Kad bih ja bila član Dodikove stranke,  a nisam, kad  bih  bila strasna obožavateljka  njegovog lika  i djela  (mada   ja  volim  hrabre  muškarce sa  stavom, makar i  punim sebe, ali  s uporištem,  a  ne  p......e,  kakvi  su  političari  većinom, ne  samo u Republici Srpskoj   nego   i šire, slabići i  plači.... pi.....e)   dakle  one  muške  likove, ne  nužno političare,  mogu i istoričari, biznismeni sa realno stečenim bogatstvom, advokati, sudije itd, koji  idu do kraja,  pa  ma kakav  kraj  bio, mislim politički, zatvorski,  stečajni (sve je za ljude)  itd.  naravno – napisala bih esej (pišem po nešto i mimo blogova)   o vladavini Milinoj i dostignućima iz tog perioda, koja, ko god da  smo i kakvi god da smo –moramo priznati nije bila zanemarljiva.

Kakva je Milina sudbina kao političara, ja ne proričem – pokazaće to, valjda, sljedeći izbori, a da se trudi da pjeva  i da masa pjeva s njim, mada nije neki  talenat –  to je sigurno.

Voljeti Milu  kako ga voli  voli  ona mlada  cura (sada već poslanica gore) iz Doboja, njeno je pravo. Ja ne ulazim u emocije toga tipa, i zato hoću da komentarišem nešto mnogo, mnogo opasnije, a  tiče se Republike Srpske.

Šta  brani Republika Srpska ?

Pa, eto onoga  Spomenka, zaspalog   u  kamenu, sa rastrgnutim  uzdama konja, kojim je raznosio  hranu  borcima u rovovima na Ozrenu, brani  Republika  hiljade  izginulih  boraca  za ono, šta god  to kome  značilo, ili  ne - što Republika jeste?   Onima koji je vole, naravno.

Moj omiljeni bloger piše o Dodikovoj  kardinalnoj  ulozi u našoj  sveopštoj,  a naročito   u  propasti  kulturnoj i nepostojećim duhovnim tekovinama našega entiteta, a sve „primjeruje“ nepostojanjem  avangardnog  rok benda,  domaćeg  pjevača, da li zabavne, da li  narodne mutzke (Janjanin je već ostario i udebljao se, ali  je odličan kuvar), pjevačica, pjevača, slikara skulptora, slobodnih  pisaca (sebe zaboravlja ), mislioca  i  kritičara  (sebe ne spominje)  svega i svačega,  itd.  

Ide dotle da  de facto  NIČEGA nema  bitnog  u  Republici Srpskoj   što bi  ista  (valjda  sa Dodikom  nema  šta braniti, a  sa opozicijom  bi imala)  branila, ili  brani, u  trouglu   gradova  Banja Luka,  Bijeljina i  Trebinje, sa beznačajnim  okolnim opštinama –selima  od  Novog Grada do Drine,  vode hladne. .

Nota bene, nema ničega što  bi Republika trebalo da brani, mislim kulturno vrijednog (o  istorijskoj tekovini  postojanja   same Republike Srpske ne treba ni govoriti, dapače), u ovoj kako reče, provinciji, koju je od nas  stvorila Srbija. Koja nama  putem svojih  pjevača, a još više pjevačica sa sisama do brade, prodaje muda za kulturu .. Tako je napisao.  

Šta bi  onda uopšte branila Republika? Ništa, izgleda.

Naravoučenije  koje se  iščitava  jeste: Ako je glavni  Mile  u RS-u - tada ni Republika  ne treba da se brani.... Ako ne pobijedi opozicija   -   pustiti   treba   i  ono što imamo niz vodu, s druge strane  su  jači. Jer popravke nam bez njih, likova  s brda dola iz opozicije - nema napretka-  sve je otišlo u p.m.

Da, ali to nije ono što  se „zgodilo“  u balkanskim  ratovima, pa  1914,  1941.  i  1992.    „u svijetloj prošlosti „ koju novi  „modernisti„  preziru i revidiraju. Sve zarad toga što ne vide kako će  skinuti   ove na vlasti, a   sjesti na njihova mjesta. Pa ajmo Jovo –na novo.

Međutim, čini  se da glavno ne znanju,  a to je .. Ako nema u  timu, koji namjerava osvojiti  vlast    VOĐE, nego  se više  njih utrkuje  ko će  vođa biti -  tada su izgledi da se do cilja dotrči  zajedno  - dosta slabi.   Narod, nikada   ne   ustaje  bez   vođe, pogotovo  srpski Narod   je  m a s a   koju  pokreće  neko  ko  ima harizmu, ko  ima energiju (dobro je još ako  ima  znanje, iskustvo, naravno i   muda  da  uzjaši   lijepo  opremljenog konja , ali   ako  treba da  i glavu položi na panj –što bi rekli, kao simboliku, naši epičari.  

Ima li takvog u opoziciji ?  Ili će  oni,   ako  pobijede, vladati kao grupni organ, jer se neće moći nagoditi  ko je više zaslužan. Prsa u prsa  PDP  v.s. SDS – i  neki drugi, manji  i Nešić, sam ko Temistokle na brodu, istina sa  par odabranih, naspram Perzijanaca....

Ako već  Dodika ne može ućutkati  nešto podmlađena  opozicija, potpomognuta koliko se može sa strane, koja  i  IMA PRAVO DA SE BORI DA OSVOJI VLAST, jer   drugih ideala  tu nema, svima nam je jasno.

KO može?

Vidjesmo i dolazak Erdogana (kao Rusija nema ništa s tim), čusmo Dodika (Srbija kao nema veze), pa  Milanovića (Hrvatska ćuti i čeka), i, šta se iščitava ? Obrt –  sada opozicija (čitaj SDS drugi su stasavali kako ko)  koja je nekada bila državotvorna – sada  smatra promjene tj. vraćanje Dejtona  na ono što on (sporazum) jeste  -  avanturom ? Gospode, ima li iko među  vođama  opozicije  viziju, ili moram ja, koja po pijaci tražim d o m a ć e, one male,  šljive da  pravim  knedle -   praktično domaćica, da pričam o  mogućnostima  budućnosti ...

A, ako ne može opozicija da tresne  šakom o  sto, tj.   iz  iste   se   javi  neko ko  ima muda (ne može više ni  Vukanović, snaga je na izmaku, nekada se čini tako sam, a ovi drugi  oponiraju na  kašičicu, a  Nešić  ne može da se klonira ),  dakle  da  udari  nečim što je  zaista  čvrsto, pa  podigne narod (ne marginalno, ne tu i tamo kao  oko pok. Davida) nego MASU  naroda, onoga naroda   koji nema rok –grupu, ne  ide u pozorište, koji od  skupova pozna samo parastose, koji se  sastaje po crkvama i crkvenim dvorištima da prebira svijetlu prošlost,  koji  sada ne smije da  kaže ni ono što je nekada  smio, narod koji nema  SVOJE  pisce, pjevače, muzičare, koji  se  (narod)  svakog  rata  redovno  samo - viktimizuje (a nema zašto,  kao da je stradao, a nije) nanosi  sebi  rane, gladuje, jede po javnim kuhinjama, koji prosi od poslodavaca (Vlade)  povećanje osnovnih   plata  i    skuplja  mrvice  za penzionere, (dok  Višković, svježe ošišan, kao  kakva   prima –donna  glumi  kako on ne ŽELI   da o toj temi previše raspravlja -  i  taj  neko makar pokuša da   d i g n e   tu bezobličnu  masu  – a  ona (masa) ĆUTI. Šta u tom slučaju ?

Da li mu je (mislim narodu) baš  tako  dobro ?  Ili  se  slaže? Ili je zamro, pa jedva diše (Kočić, Draško ga jedva izrecitova na Manjači, neka izbjegava nastupe tog tipa, ne leže mu).

Nije valjda da je Mile taj koga niko ne može pomjeriti za jotu? Ili su ovi svi Davidi,  a  jedan Golijat  ih je.....e   u  zdrav mozak ?  Ućutkao  ih, utamanio, obezglavio  itd, a oni jadni, poklopili se pa trpe li trpe ?

Čista demagogija – ravna  pameti polupismenog čovjeka !

Koga  ili  čega  se boji  narod kome je teško toliko da  sam sebe  (Ili ga bloger već  tako  cijeni)  vidi  na parastosu ? ZAŠTO NAROD TRPI ?  Zašto ovi  koji se izdvajaju  i junače   iz opozicionih  partija  i ovi  što sve   svaljuju na jednog čovjeka, ne  povedu  kulturno i ekonomski   porobljene  ljude u   bunt,  proteste, nego  pljuckaju  ko  pi....e    iz  partera  i samo prijete  ?

Možda   ipak,  narod,  koga  bloger  pljuje,   pokaže da nije  smeće, iako  posjećuje  šatorske zabave, sluša ono ... Oj  Krajino, moja domovino .....ili ono sa bocom na sokocu   sa narodnim pjevačicama golih guzica,  zatrovan  srbijanskim turbo-folklorom, polumrtav i  nacionalno rasturen (čak nije ni u pravoslavlju  i  srpstvu  jedinstven, sve dok mogu ini  slobodno o njemu (narodu) pisati sve i svašta, te  da ništa  drugo  ovaj narod s druge strane Drine  ne zna   o  m o d e r n o  s t i   nego  zna  pojesti ćevape,   ili frtalj  jagnjetine  i  popiti flašu  hladnog Nektara, možda   taj  narod     presvrati, skoči  ko Damjanov  zelenko,  pa potraži   ....  , ali   i   on e   iz  prethodne  nosioce vlasti i tajkune ... one od  prije, koji nisu bebe, čije maslo nije za  Ramazana, što bi rekli naši  veliki  prijatelji  i komšije Bošnjaci, naročito Komšić.  A  im ih  podosta  i u  opoziciji.

Ili   ovaj   narod, zaista,  NEMA  potrebni   kapacitet  za procjenu  stanja društva (kao što ga nikada    narod i nema, ali  ima njegeova elita, ako ima elitu  (sjetimo se, ako smijemo) stvaralaca  Republike Srpske) nema kulturne resurse, nema  ljude koji nešto znaju, koji  su drugačiji mislim po obrazovanju, stilu, znanju, kulturi -  pa je Mile,  politički  snagator, imao fantastično  lak zadatak da ih umiri, umrtvi, otjera, zanemari  ućutka.... ? Da li je to moguće ?  Pa  nije, naravno. Stvar je puno kompleksnija, dok  bloger  piše nebuloze kojima je  sklon kad se izgubi u  magli   ove,  „otvorene„ za  sve različitosti EU, -  zagledan  u  dugine  boje   slobodnoga      zapada, koji   zapravo,    očigledno  nije   d o v o lj no   upoznao –   ali    mlad je,  možda i predumani... Zavisno od vremena koje dolazi.

Turska čeka okolo četrdesetak godina da uđe nogom u svetu zajednicu  država koje sebe zovu EU. I šta –ništa.

Da zaključim:    

Kod  nas  sve je, dakle,  zablokirao  Mile Dodik. Modernost ne može da uđe,  jer joj zid pravi naša prošlost,  koju  Mile predvodi ? Čija ? Epska, ustanička, partizanska, četnička, dobrovoljačka,  pobunjenička,  ratno –zločinačka, izmišljena... ?  KOJA  ?    Ama, kakva god –naša je.  Nismo otimali tuđu, nego smo pravili države oko sebe. A opet im malo.

MODERNOST ? Da nije pisac mislio  da biti moderan   znači   dozvoliti  paradu ponosa ? Otvoriti kampove  za postojeće  i za one koji dolaze,   migrante  i   u RS   ? Vidjeti  koliko i  kada su žene u RS –bile silovane, (ne u ratu, o tome  su podaci potpuno  različiti  na sve tri strane), nego uzeti u obzir postratni period  ? Koliko je djece zlostavljano ? Šta rade srpski svešteniici, nije dosta o tome šta rade brojni katolički !  Otvoriti  pitanje rodne  ravnopravosti ?   Zasnivanja   istopolnih zajednica ...  Ima  li   j oš zahtjeva ? Ima, da ne  navodim  sve. Dugačak je spisak. 

Svakako,  mi  treba da  se  UKLOPIMO u   novi  moderni  kalup.  .   A, kad  se  uklopimo (s Milom možda se i sačeka,  ili  bez njega sa  modernistima), možda tada  nikne i  neki banjalučki  rok-  bend,   i s k o č i   neki  gejzir  kulture (ne  fontana, Draškove   fontane su   za zajedničku ljubav tri naroda  u BiH) pojavi   se neki   autenični  pisac  odavde, a ne tamo neko iz Srbije. Bez veze. Ima toliko bližih zemalja ...

Da  Republika  Srpska  ne   bude  provincija  Srbije, nego ....  dobro. Nisam  naivna  da kažem  šta i kako. Ne priča se sve ....Jer   sve  se  čita,  sve se sluša.....! ?

Naravno,  s  radošću  (jer nađoh, jedva, one male, naše nekadašnje šljive) - i zdušnim   razumijevanjem   slušam  o  modernosti   potrebe   našeg   što   hitnijeg   pripadanja  EU.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (01.09.2021.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal