećanju  i strahu   kada  moj otac  umalo nije završio na Golom otoku), ali  nisam ni slijepi  obožavalac  Zapada.  Iako  sam germanista, zaljubljena u gradove tipa Freiburga, Heidelberga, Münchena, Frankfurta (dio studija), Londona  i mnogih drugih evropskih  gradova  – pokušavam da se u ovome teškom političkom momentu za Evropu i svijet – snađem i shvatim događaje. Kako da se nosi naš mozak, već dosta isrpljen, s   novim putevima  dominacije  određenih grupa, svjetskih vladara, recimo, evo  u   ekologiji, dakle  u domenu   očuvanja  životne sredine koju smo  MI  kao  svu  upropastili, a   oni   našu zemlju   vole više od nas samih  mada nas truju svim i svačim -   a   mi  više  nemamo  ni fabrika-giganata, ni rudnika koji rade kako treba,  ni preduzeće sa po 22.000   radnika,  dakle   zagađivača  svih vrsta   - koji  su  k a o   uništili  eko –sistem  do  kraja...  

A   nije  tako, mada bismo mogli biti obazriviji prema okolini   -  njihovi vojnici  obmanjuju    narod  zbog   drugih ciljeva,  koji  kad se samo pročačka  taj tajnoviti   diskurs (ovdje ja ne zastupam RIO TINTO i druge kopače ruda po Srbiji, nikako),  otkriva  se  pravi   razlog   postojanja  političkog   pokreta ZELENIH.   

Živjeli smo u zemlji  koja je  sve  zagađivače zraka imala, ali ne i zagađivače koji se ne daju identifikovati (a truju  vodu, zemlju i zrak), a   manje je   bolovala  i bila  zdrava zbog  hrane  sa  svojih njiva, jela  meso životinja sa svojih farmi, a ne zaleđeno meso kengura, jela  voće  iz  svojih voćnjaka  i plantaža  - povrće iz svoje zemlje -  i  bila moćna i   poznata. Danas  kažu   da to nije bilo tako. Sve je bilo nakaradno. OK, sada je puno, puno bolje.

Slušam i gledam neko   veče političkog analitičara  iz  Srbije gosp. Janjića na, naravno, BN – emisiji  PULS.  Koji na kraju, nakon  zaista  iscrpne i stručne analize   evropske i svjetske situacije reče  da  KAD NE MOŽEŠ POBIJEDITI JAČEG, TADA MU SE PRIDRUŽI, tako nekako.  Znači li  to, a on je  izgleda  poentirao u zadnjim minutama  emisije baš tom rečenicom, da  se  Srbijanci, bar neki dio koji on pozna, toj mudrosti izgleda   priklanja, ili će se morati prikloniti.. Niko naravno nije  za rat protiv jačega (zaboravimo  vojvodu Stepu, vojvode Mišića  i  Bojovića, hrabre  Solunce,  mlade sa Košara itd    - ne dajmo da izgine  milion i  više ljudi u  Srbiji zalud   –OK-   ko može  neka tako i postupi...Ako  se može  postići mir takođe  je  OK,  ali valjda   bez  totalnog   poniženja  naroda  ili .... da  čak u Srbiji  moraju   da  zavole  one  koji su ih bombardovali  i da,  naravno,  Kosovo prepuste  ćuteći.  Čuda modernoga doba  se dešavaju, ali jaki  određuju ta čuda.

Tako je  možda  i došlo vrijeme  da  ona  rečenica iz naslova bloga  i nema  značaj   za Srbe  (Srbijance)  jer  oni   apsolutno  nikada nisu  bili  vojna   SILA, niti  su kome silom prijetili, to mogu veliki -   nego  su  krv svoju  prolili ,napadnuti, zbog obraza,   pogotovo  u Prvom ratu.  Bili su  nešto  sasvim, sasvim drugo.  Kod  Srba  iz  Srbije  sada, kako  izgleda,  bar po  poštovanom  analitičaru   Janjiću, sve   zavisi od toga   koliko im  je razum, a  ne luda  hrabrost  kao  nekada  prije,  jača  strana. On vjerovatno zna  što je  to rekao. I šta to znači. Njemu se  ništa nije omaklo!

Kako će biti  sa   Rusima, ostaje  da  vidimo.  

P.S. Ova slika  dolje   da  nije bizarna, možda   bi čak i  bila  i  smiješna!

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (21.02.2022.)