U ovome vremenu čvrst  STAV  možete  imati samo o tome  k a k o  stojite (valjda dolazi od glagola stajati, a nije  od  imenice   stav-ljanje (mada bi se i o tome moglo govoriti, znate ono kako je ko  kome „stavio“) tj.  da  li  vas bole koljena,  leđa, ruke, imate  artritis, dakle  ključno je  o kojim godinama života je riječ kad je u pitanju to kakv stav imate... Doduše, danas, u ova loša vremena   teško  da se može govoriti o odličnom  zdravstvenom stanju (stavu) čak  i  mladih, budući da se bolnice pune, ne više starcima i staricama, nego mladima, što je zaista zastrašujuće.

Međutim, najgore  je, što kada govorimo  o društvenom tj. političkom životu, pogotovo  o  nevjerovatnim dešavanjima, aferama za koje saznajemo, čak za neke koje su se desile  i godinama  unazad, pa se užasavamo, ili se čudom čudimo. Ako se radi  makar o  djeliću  istine, koja  se  u tim „istinama„   kako opozicioniom, tako i u pozicionim  glasilima  otvaraju kao kontejneri za smeće – nama  se zaista ne piše dobro. Kako je ko koga i kada  zaveo, čiji  se brak rasturio, da li je  n e k o  nabavio bijeli  prah za  sebe, da li  je dilao  na veliko, ili nije, možda jeste možda nije – pa  se narod  sluđuje svaki božji dan imajući u vidu  šta će pročitati, ili čuti na BN –u ili pročitaati u Faktoru  i od čega će mu pripasti  muka.

Nema načina da običan narod shvati o čemu se zapravo radi. Radi se, naravno,  djelimično, o vrlo snažnoj izbornoj kampanji, koja kao da ne prestaje (ima i drugih razloga), te  taj „smor“  traje praktično od jednih do drugih izbora. I ne popušta, samo se ubrzava, postaje oštriji  i bjesomučniji.  Ako  gledate BN – tada je jasno da ama baš ništa u ovome entitetu ne valja, niti će valjati dok oni ne dođu na vlast.  A znamo da  ni  oni nisu bili cvijeće.  Ako, pak,  gledate ATV, njihove lijepe voditeljke i voditelje (ne znači da ovi iz BN nisu zgodni ) čini vam se da je sve OK, da ovi drugi lažu, izmišljaju, blate, da ništa nije istina i da će dobrobiti  biti  za sve nas  trajna. Zato se ja samo dva puta nedeljno jedva odlučim da gledam dnevnik BN- jednostavno ne želim da se uznemirim pa ne mogu da zaspem.

Onda dolaze stranci sa raznim funkcijama i agendama, iz raznih organa  zemalja  SAD, EU, SRNJ  itd.), s  raznIm porukama, za  Bošnjake mlakim (oni očekuju  da KRIVCI, a to su Srbi  vijekovima, budu  surovo  kažnjeni, a Dodik  sankcionisan po mogućnosti životno, uklonjen tako da mu se trag ne zna), a za nas u RS–u  nerazumljivim,  dvoličnim, nejasnim – mada donekle  utješnim  porukama (možda samo tako  izgleda), jer u EU nećemo  tj. hoćemo pitaj Boga kada.

Mi  te poruke  (izjave)  čelnika   jednog dana prevodimo na jedan   (uplašen i prijeteći način, čitaj BN), a  drugog dana na potpuno drugi način (s olakšanjem i vjerom u sutra,  čitaj ATV). A  to da Bošnjaci već  grade zamišljene barikade i očekuju  da Srbi  zgrabe oružje i krenu u osvajački pohod na Sarajevo, Zenicu i Visoko  – jeste njihova spin –priča kojom ponovo kukumavče strancima  tj.  da ih stariji brat (znamo koji) oslobodi i stvori njima povoljnu državu u kojoj će se oni pitati za sve i svja. Jedan po jedan čelnik  dolazi i odlazi –ali niko od njih ne krivi  Bošnjake ni za šta. Bakir  putuje Europom, reže torte, pljuje po Republici Srpskoj. I šta ? Ništa.

A onda dođu rudari pred  Zgradu. I sve se umiri, mislim na bošnjačku agresivnu politiku –bar za koji dan.

