(Dio izjave  Džaferovića negdje, nije važno gdje)

Kad bi čovjek vjerovao u priče gore pomenutog političara, a vjerujem da mu vjeruje samo duboko razočarano  Sarajevo, u kome on djeluje kao neko  ko  ne zna  je li pošao ili došao  i oni  koji vjeruju sarajevskoj kukatanji  nakon  sjedinice   SB, dakle  koji   su  vjerovali  da će  v.d.   visokog    predstavnika, benevolentni  ali ne  i prema Srbima,   Schmit, sa   govornice SB- a   dekapitirati, ili  makar  skloniti sa političke scene  neposlušnog Dodika   (koji  je postao zapravo prava   „odmetnička„  svjetska zvijezda  baš zato što se zajebava sa onima koji bi  ga   najradje gledali  smanjenog na visinu od oko metaršezdesetpet  i  brojem cipela od recimo 38-42  maks. - baš zato  što igra,  ili ne igra igru   (nije moje da zaključujem, ja  nisam politički analitičar, niti sam član SNSD -a, niti sam nekada iz sjene radila  za njih  kao moji nekadašnji  stranački saoborci) pravu  igru sa velikima, kako do sada nije  igrao niko, kako stvari stoje. Ne  imade niko  mu ....... a, da  makar k a ž e  šta ne valja   u zemlji BiH, šta se ne može prihvatiti, te kako ne ide dalje -   što ne može poreći ni sam Šarović, taj  nježni političar borbene opozicije, braneći  RS  od  Dodikovih zlodjela  - ali neshvatljivo ponizan    kad   je u pitanju  državotvorna  uloga   SDS -  a, koju    SDS   s a d a   u  miru   sam  gazi, mada  može još  za   dlaku  da  se  izvuče, bar  za sada, a kasnije vidjećemo. Kom obojci, kom opanci – što kaže narod. Na izborima, naravno.

Dodik  se  odlučio   da   izvuče  džokera  iz   džepa, potraži  prijatelje  i saveznike   (ne znam koje, ali naslućujem) onako kako su  džokera  izvlačili Bošnjaci  godinama  i  dodvoravali  se  od   Britanije  preko Njemačke, Francuske, Amerike  pa sve  gore do  onih manjih, ali  ne manje važnih, zemalja  na sjeveru  i svoje jake dijaspore  (da ne kažem bošnjačkog svijeta, islamski svjet može biti svijet bez zazora, i neka je)   nakon završetka  rata, mada  rat  za Bošnjake niti je prestao niti će, kako izgleda, prestati. Svuda po svijetu  ocrnili su i Srbe, plaćali lobiste... Sada se  čudom čude kako je moguće da NEKO ili NEŠTO  bude na strani Srba, tih najvećih zločinaca, gorih od Atile,  krvavijih od  Turaka... Ne, oni  su bili  blagi i dobri prema raji. Da ne spominjemo naciste, nacisti su  bili  mala djeca za Srbe.

Vratimo se na  aktuelne činjenice.

Vučić, Rama i ostali dogovaraju slobodni prolaz za robu, usluge i ljude u regiji.. Kojim oružjem  onda  zvecka  Vučić,  kad pusti  gas Sarajevu  (nije valjda da je onaj direktor Srbija –Gasa  sam odlučio da okrene prekidač  i ugrije hladna, nezahvalna  srca  prvih komšija, koji tako vole mir u mirnoj Bosni) koje je usput i  vakcinisao ... Šta god radila  Srbija – nije dobro!  Mržnja  kao da  ima biblijske  razmjere  i  strašne  korijene, a   stalno se  podgrijava, tako da izgleda  kao  da  nikada  ništa ne može da se mijenja. Kako smo mi Srbi mogli da živimo sa Jasenovcem i  drugim  ubilačkim stratištima  u srcima, bez zakona  o negiranju ..? Ništa dalje...OK.   Radili su naši roditelji,  gradili  onu zemlju,  koja, kako se  poslije pokazala, nije valjala ni Bošnjacima.   

A onda  Incko, lobista i  veliki prijatelj Bošnjaka   zada  smrtnosni   udarac čuvenim  zakonom,  čak i  naznaci  ideje, da  bi  moglo   da bude bolje, slobodnije i lakše u ovoj nesrećnoj zemlji..  Da imamo  pristojne penzije  i naša djeca  pristojne  plate. Da ne  mrzimo vječno jedni druge, da ne čekamo  s koje strane   treba   da  Bošnjake   ogrije  sunce slobode..tj.  da EU  ili Amerika   riješi problem, recimo, neefikasne Federacije, ili dva bošnjačka člana predsjedništva – većeg  entiteta koji g o d i n a m a nema vladu, dok RS tj. manji entitet ima sve institucije.

Zar  nije  nacionalno  nezrelo   i iluzorno  da se Bošnjaci  nadaju da će neko za njih da  se bori (za  ŠTA i PRITIV KOGA), da  će  neka  međunarodna  zajednica  da  pomaže nešto što se izgleda ruši i  bez Dodika, da   interveniše svakih dvadesetak godina  kao da se radi o retardima, koji nisu u stanju da sjednu  za  sto  i razgovaraju. Bošnjaci  odmah misle na  RAT ! Zašto bi se ratovalo, ako bi već neko o tome i mislio – kad zreli, valjda   i obrazovani  ljudi, izabrani predstavnici naroda, ili vodećih partija (ako neki nisu u stanju da misle, govore, da su zarobljeni u prošlosti kao pomenuti  Džaferović  u svojoj „slavnoj“ domoljubnoj  prošlosti)   onda   ih  treba mijenjati, jer drugi  valjda  mogu razgovarati  o svim  temama bez straha i zazora.

Ili  neki počinju da  žare   žar    „opasnog  bosanskog  lonca„ (jelo je super, to znamo)  ali  je ovo naravno metafora  - želeći   dominaciju,  ili begovate,  nevjerovatno udaljeni  od realnog života i vremena.

Nije normalno i običnom čovjeku je  potpuno   neshvatljivo kako neki ljudi ne mogu „doći pameti„ i shvatiti „da se tuđim rukama  svrab ne češe“  (govorila moja majka...)

Dok Džaferović putuje po  svijetu  tražeći gas, pomenuta grupa ljudi na čelu s Ramom i Vučićem  pokušava da nađe  realni  put rješenja. Nadam se da će uspjeti. Ako se ne napravi prvi korak – neće biti ni cilja. A njihov cilj nikako nije rat. Dapače.

Međutim, Džaferović koji očigledno  zastupa,  politiku svoje stranke   da niko, ama  baš niko ne postoji na vascijelom svijetu, ko smije nešto  napisati, ili  reći  protiv bošnjačke ideje o zajedničkoj zemlji –ili ne daj Bože pobuniti se  - mora da prihvati činjenicu da  to  niti može  tako dugo  biti –niti je normalno da tako bude.

Zato Dodik nije smijenjen.

A  da  li  će biti – e to je kao ono „šta bi bilo-  da je bilo..ili   „da je moglo biti -bilo bi“ ili  „ budu  li mogli - hoće“   Ali, ima i ona: 

Baba bi bila deda kad bi imala mu....da.   Prosto, ali istinito.

P.S. Gledam Bajdena kako pada  na onom podijumu  i pitam se, koliko će jadan čovjek  izdržati ? Dođe mi nekako  žao.  Što ga muče nepotrebno ?! ili moć ipak nema cijenu ! I  Na  kraju  ona  latinska, nepresušni izvor mudrosti:

Nullus  effectus  sine causa.. (Nema posljedice bez uzroka).

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (05.11.2021.)