Ima jedna stara pjesma, ona prava bećarska a glasi:

Šešir moj, šešir moj

na koso      

nosio bih

al mi neda moj poso… Bio pijan ili ne…….

/ovaj zadnji dio stiha ne odnosi se na čovjeka sa šešrom da me ne bi optužili vijerni sluganski sdesovci da im gen–sek, ne daj Bože nabjeđujem da pije.

Ni u snu.

Čitaoci moga bloga pitaće se kome ili čemu posvećujem ovaj blog?

Posvećujem ga čovjeku sa šeširom, ali ne čuvenom prof. Vujiću, njegov šešir je njemu pasovao, nego čovjeku kome šešir stoji  “kao piletu sisa”  što bi moja pokojna majka, partizanka, otresita drvarčanka rekla za čovjeka koji naglo želi da izgrava gospodina, dakle čuvenom ĆUZULANU /istina borcu RS, što ja ne sporim/, Trebinjcu, koji je u Banja Luku davno došao samo da bi našao put za Sarajevo jer od Trebinja do Sarajeva tada nije bilo lako doći, a nama je iz Sarajeva do Banja Luke bilo kao kad ptica preleti te davne 1992.godine, goli kao prst, a sada on bruka svoje, pljujući takođe svoga, tj. onoga koga je nedavno ljubio...Svaka čast! Ovome čovjeku pod šešir staje mnogo toga.

I prije nego u KZ Republike uđe ono što ne bi n i k a k o trebalo, a to je delikt klevete, prevedeno na pravnički jezik verbalni delikt, budući da je izbrisan davno od pametnih ljudi, pravnika, onih koji su stvarali ovu našu Republiku - s puno iskustva i pameti – jer će možda ugasnuti kritika onih koji nisu zaštićeni i plaćeni da kritikuju, pa će najebati rečeno prostim jezikom - ja neću previše, bar za sada, birati riječi da opišem čovjeka sa šeširom, mada ne znam za koga bi ova p e r s o n a   s a d a  mogla da radi svašta je moguće, dakle lika koji izranja iz stroge anonimnosti neke agencije u Sarajevu, u kojoj se krio nekoliko godina, dugogdišnjeg političkog gen–seka SDS-a, čiju su dvoličnost, skrivene namjere i neuhvatljive planove upoznali mnogi, sada već bivši članovi SDS-a, a ipak, najviše, prerano počivši dr Predrag Nikolić. Ćuzulan zna na šta ja mislim!  

Uz gromoviti usklik u trebinjskoj noći.. JA NE VOLIM VUČIČA…sa Č, jer on ne može izgovoriti slovo Ć, baš kao da je nekog briga voli li on Vučića, ili ga ne voli.  

Pitanje je zapravo šta on misli o Srbiji. Pošto je to možda grm u kojem leži zec razloga - postavlja se pitanje šta to nama u Republici Srpskoj poručuje trebinjski dugajlija sa šeširom?! Da organizujemo proteste, da  se dignemo i tražimo pravdu kao oni u Beogradu, sa nekim kontraverznim glumcem na čelu, ali mi po mogućnosti sa iznemoglim penzionerima sa Raduljem na čelu, a ne s njim onako visokim na čelu, sa sve šeširom, budući da je on jedan od  vođa  snažne opozicione mašinerije SDS-a? Zašto ne on, koji je zaradio proteklih godina toliko da je zaboravio kakav je došao iz Trebinja, da je imao jedno odijelo -  ono na sebi - kakav je auto vozio, a kakav vozi sada – ali ima još onih koje pamćenje nije izdalo, pa se svega još odlično sjećaju. Tada smo svi bili vrlo siromašni – izbjeglice, ali on je došao iz Trebinja u kojem se koliko znam nije ratovalo – dakle nije bio izbjeglica. Bio je ono što je bio – on zna šta je bio.

Gdje su oni koji Ćuzulanu smiju da pomjere šešir u koso, da izvide ko mu je rekao da baš s a d a istupi kada je jasna podršaka Srbije i Vučića /više nego ikada do sada/ narodu u Republici Srpskoj - pa da će da vide s kim imaju posla, ako do sada nisu uvidjeli.

A da li neko Vučića voli, ili ga ne voli – čista je glupost i zar neko elementarno obrazovan politički može govoriti o ljubavi kad su državni poslovi u pitanju? Zar je moguće da, koliko se sjećam vrlo obrazovani, Ćuzulan izvali takvu glupost javno? Prosto nevjerovatno, ali je vjerovatnije da on zna pravi razlog.

Koji će to razlog biti, nije moje da znam. Pokazaće vrijeme.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije