Radmila Trbojević
Ljudi da li je ovo moguće?
(1) Poskupljenja struje po Luki biće, po Viškoviću neće ?!
Ko ovdje koga zaje ..... a! Ko ovdje koju igru igra? Ko ovdje zna o čemu se radi?
Narod nema pojma.
Da li se radi o sondiranju reakcije naroda, da vide koliko daleko tj. duboko mogu da idu? Da li je moguće da sada, u vrijeme kad korona svaki dan uzima najmanje desetak i više ljudi, nekada i više, KAD SU LJUDI OSTALI BEZ POSLA (statistike kako je nama sada dobro NEMAJU VEZE SA STVARNOŠĆU), kad se zatvaraju male radnje i zanati, kad ljudi računaju mogu li popiti espreso i kupiti kutiju cigareta dnevno (što je već luksuz, ali šta drugo preostaje) Petrović Luka (neću reći na koga mi liči, da ne bih naje ........a) povećava cijenu struje sam, tek tako, srpskom narodu, a to povećanje onda lančano povećava cijenu svega ostalog. Prosto da čovjek ne povjeruje. Da li je moguće da poskupljenje zaustavi Višković tj.Vlada ? Ko će koga tu nadvladati, odnosno čija će biti zadnja.
Danas upućujem ovo pitanje vlastima, Vladi Republike, koja valjda brine o narodu svome bolesnom, duhovno slomljenom, depresivnom, polumrtvom od straha od korone, narodu koji se više ničemu ne smije, kome je dosta zatvaranja, gladnima mislim na sve veći broj onih što stoje u redovima pred javnim kuhinjama i drugih, koji s nešto preostalog ponosa još ćute i nešto čekaju, a imaju po neku marku dnevno) naroda, žednog prirodnih voćnih sokova, limuna grejpa i kivija, makar druge klase, dakle C vitamina, kome trebaju proteini (meso koje je za mnoge mislena imenica, osim ponekad piletina) kome treba D vitamin, selen i drugi suplementi, koji su mnogim penzionerima nedostupni, jer im je penzija taman tolika da ništa osim hljeba i mlijeka dnevno i ne mogu kupiti – naroda koji jedva plaća i ove sadašnje račune za struju, koji je u sporovima sa Elektrokrajinom godinama i koji svakodnevno čeka novo „rezanje „struje.
Nije riječ o onima koji štede milione u bankama, tako kažu ovi što se time bave, koji imaju male hidrocenrale i pridružene velike benefite od politike (centrale narodu očigledno ne donose ništa, nego zatvaraju i one rječice koje su još ostale, pregrađuju, betoniraju, uništavaju život i okolinu), koji imaju tri, ili četiri stana za izdavanje, imaju para da lete na Maldive i Tajland – a narod ponavljam još uvijek ć u t i. Koliko će dugo ćutati – ja ne znam, niti imam na osnovu čega da zaključim, nisam vidovita, ali osjećam da ako struja s a d a poskupi više ništa neće biti isto – bez obzira o kojim p r o c e n t i m a je riječ. Neka je i jedan posto. Bila bi to metafora nezamislivog stanja u vremenu, kome nema lijeka.
Proljeće, koje za mnoge naše nesrećne sunarodnike, pale od korone, nikada više neće doći, a preživjelom narodu, posebno penzionierima, biće veselo. Tri posto više na penzije, prava radost, nekom jedno pivo, nekom jedan ručak, kako kome...
A možemo li mi ako već vlast može, zaboraviti one kukavce, onoga brata i sestru, recimo, koji djeluju već kao poludebili, žive sa ovcama u polusrušenoj kući. Slične njima po bijedi, invalide i bivše borce Republike Srpske koji opstaju tako što rade na dnevnicu - BN (ATV dosta rijetko), pronalazi širom Republike Srpske i javno pokazuje, koji ni krova nad glavom nemaju, nemaju struju, vodu, žive životom nedostojnim čovjeka. Da bude jasno, i srednja klasa, nekada dobro stojeća, danas saginje glavu, razmišlja šta će i kako će. Da li to znaju narodne vođe, što bi rekla moja pokojna majka, koja je do smrti (2013) imala pukovničku penziju, spomenicu i invalidninu moga oca, kome je ona država dala ono što je zaslužio, a zaslužio jeste - naravno iz Srbije, čim je bilo moguće. Pomagala je i meni i pokojnoj braći, koji smo ostali u ovome ratu bez ičega.
Šta će se zaista desiti u vezi struje, šta smjera Luka, vajni vršilac dužnosti, koliko će dugo vršiti to što vrši, šta smjera Vlada, jesu li u pitanju milioni dugova same firme, ili nešto drugo? Ne znam. Kažu da struje ima, da ne moramo uvoziti, pa zašto se onda ne bi desilo da se, recimo, uradi nekakvo p o j e f t i nj e nj e struje, tek onako da iznenade iznenada narod ? Zamislite tu situaciju, da se nešto uradi za narod.
Nemam informacije o pitanju privatizacije Elektroprivrede, nisam bliska tajnim krugovima, a da nagađam bez veze je.
Znaju li naši bogataši i političari da se ovo dešava ? Ili žive u iliziji da je sve onako kako im kažu „dobronajmerni „ savjetnici, ulizice i statitstike o narodu , a trpaju u džep sve što se može.
Dakle ja, koja nemam veze sa vladajućim establišmentom, niti sam procjenitelj političke budućnosti, kažem da bi ovo poskupljenje struje u nevrijeme i, posljedično, svega ostalog, moglo biti izvanredno poentiranje opozicije (kako se samo čini, bezoblične i bezbojne, ali šta ćemo sa Draškom i Vukanom, nekad jaka Trivićka je donekle pala u sjenu, koji, kako izgleda, nisu ni blijedi, ni bezbojni) koja grupa sa Nešićem, odjednom, pojma nemam zašto, kao zvijezdom, na vlast čeka kao guja, ali ne iz potaje. Ne više. Daju im se „alati „ j a v n o što bi rekli IT stručnjaci. Neka se u vezi ovoga brinu oni kojh se to tiče.
Da li bi, kad bi ljuti borci iz opozicije došli na vlast, stvari krenule za narod na bolje? Možda i bi, samo se pitam od kojih para. Para teško da ima. Jer, znamo od čega se pita ne mijesi ! Ništa bez para – nisu valjda blesavi da ne znaju, osim da neko sa strane uleti i gurne im velika sredstva. Ko bi to bio –pojma nemam.
Luki Petroviću to nema posebnog značaja – njemu se je.....e za narod, iza njega je dosta dugi period ličnog povećanja bogatstva (nije jedini), koje je možda naslijedio od oca, pa sve izgleda onako novo i utegnuto na njegovoj hacijendi, naravno kao i onima koji ne znaju šta će sa nekoliko plata i uz - plata mjesečno – njima je takođe svejedno.
Zar je jedini način namicanje sredstava gurnuti sopstveni narod, ne na koljena – nego u blato !
Što se tiče budućih političkih događaja, borbe protiv korupcije i svih drugih tema, planova oko urušavanja Republike Srpske, ponavljanja izbora u Doboju i Srebrenici –izmišljanja problema, pritiska opozicije - sve će pasti u vodu ako se narod digne onda kada mu dođe do grla, bez obzira na pripadnost strankama. E tada bi bilo važno shvatiti da dalje ne može.
(2) Slučaj Incko.
Taj lažni austrijski dendi, gospodin sa maskom koju nosi i ne skida osim kada se osmjehuje dok gleda svoj račun u banci i Bošnjacima dok s njima ispija kafe već godinama, dajući im podršku, savjetujući ih kako će i šta će Srbima osporiti i oduzeti – osim nastojanja da nastavimo da budemo robovi Bošnjaka kao nekad Turaka.
On k a o odlučuje kako će i koga maknuti iz istorije Republike Srpske, oduzeti mu (narodnim vođama) odlikovanja, povelje, poniziti borce Republike Srpske, našu Skupštinu, pokazati da ni ona PRVA, a ni ova sada Skupština ne predstavlja NIŠTA (što je pravi cilj cijele akcije) i daje rok od tri mjeseca. On daje rok !! Ko je on da daje rokove Republici Srpskoj sada kada odlazi ? Možda je umislio da je Ešdaun i Vestendorp, da je baš ovo – isto ono vrijeme – da se nije Valentin zabrojao ...
On dalje kaže da hoće da oslobodi srpski narod kolektivne krivice. Neka nas on ne oslobađa ni od čega. Na koju kolektivnu krivicu misli ? Prema kome ? Ovdje se radi o nečijoj ideji oslobađanju Srba od Republike Srpske, nije to ideja nježnoga bogataša (sadašnjeg) iz Austrije, to je smislio neko podmukliji i strpljiviji. Srbi znaju vrlo dobro, bolje neko ko, kako je kad ih zeleno-žuta monarhija oslobađa. Treba samo čitati Kočića i ne zaboravljati istoriju. A u toj istoriji mi smo dali više nevine krvi, nego malo ko drugi, pa je red da se besplatno davanje srpske krvi zaustavi. Da nije možda nama neko nešto dao, što nismo krvlju svojih boraca platili ? Nije, naravno.
Da li je ikad Valentin okrivio Bošnjake za bilo šta ? Nije. Incko se pravi da ne zna šta znači ULTIMATUM Srbima, jer nije u pitanju samo Čubrilović i ove povelje iz 2016. Puno više je važnog za Republiku Srpsku u opasnoj igri Bošnjaka i stranaca sa Srbima. Izgleda da se kuva strategija, koja sigurno ne ide u korist Srba. Pozitivan efekat iz ovoga teško da može biti za Republiku Srpsku budemo li dozvolili da Incko postane novi Ešdaun, a on to izigrava u zadnje vrijeme. Sve će pokazati vrijeme, koje očigledno neće biti naklonjeno onima, čije su vođe osudili i presudili, na doživotne i višegodišnje robije – ne bi li stvoreno djelo, sopstveni komad slobodne zemlje srpskoga naroda u BiH, s ove strane Drine, ugrozili, ili nekako oteli.
Vratimo se aktuelnom problemu:
Zar se može očekivati aplauz NARODA ZA POSKUPLJENJE STRUJE ?! Možda će ljudi i ćutati, a oni koji mogu, kupiće karte za odlazak čim bude moguće. Ćutaće, naravno, i oni kojima je svejedno koliko košta BILO ŠTA.
Ovdje će najzad ostati nesrećni penzioneri. To sigurno neće biti preostali hrabri Spartanci, nego starci i starice, nemoćni da se brane, (a možda će ići da skupljaju tartufe po Semberiji, kažu da ih tamo ima, za drugo i neće imati snage) i nemoćni da budu ljudi, neki baš prava gospoda, kakvi su nekada bili.
Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (09.02.2021)
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal