(V.Vuković, Aforizmi  „Potkresane misli„)

Nakon što je Ustavni sud BiH  odlučio  kako je  jedino i mogao da odluči dok „obnaša“ ulogu  djelitelja   pravde  prema zakonu sudijinog sudije  narodu srpskom, ostaje nam samo još  jedna  mogućnost, koja neće promijeniti suštinu stvari – ali će možda učiniti  da kad već slušamo i gledamo – da nam se on učini  nekako prihvatljiv, ipak  je on naš podpredsjednik!  Možda bi pomoglo da  neko pokuša  da ga  politički omekša. Pojma  nemam na šta je  Ramiz osjetljiv, ali možda mu neko smisli neku vezu (konačno svi imaju neke veze, tako se priča) a znamo da  su političari  veoma  osjetljivi na  mlade ljubavnice, neki  i  na ljubavnike, što nije  tajna - ne bi li   zaboravio sve ono što je  NEKO  iz njegove  partije  smislio, a  on samo deklamuje. Možda  bi u nekoj ekstazi mogao da se promijeni i  bude  iskreni  podpredsjednik   Republike  Srpske, bez  obzira  kad  i  kako je rođena.

Postavlja se krucijalno pitanje kako mu tu  zamku kreirati. Taj projekat nije nimalo jednostavan iz razloga, koji je u ovome slučaju bjelodano jasan  – nije on  poznati  zavodnik kao neki gore Bošnjaci i, bez obzira što u vezama  političara  ljepota, pa  čak i  godine, nisu  važne, naprotiv  važno  je koliko i šta  imaju  da ponude  – ali  čak imajući i  to u vidu, Ramizu  bi bilo teško podmetnuti mamac, koji bi bio slađi, uzbudljiviji, sočniji i primamljiviji od mržnje prema Srbima. Vrijedilo bi pokušati, mada  mislim da je to nemoguća misija, toliko Ramiz duboko osjeća patnju svoga naroda u RS – u  da je riješen da za prava  Bošnjaka  i  pogine, zlu ne trebalo.   

Rasklimati ovakvu  SDA-ovsku političku  tvrđavu bio bi zaista veliki izaov, mada ove mlade sponzoruše  znaju  kako i  šta  treba da rade. Sve ovo odvijalo bi se, naravno,  u strogoj tajnost, a  ona  bi  možda  postigla,  što  kritičari  ne mogu,   da  zanemari  obaveze prema  SDA, koje su  ravne odbrani života  i opstanka Bošnjaka  na  prostorima  gdje vladaju Srbi. Iskustvo nam  govori  da svako utvrđenje  jednom  padne, ako se gađa  odgovarajućim oružjem, a poznato je  čega  se  sve  političari  odriču  i  kako se mijenjaju  u  opasnim, srednjim godinama.

Ko zna možda bi se i desilo da Salkić  prestane da zavađa  one  kojima bi  trebalo da upravlja. Ima  takvih primjera koliko hoćete. Istorija  ratova, sklopljenih saveza, rasturenih i ponovo sklopljenih   mirovnih  sporazuma, sudovanja, lažnih obećanja –  vrvi  od  posljedica kojima  su na neki način kumovale žene, mada nužno, to ne moraju biti žene. OK, sve su opcije na .. tj. u  krevetu. Ja shvatam da se vremena mijenjaju.

Nije na odmet i malo šale, jer  se s  nama svako malo Bošnjaci   „šale„ , pa zašto i mi ne bismo prihvatili  da se malo ... dobro, ne moram baš sve reći.

Na stranu zajebavanje, ali djelovanje Bošnjaka, što Salkić (njega apostrofiram, jer svi drugi to rade na mekši i  nježniji  način, mada su posljedice po Srbe iste) javno iznosi, ima samo jedan cilj  a to je stalno remećenje normalnog života ovoga naroda, skretanje pažnje od teškog  preživljavanja  običnog čovjeka u ovome  nehumanom  rasporedu snaga bogatih i siromašnih – čovjeka  koji  nema dovoljno  da napuni  potrošačku  korpu - bez obzira  u kojem entiteu srećne  BiH  živi.

Potpuno je  jasno i  političkim  naivcima  da  se u ovoj presudi ne radi  o  DATUMU  proglašenja Republike Srpske,  nego  o činjenici  da  je  PROGLAŠENA. Neshvatljivo je stoga  da u situaciji kada se koplja lome, dakle, ne oko datuma, nego oko opstanka  Republike – premišljati se iznalaziti razloge, cijediti  svaku riječ, mrziti, svetiti se, brojati ministarska mjesta, folirati -  dok Bošnjaci polako  stežu obruč oko onoga za šta su  izginule hiljade  borca  koji su branili  i odbranili Republiku Srpsku.  

Ima li smisla u ovome trenutku analizirati šta je ko kome uradio u borbi za vlast  – uradili su  SVI SVIMA SVE ŠTO SU MOGLI, kad su mogli, a u trenu kad  ne znamo  kojim će nas  „oružjem“ udariti Sarajevo, kojom novom idejom - prebrojavati fotelje, zasjedati, glumiti uvijeđene raspuštenice, pričati priče kao ona ljutita profesorica iz  PDP (nije u Predsjedništvu stranke i neće ni biti, jer tamo ne biraju pametne, nego poslušne)  koja  kaže  kako baš  s a d a  ne treba razgovarati sa Pozicijom, nego im treba tresnuti u lice sve ono što ne valja. Da, sada je to veoma važno, pravi je momenat - važno je  da u Federaciji dobiju očekivani   feed back   kako smo mi uvijek  jedni protiv drugih kad je najteže, dok oni zbijaju redove. Bez obzira šta je ko o kome govorio – oni su uvijek i samo Bošnjaci. Dakle, u momentu kada se dovodi u pitanje sudbina ovoga entiteta , državotvorni  SDS odlučuje da napravi  korak unazad,  kao neće sa SNSD –om  u Sarajevo, ističući razloge ove i one, a izgleda da je u pitanju bilo SAMO JEDNO MINISTARSKO mjesto – što je malo ! Teško da se ovdje radi  o patriotskim principima, sujeta je ponovo učinila svoje. Samo još da izberu predsjednika – mislim  da će tada sve biti jasno.

Kako dalje u vezi životnog pitanja Republike Srpske u situaciji kad svakog dana saznajemo nove i nove planove i ciljeve Bošnjaka ?

Sa Bošnjacima, vijekovima naučenim  na strpljenje, koji  nisu dizali ustanke i  bune,  pa bili posječeni  oni  najugledniji  i najhrabriji  među njima, nego su se mirili i podilazili  jačima, treba na njihov način, polako, strpljivo, na duge staze  –  raditi  svoj posao mudro i  u   tišini. Svaki drugi način, svako mahanje snagom, junaštvom, principima, viteštvom  je  pogibeljan za srpski narod, u  kojem  je uvijek bilo dovoljno žrtvovanja i  junaštva, a vrlo malo mudrosti. Imajući to u vidu ovakva odluka Ustavnog suda  BIH ne treba da bude iznenađenje, nego  nauk   da se u politici  ne  dešavaju čuda, da nema pravde i pravednosti, da se sve do u tančine planira   nego se mora naći način kako da mi ostvarimo svoje ciljeve, a  to je da živimo mirno i  slobodno  sa komšijama, koji  kao hoće  da smo tu, ali  nije  im  po volji  da mi  kažemo kako ćemo tu  biti  s a m o   na   način   kako  je to jasno  definisano Dejtonom.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije