Da, tačno tako. Ništa osim ISTINE ne  prihvatam  i  ne vjerujem,  ne prihvatam  istinu  ni  jedne stranke, ni jednog političara  - nego  istinu koju utvrdi  TREĆI. Koji treći?  Zna  se. Tužilaštvo. Sud. Nismo mala   djeca   da  se lažemo. Dosta je.

Šta se stvarno desilo ?

Nekog, nije važno kojeg, oktobra biće godina dana od dana kada sam izašla sa Infektivne klinike  KBC  -a  Banja Luka  živa, liječena, pažena od strane osoblja kao i svi ostali pacijenti  (to sam prva napisala u svom blogu, dok se  još krilo ko je obolio od korone, kao da je to bila nekakva sramota). Nisam  bila liječena    samo ja  KISEONIKOM, tj. kiseoničkom podrškom, nego   svi pacijenti od tada, pa sve evo da dana današnjeg ? 

Kojim kiseonikom ? Ja nemam pojma kojim. Ja sam laik.

Da li  tehničkim (kao  tehnička voda, koja nije za piće)  ili medicinskim kiseonikom  kakav  je trebalo da bude?  Niko od nas pacijenata, bilo da smo profesori, ili  prodavačice s pijace, penzionisani,  ili aktivni građani, pojma nismo imali šta udišemo –  osim    da nam to  što udišemo  hrani pluća, održava    dah, spasava nas od  agonije   gušenja i halucinacija, popravlja  saturaciju – jednom rječju vraća nas u život. Ni pomislili nismo (niti smo mogli misliti) šta to udišemo !

Gledali smo u one bočice na zidu  iznad nas, kisik    što prolazi kroz one bakarne cijevi – gledali i   čekali    da stanemo na noge

Tri mjeseca nakon što sam se oporavila, (i danas se brzo zamaram, ponekada osjećam vrtoglavicu itd.) počela sam   da gubim kosu, što je izgleda posljedica kortikosteroida  (što mi je veoma teško padalo, maltene kao da sam ponovo bila bolesna),  od  Viši -  kapsula, raznih   šampona, tj. za  šta je  ko rekao  da je dobro za rast kose – nabavljali  su moji sinovi, zajedno sa vitaminima, suplementima itd. da ne nabrajam šta sve ne. . Hvala Gospodu, kosa mi je narasla, čini mi se da je sada jača nego je prije bila.

Da se vratimo   onome što potresa javnost, pa rekla bih više  od  pola Republike Srpske... Društvene mreže, s  pravom  bruje  o mogućnosti da se radi  o TEHNIČKOM KISEONIKU, dakle  sa gasovima i uz to metanom, koga   dakle, neko  preživi, a neko ne...

Šta  ako  počne ISTRAGA   o tome, pa se utvrdi  istina ? Ili,  još gore, AKO NE POČNE,  pa narod, ionako sluđen svim i svačim  (gledam onaj  Vaskovićev klip sa raznolikim  Draškom, mislim na  više ličnosti   koje iz njega izbijaju, koga  zdušno  jaše zgodna službenica, sekretarica, savjetnica, šta je već –i ne mogu da vjerujem da gledam šta gledam – pa se pitam, mada već dugo vidim da je on apsolutno  kontraverzna ličnost, nevlasna  da „obnaša“ozbiljne funkcije, mada ne bi bio jedini ub RS –u i šire    - da ne kažem nešto jače-  dakle nesrećni   narod  -ne zna ni šta će, ni kuda će.

Kome da vjeruje ? Drašku  koga   jašu u gradonačelničkom kabinetu, ili onima koji pokazuju papire, certifikate, dokumente – a  u   njima ništa  jasno –odnosno izgleda da je sve jasno.

Onda su  one   Zeljkovićeve maske  i zaštitna odijela  mačji kašalj  (mislim na TRAGIKU  u bolnicama širom Republike,  koja,  ako se dešavala   ovakvim postupkom   i   ako  se  i dalje  dešava,  ako   se kisikom   manimupuliše  i  ZARAĐUJE    – onda  to   jeste    nezamisliv   zločin  protiv  života  i zdravlja ljudi.

Svakome od nas neko je bio bolestan, ili će biti bolestan tj. zaražen ovom opakom bolešću. Ako  sumnja opstane, ako SE  NIŠTA NE PODUZME, da se  izvan  razumne sumnje  utvrdi  da  je  kisik ne    ispravan, TO NIJE DOVOLJNO, nego MEDICINSKI –ko  god da ga je uvezao, pa makar i Čađo i njegova firma (lično nemam ništa protiv njega, ali imam protiv tehničkog kisika)   javnost će biti s pravom uzburkana. To neće biti obični protesti, tj. Draškovi politički multitematski   protesti   (mada    je baš  on  nekako pročačkao  papire i  uveo nas u one  gore opisane  stravične  MOGUĆNOSTI)   – nego  će biti buran odgovor   naroda, koji u  tome slučaju, više neće  vjerovati nikome. Ama baš NIKOME.

Nisam vidovita pa da vidim šta će da se desi. Ono što znam jeste da se  već par dana loše osjećam... A ja sam izašla prije skoro godinu svojim nogama iz Infektivne klinike.  Moji ukućani (koji su se brinuli o meni najljepše što je moguće) sada prave šale i kažu: „Majko, tebi  ni oni opasni gasovi    iz  tehničkog kisika ništa nisu mogli...“ 

To je naravno  samo šala – ali nije šala  za one koji   -   sve dok se ne UTVRDI  je li   Draško u pravu,  da  li  je sve izmislio  onako   smušen i nedosljedan kakav jeste,  ili  su u pravu   ovi koji   tvrde da  je kisik  MEDICINSKI, a   to se iz  papira ne vidi  – i sve   dok  se  ne  desi ono što mora da se desi, a to:  odgovara  li   Draško za lažne optužbe -  ili ovi drugi, koji brane  svoje stavove   -  neće biti mirni  ako  im je neko drag, majka, otac, muž, žena, sestra, brat,  baka, deda,  ili ne daj Bože dijete, (ili svi oni nedužni građani  ovoga  grada i Republike) -  priključen na  kisik.

Valjda medicinski.  Iskreno se nadam.

Mada, NIJE PRILIKE,  kako  kaže mudri narod .... Daj  Bože kćeri da  te paša uzme  al    CIGANI  nam   oko kuće hodaju....      

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (27.09.2021.)