(ili  kako botovi razmišljaju)

Nisam protiv razmjene mišljenja, dapače dobro je da oni  koji  p i š u  blogove imaju  priliku (a vjerovatno  i  pišu  znajući da se drugi ne moraju složiti sa onim o čemu  pišu) da  pročitaju i kritičku  misao o svojim tekstovima.

Ima  međutim i u  kritici  značajne  razlike. Svoj komentar može dati neko  ko  ima elementarno znanje o temi  o kojoj  bloger piše, ili bar neko čiji stav o nečemu znamo tako što će taj neko javno iskazati svoj stav, nešto  napisati i potpisati.

Stoga, jasno je da „izlazak„ u javnost znači i odgovornost za ono što kažete ili što napišete.

Mnogo je onih koji komentarišu  krijući se  iza lažnih imena, šalabajzeri što  dežuraju na „čeki“ da blogeru zamjere ovo ili ono anonimno, ili da nekoga od njih hvale. Naravno da to nije zabranjeno, dapače interesantno je, a ponekad i zabavno,  saznati  šta  botovi  zaduženi za kritiku  blebeću  o temama o kojima nemaju pojma, mada u suštini njihove opaske malo kojeg blogera odvrate od pisanja.

Ovom prilikom želim da prokomentarišem pojavu bota pod šifrom  „Malik  T“ koji dugo vremena lupeta  o mnogim  stvarima, a  posebno njegovu  zadnju  fenomenalnu misao  na temu slušaj Kasagić  o  nekom „srpskom  multientičkom  main stream – u,  koji  je  Srbima  bio  svet   kroz  vijekove.“

Iskreno moram reći da Srbi  i  jesu  bili budale kad su mislili da  su oko njih  balkanska  „braća“   te da su imali naivni i utopistički stav o ujedinjenju južnih Slovena,  baš  kao i bajka  „zajednička  borba jugoslavenskih naroda protiv fašističkih   okupatora“ u  Drugom ratu  i ničim utemeljena   misao da su braća oni što su se prislonili  uz srpske pobjednike u Prvom i  partizansku vojsku  u  Drugom ratu - te  da i oni  žele zajedničku državu sa Srbima. Bio je to prije svega, latinski, hrvatski trik,  ali nije zaostajao ni onaj slovenački   „moj  očka ima konjčka dva„..... što su djeca u onoj državi  morala  znati  napamet.

Da braća po oružju  žele  s v o j u  državu  (gđa. Kolinda G. Kitarović) kasnije  će  postati sasvim jasno.

Jugoslaviju su i rasturili oni koji je nikada nisu iskreno prihvatili. Pretpostavke o strancima, spoljnim  neprijateljima, silama  ovim i onim  – (ma koliko da ih je bilo)  bile  bi  za   onu  JNA   premostive  prepreke - da  se Jugoslavija  nije  raspala iznutra, što je  poznato i  pticama na grani.

Sasvim je druga  priča, koju  javno priča  čuveni  novo-sarajevsko- baščaršijski  prof. dr. Lavić  (jer on  nije ni  do koljena  o n i m    pravim, intelaktualcima, sarajevskim profesorima, recimo prof. Kazaz  koji  javno  kritikuje,  ali ne mrzi) -  kad  govori o Srbima, koje  Lavić  očigledno mrzi, te  tvrdi da su oni uvijek i samo željeli veliku Srbiju ! Budaleština !

Da  jesu  i  da su se za  srpsku  državu  borili, onako kako su  se  za  druge borili  - onda  kada je bilo vrijeme  – bila  bi to  sasvim druga priča i vjerovatno bi  imala  neki drugi ishod.  

Jugoslavija je bila utopija, koju  su  Srbi skupo platili.

O tome piše  mladi  prof.dr.  Đorđe Vuković sa Filozofskog fakulteta u Banja Luci, sjajan i nadasve obrazovani istoričar i književnik, koji o ovoj temi piše i govori, na temelju onoga za šta postoje istorijski  dokumenti i  dokazi – krajnje objektivno i naučno, čije  knjige čuvena sarajevska naučna „vedeta“   prof. dr.  Lavić  naravno neće uzeti u ruke, ali  će zato tražiti  literaturu koja  potkrepljuje „bogumilsku   slavu i porijeklo Bošnjana“,  nauku  Josipa  Kalaja  i  drugih  iskrenih  prijatelja Bosanaca/Bošnjaka, u  čijoj  istoriji  nema  mrskih Srba, nego  pravoslavnih Bosanaca /Bošnjaka, niti   bilo  kakve veze s  njima!

Malik T.  (ko god da je) na umu  ima samo napad na sve što je, kako on kaže,  bilo srpska  želja, ili  cilj  kroz vijekove – vjerovatno misli na srpsku državu- mada su Srbi stvarali  njima  tek sad a dragu   Jugoslaviju   i  kao što  bi zagledan  u  sebe  u ogledalu  i  pri tome se  diveći  sam sebi   -  morao znati   prof. dr.  Lavić  (Malik i ne mora znati, nije on prof.dr.,valjda !) Srbija je bila kraljevina  i  kao takva dala  državotvornost i  drugima  da  se  „prišlepaju“  mirovnoj  priči (Berlinskog kongresa, profesore). Malik pojma  nema o tome  šta   jeste bila srpska želja,  ili cilj kroz vijekove,  što se da i  zaključiti  iz  njegovih opaski  kad  hvali  izabrane tj. „prave“  Srbe, najviše i najsočnije one koji sebe posipaju pepelom. Ili one koji recimo, kažu, kako bismo mi, dakle Srbi,  samo poneki Hrvat, Bošnjaci  su eto  nekako došli na „Kazane „zamislite..  – trebali  „slijediti  njemački primjer“  te priznati da smo genocidni, dakle  poistovjetiti se sa nacistima, mada  naši  zločini po onome što se piše i govori - prevazilaze  sve viđeno i doživljeno u istoriji. Prave nacističke sljedbenike, očigledne  ustaše-  niti vidi Lavić, niti  ih  vidi anonimni Malik. Pitam se samo kako se osjećaju rijetki Srbi-studenti  kada čuju „prosvjetiteljska , multientnička, benevolentna predavanja ovoga profesora političkih  nauka !

Budući, dakle, da je Malik samo dežurni bot, koji  nema muda da napiše  svoj tekst – napr.  sam protiv Srba - i  potpiše ga svojim imenom (što recimo prof.dr. Lavić radi  javno, piše i priča sve najgore što se za Srbe može reći, sve težeći  multietničkoj BiH – Malik  i ne  zaslužuje ništa osim  da  sjedi, čeka  i  revnosno  obavlja povjerenu mu  dužnost.

Konačno, ovaj  tekst i nije odgovor Maliku, bilo bi to svojevrsno prihvatenje njegovog  anonimnog, kukavičkog  angažmmana  –  ovaj  tekst  je  poruka onome  ko  stoji  i z a   njega.  Stoga  bi  svaki  „Malikov“  komentar  bio  obično  baljezganje anonimusa.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije