Commendatoria verba non obligant, rekli su  stari Latini, a danas sve što se piše i govori, a liči  na kritiku, čini se da baš treba “umotati” u prijateljske savjete i  preporuke, e da se ne bi završilo sa šavovima na glavi, ili, ne daj Bože, kao nesrećni saudijski novinar i ona takođe nesrećna bugarska novinarka. Dakle, lagano i bez nekog posebnog emotivnog naboja da pređem na konkretno.

Naime, radi se o smjeni ministra prosvjete Maleševića (da ne spominjem prethodne smjene deenesovaca, koje su urađene iz poznatih stranačih postizbornih obračuna u koje ne ulazim) čovjeka koji je davno trebalo da bude smijenjen- a ne sada i ne zbog “mangupskih“ ispada, jer  on za to, čini se,  nije ni sposoban, niti je taj kalibar - nego zbog eklatante  neposobnosti da obavlja dužnost, u koju je upao okretanjem stranačkog bubnja. Ja sam pisala o ministru Maleševiću  nekad prije u vezi njegovog neuplitanja u poslove koje je mogao i morao pokušati da riješi - što njemu nije padalo na pamet. Uvijek nekako kao pospan i mutan - nije ni pokušao,recimo, uvođenje  školskih uniformi (ne nužno kecelja koje smo mi nosili, ima i ljepših rješenja) ni osmišljavanje  jednakosti za svu djecu, do uplitanja, na koje je imao pravo u školske programe, makar do devetog razreda, koji obiluju  predmetima  i  užbenicima diskutabilne, bolje rečeno nikakve  vrijednosti, koje on izgleda nije imao u rukama u cijelom mandatu, jer da jeste možda bi,  recimo, vidio  udžbenik iz Demokratije za VI razred u kojem se ni ja ne mogu snaći niti  naučiti  s brda s  dola  nabacane pasuse  napamet, a  nikako  moja unuka, koja ne razumije pola izraza u tekstu, koji je  nastao iz nekakvog  prevoda teksta o demokratiji koji nam je poturen baš kao da smo mi svi debili, odnosno tek oslobođena afrička kolonija. Amerikanci, ti  sveznajući i sveprisutni  misionari mira i prosperiteta  u svijetu čiji  srednjoškolci jedva znaju  gdje je BiH, izgleda da diktiraju  kakve ćemo udžbenike kreirati za našu djecu. Stoga mislim da Maleševića ne treba smijeniti  zato što je član DNS-a, nego zato što nije uradio ono za šta  je godinama bio odlično plaćen.Tu je jedini problem kako će dalje bez AUDIJA –  budući da se  kao i mnogi drugi, navukao na taj luksuz.  

Druga promjena  koju  preporučujem, dakle ne tražim, jer  ko  sam ja  da tražim - za sada je ministrica sporta, omladine  (nemam pojma u kojoj je stranci - niti me je briga. Uz dužno poštovanje njene  doktorske diplome, ja na njoj ne vidim baš ništa što  a s o c i r a  na sport, dakle ona  nije (bar koliko ja znam), bivša odbojkašica, rukometašica, košarkašica, nema je u ženskom vaterpolu  itd… što  bi bilo poželjno  (primjer Srbije !!), dakle  nije lafica  iz koje izbija  živa  energija  bivše  sportistkinje – utegnuta  i spremna da zaigra na  terenu kao, recimo, naša   buduća  Predsjednica  RS,  koja  eto ima i  te kvalitete,  nego  prije  izgleda  kao  domaćica  koju   su “netom” odvojili od šporeta. Neka mi ne zamjeri, tu nema ništa lično - ali takav utisak ostavlja – a  omladini  treba neko ko će svojim stavom, svojom energijom, i konačno - izgledom, pokazati  da je sport  pokretačka  snaga mladosti, ali i veoma dobar ulog  za kasnije.

Ima još njih  koji  bi se mogli svrstati u red  onih sa preporukom odlaska,  dakle onih koji bi morali otići, a ne ostati. Ministar Mirjanić, taj bard politike  (ne znam u kojoj je stranci)

bi mogao  da  se  konačno smiri  u penziji, odloži naočale za sunce  i sjedne da piše meomoare  -  ima  onih koji  ga  glat mogu zamijeniti, neka se ne  brine za poljoprivredu. Dosta se brinuo.

Ona mala  (dobro, malo je veća)  iz Prijedora, što je jela burek dok je baš nju stranka  birala i što dugo vremena nije znala  koliko opština ima u RS – možda ostane. Vidim da se drži šepajućeg predsjednika svoje stranke, mada ga ne drži ispod ruke – što je istina - možda  ima šansu za dalje bavljenje politikom - nakon ovoga cunamija, koji  nosi  sve ispred sebe, čitaj  pogroma  moćnog   partnera, koji  voli na svoj poseban, nešto grublji način. Pa ko voli - nek  izvoli. Kad shvatiš da  nekoga   ne  poznaš  dovoljno  - a   živiš  s  njim  tolike godine u stabilnoj vezi  –  ili  si  slijep,  ili si mutav, pa ćutiš  zato što nemaš muda da  odeš.  A igrati se  sad ostankom - sad  odlaskom  meni, oprostite, izgleda kao kurvanje u politici.  Zato se  Dodik i razlikuje  od  drugih političara –   on grune u  javnost šta misli i kako misli  - sviđalo  se to kome, ili ne. Pa neka  javnost misli  kako  misli.

Ima nekih  ministara koje nisam upoznala ni po čemu, osim što ih vidim na TV– kad je kakva svečanost. Pojave se, pokažu  AUDIJE   – i odu.

Dolazeći premijer će imati  preporuke  za sastav  nove vlade. Hoće li birati  podobne,  stranačke   ćutologe,  ili  će posegnuti za poznatim, obrazovanim i  ostvarenim likovima  - ostaje da se vidi.

Do tada, dragi moji, kupite krompir. Važno je imati  krompira, govorila  je   moja  pokojna majka, kao kakav Zaratustra, nikad se ne zna…. Da ne bi u ratu (čitaj u neimaštini)  brašna uštipaka, kromir čorbe,  pite  i  pekmeza od šljiva  – pitanje bi bilo - šta bi bilo.

Za  kupus  još  ima vremena.  

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije