Od najave posjete  minstra  spoljnih poslova Rusije, gospodina Sergeja Lavrova  BiH, odnosno Republici Srpskoj, ili već kojim to redom da bude – slušam  nesuvisle  izjave pojedinih političara (najglasniji su ovi raznorazni kandidati za funkcije u  Predsjednštvu u Bošnjaka), ali i (naš)   ministar vanjskih poslova ove čudesne zemlje neki dan dade za mene nevjerovatnu izjavu u kojoj  reče, parafraziram samo tekst „Ja sam sa KOLEGOM Lavrovom „nema gospodinom Lavrovom   pričao i dogovarao,  ..itd .itd.“. Slušala sam i gledala, a nisam  mogla čudom da se načudim   šta  sebi  dozvoli  i  kako  ležerno, bez da trepnu okom, nazva  sebi  ravnim kolegom,  ministra  spoljnih poslova jedne od najvećih svjetskih sila na planeti, dakle  mlađani, umišljeni, debeljuškasti  ministar, sebe stavi  u istu ravan sa čovjekom koga bi teško neko u svijetu  mogao  nazvati  k o l e g o m,  tog ministra  svjetskog kalibra, sa  dugogodišnjim  iskustvom  u vrhunskoj diplomatiji. Čak i da to gospodin Lavrov nije da je nešto drugo,  iz   njega  zrači  takav gospodski  look, što bi rekli ovi novi  modni kritičari, takva mirnoća, vladanje situacijom, svedeni humor, jasno obrazovanje i,  konačno,  njegova  besprijekorna  muška  figure  (a  ne loptasta mješavina  pite i pečenja)  u savršeno krojenom  odijelu  - dakle  figura  koja i  u poodmaklim godinama  može da  bude  u z o r   kako  treba da izgleda  jedan ministar spoljnih  poslova, a ovaj  ministar  naročito,  jer je reprezentant  svjetske sile,  što  nesporno Rusija jeste -   sviđalo se  to  nekome ili  ne.

Nema  u  ovome  ništa lično, jer prije svega, način na koji se kod nas diplomate biraju (tu je ministar vanjskih  poslova samo jedan od mnogih), kriterijumi  koji za to ne postoje, nego je bitno da ste nekome u svojoj partiji jako simpatični, da vas može pogurati, ili  ako težite  nešto  malo više od običnog  prihoda pa možete pl..........ti -   i sve je završeno. To što, recimo, ne znate ni jedan strani jezik, što su vam maniri lakrdijaški, što se na aerodromu ne snalazite jer ne znate pročitati ni osnovna obavještenja  za putnike (pomenuti ministar, čini se, ipak ne spada u ove jer izgleda da barata engleskim jezikom) može baš da vam bude ulaznica da se vinete na  diplomatsko nebo. Ovim želim reći da  nesporni  diplomatski ispad ministra vanjskih poslova BiH možda i može ovako da se objasni, budući da se on protekom vremena  očigledno  nije  naučio osnovnoj  diplomatskoj etici.

Naravno da je diplomatija  specifična   i  da   treba  imati sluha  za   finese   tj. znati  da postoje pravila   ponašanja koja  moraju da nauče   oni  koji  iznenada  „upadaju„  u  te vode, a   nisu se specifično za to  edukovali  i   kad  je ova  tema u  pitanju -  nije  našem  ministru   bilo  naodmet    reći  makar   UVAŽENI   kolega  Lavrov,  ako već nije mogao (ili smio)  drugačije.

Teško da  je  ovakav gaf  mogao biti  slučajan, te  se izgleda  ministar  pridružuje  onima  koji  kao, recimo neki  umišljeni  kandidati  Bošnjaci, parafraziram im izjave,  traže objašnjenje kakav  karakter ima  posjeta  Lavrova  BiH- u  ..?!„ ili oni kojima je sve što je rusko, mrsko, pa lupetaju o načinu kako će gospodin Lavrov biti dočekan ...da li će biti i djeca  među njima ?? Pitam se samo  kakav  politički i  svaki   drugi licemjer  treba biti da, s jedne strane kao želimo dobre  i sve bolje  odnose sa Rusijom, a s druge strane činimo  sve  ne bi li te odnose  pokvarili.

Bilo  kakvo  objašnjenje  nije, recimo, trebalo kad je Predsjednik  Erdogan u Sarajevu održao predizborni skup svoje partije. Mene što se tiče  - neka  je, bila je to radost Bošnjaka ! Ali,  pitam se  kako je moguće da  neko (bilo ko) pita  javnost  BiH  zbog čega, ili  po kojem poslu dolazi  ministar  Lavrov?!  Ta uvezena histerija protiv  Rusije prelazi svaki mogući politički ukus – i  konačno  vrijeđa  srpski narod u BiH   što možda i jeste cilj, koji čak i  nije prikriven.

Ali, izgleda, da  kad  su Srbi u pitanju, sve je dozvoljeno Bošnjacima: zločinci nisu zločnici nego heroji,  koljači su se  igrali noževima, sudija u Zalazju je sam sebi vadio oči – svjetski  kazamati  su  puni  robijaša  srpskoga imena,  a  Rusija - Rusija samo čeka  priliku  da  nas napadne. Ameri, zabavljeni olujama i  tornadima  poručuju nama kako treba da živimo i kome treba da vjerujemo-pogotovo ako oni prema nama budu milosrdni kako su onomad bili.

I  dok  tiho  teku  rijeke  zaborava  dolinama Une i Sane, a oluje i bljesci  za sva  vremena  brišu  istoriju jednoga naroda  i  sjaje  pobjedom  nad pustopoljinama  nekadašnjih  srpskih postojbina – sve će se  umiriti.

Ali, ima  ona  narodna, ne  treba  je zaboraviti, u  pamet   se  narode  (čitaj Srbi)  jer kada  i ako  se opametite –  može  biti kasno.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije