(Bokan  rekao da se  Milo  nalazi  u predvorju pakla)

Ovoga ljeta Crnu Goru i njen posrnuli turizam, tačnije  praktički uništen,  (posljedica korone) popravilo je  „okupacijom„   oko  400.000  turista   iz Republike Srbije. Malo  li je ? Jeste. I nije. Kako ko voli da vidi stvari. Komite bi voljele   da  su došli  Marsovci, Jupiteranci, i  ini -  samo ne Srbi iz Srbije i Republike Srpske.

Montenegrini  bi  voljeli, kao  nekada Dalmatinci, kad smo mi, nije  važno  koji i kada, masovno, iz  unutrašnjosti,  dolazili  na  Jadransko more, da  im samo pošaljemo novac  u kovertama, a da  se  mi ne pojavimo. Turisti iz Bosne  za njih su  bili  prljavi, nedostojni  njihovih soba  i  modernih kuhinja  kupljenih na kredit, sirotinja  u  kampovima  i prikolicama  u Kuparima  na  Jelsi, na Braču i  u ....Mada moram reći, jer se sjećam, voljeli  su srpske bogate  turiste,  advokate, fudbalere trenere, bogate biznismene, direktore itd.  koji su  trošili  veliki  novac, mnogo više nego   Česi, Bugari –ali opet mnogo manje nego Nijemci. U konačnici, sada Nijemci imaju većinom kupljena) svoja ostrva  na Jadranu, to se zna, ali se ne objelodanjuje.

Ali, to su prošla vremena ... Danas  jedva  čekaju  na Jadranu, od Makarske pa sjeverno,  da im  dođu turisti. Nijemci su tu. Austrijancu  takođe. Ali malo je.  Može  sada  i  iz  Srbije da  dođe gost, pa  ako mu se  ništa  loše  ne desi, ili  ako nije na nekom spisku  – dobro je.  

Ali, to nije tema. Tema je mnogo, mnogo kompleksnija, nego gubitak prihoda od turizma. Pitanje je KO  smije  da dođe, a KO ne smije da dođe na Cetinje !

Ustoličenje  mitropolita  Joanikija  na Cetinju, dolazak   Patrijarha  Porfirija   koji   su Montenegrini, tačnije   po  dobru  i  poštenju   čuveni Milo, koji  je kao  PREŠJEDNIK  prisvojio  Cetinjski  manastir kao   SVOJU  rezidenciju, tačnije  kao  očevinu (on nije kršten, pa mu je sve skupa značajno lakše), gdje  se  osam vijekova   obavlja   ustoličenje  mitropolita  Srpske Pravoslavne Crkve – nisu željeli  i  što su svim silama htjeli da spriječe.

Mada su  Patrijarh i SPC  veoma   MUDRO    odustali   od bilo  kakvih litija, ili skupljanja vjerujućeg naroda, komite   su se  spremile da ih svojski, MIRNO dočekaju.  Barikade, policija, kamenje, automobilske  gume, odvaljene  stijene, razjareni momci  goli da pojasa, urlanje, psovke, alkohol  ...Čisti terorizam. Pokušaj da se u Crnoj Gori promijeni  nova  Vlada. Puč. Milo, kao ranjeni lav nije odustao poslije izbora koje je izgubio  (i teško da će)  on  očekuje podršku, on  se oslanja  na..... dobro ja ne znam na koga, ali shvatam da podrška ne dolazi samo od  razjarenih komita.

Zašto sve to?

Rusi  su otišli,  Kinezi marširaju, priznanje Kosova je uslijedilo, rezolucija o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, sve  po redu  i prema agendi,-  ali  ostao je  još  jedan BEDEM. Koji ?   Srpska Pravoslavna Crkva. Milo je ispunio sve zahtjeve, ali  se  sudario sa  litijama tj. srpskim, vjerujućim narodom. Tu se omaklo. Ostalo znamo.

Hoće li Milu sada  stranci  - ti  demokratski sponzori  pustiti niz vodu ? Ne znam.

Ustoličenje se  desilo. Šta dalje ?

Ono  što je veoma važno i najvažnije  -  Patrijarh i mitropolit  nisu odustali, ostali  su čvrsti i nepokolebljivi,  baš  onako kako su časno stajali, ili glave gubili pod mačem, ognjem  ili  kamom, njihovi  preci, starci -oci, sveštenici, sveci, stradalnici...

Neko reče, kako bi to bilo da se Papi zabrani ulazak u Vatikan ?! Nikako, jer to  se ne  može  Katolicima   desiti,   to  se  može  samo  desiti  Pravoslavcima u  Crnoj Gori  da  im se ne da ući u kuću u kojoj  stanuju osam vijekova,   od  Nemanjića pa na ovamo. Svijetli primjer je i Sarajevo, zašto nešto ne pohvaliti  gdje (bez obzira na vladajući Islam) –Mitropolit pravoslavni živi mirno, bez problema. U Beogradu se nešto slično ni u snu ne bi moglo desiti katoličkom Biskupu ili muslimanskom Muftiji.

Dolazak  Partijarha  na Cetinje helikopterom (dakle s neba, kopnom nije moglo pa je ministarka odbrane gđa. Injac (svaka joj čast), odlučila  da lično  garantuje let vojnim helikopterom  Patrijarhu i mitropolitu)  štitila  je antiteroristička  ekipa policije, zaklanjajući  im  glave  tj. živote  dugim cijevima, pancirnim ćebetom  kao,   da ih  ne bi pogodile kamenice, ili možda i snajperi  Milovih komita. Gledala sam i nisam vjerovala šta vidim..

A, desio  se zapravo državni udar, oružana pobuna zavedenog, nesrećenog naroda,  teroristički   napad u državi (mada Milo sa nepoznate lokacije kaže kako je policija napala „mirne“ demonstrante, a   SPC  izvršila helikopterski desant na njegovo Cetinje i njegovu Crnu Goru) koja je  (država) inače raspolućena, braća  udaraju na  braću.. Među njima, zamislite,  Čanak, taj nosilac otrovnih poruka, alu uživalac sjajne večere  (preporođeni Europejac, a rođeni Srbin), kao ona  rečenica da se Srbija ne graniči sa Hrvatskom nego se sa Hrvatskom graniči  Vojvodina ..

Tužna sam. Uznemirena, žalosna. Crna  gora  je  meni  bliska, moji  preci po ocu krenuli su iz  nikšićke župe prema Vojnoj krajini, sklanjajući  se  od turskog  zuluma. I  odatle  nisu  bježali   dugo. Cijenila ih je Marija Terezija. Bili su brana hrišćanstva prema Turcima. Mnogo  kasnije, nesrećne  4l. godine, su, da ne bi svi  bili poklani od podivljalih  ustaša, dohvatili puškei odbranili se.... Mnogo   kasnije, iz  obnovljene, nezavisne Hrvatske  države,  otjerano je preko dvjesta hiljada  Srba sa  područja, koje su svojim glavama branili vijekovima  od turske najezde.. A onda  opet krivi za sve. A šta je jedini zahtjev:  Trebalo bi samo da prošlost zaborave i okrenu se svijetloj budućnosti u  NATU  i EU, što dallje od malignog uticaja Rusije.

Kinu, za sada, ne diraju. Nisu budale.

Molimo se mi Gospodu da   spriječi  da  se braća   po   istoj    vjeri  (mogu biti Crnogorci  koliko hoće) međusobno  zavade, neka  vole  NATO, neka mrze Srbe u  Srbiji (a tamo ih ima  masa  na značajnim  mestima, mnogi su rođeni u Srbiji, školovali se, ali  zla krv proključa kad tad), na  Kosovu, u RS –u, neka mrze  Ruse  - samo  neka  ne  bude zle krvi, neka  zavlada  mir. Želim im od srca.

Drago mi je da se  Dritan Abazović, koga sam pohvalila u jednom blogu, pokazao kao  dosljedan   čovjek. Daleko od kriminala. I  Krivokapić, mada  bez čvrstog stava do juče -  takođe osta stamen, pa kako god. Njemu i njegovoj Vladi ne dolaze dobri dani.

Bilo bi važno da se ustoličeni mitropolit  Joanikije zaštiti. On neće biti bezbedan u Manastiru na Cetinju. Vlada  bi morala to da zna. Ovo nije epizoda koja će se ovako završiti, nažalost, ja nisam optimista. Žestina Milovih   „mirnih“ demonstracija ne ukazuje na smirivanje strasti.

A, gdje   je  uopšte  hrabri   Milo, mozak  i  vođa   cijele   operacije ? Nije  bio  na čelu  kao  nekada  na   Žutoj gredi...  Pa  gdje  je onda ?  

U   predvorju  pakla, kako reče čestiti  Bokan.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (08.09.2021.)