Izgleda da  su rudari  odlučili  da  dignu glas, a  da li će  i  capine - vidjeće se.  Digli su se da konačno riješe svoju situaciju. Ne znam kad sam se tako nasmijala kao onomad  kad  vidjeh  Novalića, koji reče  da on (parafraziram) nije baš upoznat sa problemom,  a  on inače   niti zna odakle je došao, ni kuda ide čekajući hoće li ga  odbraniti  advokati, ili neće   tj.  šta će Sud reći. Ali maše ekstatično  zastavom BiH  na Magliću, kao da je on lično bio u  teškoj borbi na  Sutjesci ... Rekao bi čovjek da je pod dejstvom.. Dobro, visina Maglića čini svoje. 

P r e g o v a r a či  će  u  Fbihu riješiti  problem, bar  nesrećni  Novalić  misli da hoće, sasvim  zbunjen i  sluđen, dok  narod Sarajeva donosi ćebad, tople napitke i sendviče rudarima   - jer narod  i sada  ćuti i trpi, pa je to  samarićanska akcija koja govori da je narod u suštini u Fbihu zadovoljan, a  rudari nisu. Međutim  kada se  skupe ovi što kopaju ugalj na dnevnom i noćnom nivou,  što  krvavo  zarade hljeb (kruh)  svojoj djeci -  e  tada situacija  već  m o ž e  da izmakne kontroli, a   Sarajevo nije to mjesto. Ono (Sarajevo)  je već  toliko    partizanski  kraj    (bastion), ustanički, čak  -   što mi u Republici nismo u stanju da shvatimo. Kako i  bi, kad  Srbi  i   nisu   bili ustanici   - pa  nije čudo  što  onaj zbunjeni  vođa  SDS iz Bijeljine,  kao  dječak uhvaćen u  nekoj  nečasnoj djelatnosti,  nije  bio   u   stanju  da  objasni  zašto   se u Bijeljini  podiže spomenik Draži Mihajloviću – jer  priča o spašavanju američkih pilota, između ostalog, da sada ne opisujem  prve ustanike – čuvene  borce sa  Ozrena, naravno,  nije poznata  u većem entitetu BiH.  Srbi su  za Bošnjake inače svi četnici, to nije ništa novo.  

Federacija krije, sada  već uzaludno, da nije samo manji entitet  KRIV za sve nedaće u BiH,  pogotovo  ne  za   dugotrajnu nefunkcionalnost  BiH  većeg entiteta.

Gadno je što  je generalno  KRIVICA  višeslojna, pogotovo kad znamo (a i rudari znaju) koliko slojeva  kaemova  ima  račun  u banci  onih mahera u ZGRADI, ne siće, sića je nevažna,  nego onih  koji ih  kroz  zatamnjene prozore  gledaju onako smrznute nakon neprospavane noći... I boli ih...Bitno je da njima ima.

Da se vratim situaciji generalno u medijima.  

Normalan čovjek više nije u stanju, nakon što nije mrtav, nije vezan za postelju koji ima i nešto škole, koji  čita, čak i stranu štampu – dakle nije malouman – da shvati  KO SU DOBRI, A  KO LOŠI MOMCI... U toj dilemi, koja mu (narodu)  ne treba, jer jedva sastavlja kraj s krajem – ako još ima snage da čita i informiše  se-  običan  čovjek odustaje. Nema snage. Drugo je,  ali  ne i   nevažno pitanje,  j e s t e   šta  će s e  desiti  ako  se j a v n o   opredjeli za  jedne, ili za druge.

Najbolje je, ako  dođe do toga da ga (nekog)  zaustavi kakav reporer  na ulici kaže:   NISAM ODAVDE.. Nije loše nekad prećutati. To nije lako, ali je nekada vrlo uputno i pametno.

P.S.  Na  pitanje  poslanika Miladina Stanića na Skupštini koju  evo  ponešto  pratim da neko iz Vlade  objasni kako penzioner koji ima penziju  300 KM može da preživi jedan mjesec  – niko se nije javio za riječ. Baš NIKO. I još nešto zpanjujuće:

Odjednom  je  zadivljujuća   sloga, čak  uzajamne pohvale, između  opozicje i pozicije – kad je u pitanju taj neki zakon o penzijama, penzionom osiguranju. Prosto  fantastično! Kako je to moguće kad se prethodnog dana pljuju ?!

Gdje su im  s e  podudarili interesi ? Možda su zajedno ručali, ili   možda   ni  oni  nisu  više  o d a v d e.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (26.11.2021.)