Upoređujući  sasvim benevolentno  čuvenu  priču  o musketarima  sa brisleskom, pitam se ko bi gore u Briselu bio d Artanjan, Atos, Aramis i Portos. Sigurno da bi u ovome slučaju gaskonjski   plemić d Artanjan, koji  je i skupio musketare da ih uvede u kraljevu gardu  ipak  bila gđa. Mogerini, ovaj  put skockana tako da se ne povjeruje. Mora da je konačno angažovala stilistu.

O rezultatu posjete trojke u Briselu teško je komentarisati, budući da je svako od njih komentarisao razgovore na svoj način. Kako je bilo moguće da je Predsjedavajući  Predsjedništva  tj. srpski član  komentarisao razgovore  nakon sastanaka kako je komentarisao, a  ova  druga dvojica  potpuno drugačije, kao im je  priča  bila   rašomonska, po njima   nije   b i l o   onako  kako je  Dodik  rekao, nego  su  oni   objasnili  i  pojasnili   šta  je  u  stvari  rečeno  - dajući  svoju verziju onoga šta su čuli, svaki naravno iz svog političkog ugla i budućnosti  zajedničke nam   BiH, kako je oni vide, naravno.  Prema ovome što smo čuli od dvojice članova Predsjedništva, BiH mora da ide u NATO i tu nema alternative, dok srpski član, tj. Predsjedavajući,  kaže da to nije USLOV za ulazak u EU. Šta su, dakle, čula  ova dvojica  članova,  žestokih   „branitelja“  bošnjačke  politike  u vezi  s  tim  i  da   li   je  istim  sastancima  prisustvovao  i  Dodik  – čini se  da ostaje u začaranom krugu  politike  BiH.

Ali, pređimo na stvarnost.

Prvo bi bilo pitanje koliko smo sarmi, faširanih šnicli, paprikaša i gulaša  mi  možda pojeli od  uvezenih, bolesnih krava iz Poljske – naravno oni koji sebi jesu priuštili pomenuta jela u toku prazničnog januara? Ali, ako naša vlast kaže da nije uvezla  poljsko meso–onda nije. Druga je stvar što je potrošnja govedjeg  mesa kod nas tako smanjena, da teletinu  i ne spominjem – pa   mi teško da se možemo otrovati od istog. Drugo bi pitanje bilo  da se radilo o bolesnoj  svinjetini  u   našem „manjem entitetu“,  e  tu  bi se dalo raspravljati, jer  je  januar  bio  mjesec  pogroma    prasića -  pa  makar  to  bila  i samo  plećka  za  Božić.   

U vezi s  temom začaranog kruga jeste  i  odobravanje uvoza  GMO  soje  u našu zemlju, da bi se hranila stoka, živina itd... Otrovi koji će preko mesa i mlijeka ući u narod – piletina koju masovno jedemo davno je otrovana takvom sojom – ne može se zaustaviti. Kompleksnost  potreba stanovništa, siromaštvo koje dovodi do kupovine najjeftinijh proizvoda pitanje  napuštanja  sela  i  zanemarujući  uzgoj  zdrave hrane –  trebalo bi da je prioritet  vlasti mada mi se čini  da  izlaska iz tog  kruga  nema.  

Malo i o politici, naravno.

U začarani krug politike izgleda ulazi i opoziciona  prof. Trivić u pogedu istrage  lažnih diploma (mada nisu sve lažne, ima  tu  sofisticiranog načina djelovanja)  i  žestoki Vukanović, s morem podataka o svemu i svačemu -  dirajući  lava dok spava, a  lav kad se probudi  umije biti vrlo  nezgodan, pa s  tim u vezi  samo  napominjem  da  Trivićka vrlo dobro zna  kada  da povuče   r u č n u, dok Vukanović  to  ne umije, ili neće  – baš  kao pravi, pa kao neustrašivi  borac za  pravdu udara i  kroz najdeblji zid. U cijeloj skupštinskoj sali  nema fanatičnijeg  opozicionara od njega, mada je mladi Stanivuković tu negdje blizu, trudi  se do samožrtvovanja, ali  njegova pesnica tek  treba da ojača,  da otvrdne, što bi rekao narod, ako u međuvremenu  psihički  ne „pukne“,  boreći  se  sa vjetrenjačama ..

Rječju, u onoj skupštinskoj sali bilo bi krajnje dosadno, skoro pa bezvezno sa onima koji odrađuju sate zbog dobre naknade - bez pomenutog   dvojca .

Jer, kad govori  premijer, gosp.  Višković, onako krupan i  stamen, čak i   kad  polemiše, on  kao  da raspršuje neku  vrstu  aerosola  za  umirenje  u  cijeli  skupštinski   prostor –  bar  se  meni  tako čini,  pa  kreće  lagano, onda  gestikulira, s pauzama, polako,  s  puno   riječi -  ponavljenje, ponavljanje...pomalo se  i   ljuti,  pomalo prijeti, ali  ne ošrto  i  ne previše,mne  „fali  se“ -   što  bi  to  radio,  nema  potrebe  kad  je sve  super.  On vidi  da  je  tako. Tačka. 

Možda  i  jest  u  državi  Danskoj,  naravno.

U  BiH  to su  dvije... ,dobro, tri  priče... Svakom  narodu  njegova. Bajka.   

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije