Šta mislite da li je Mirabo /valjda znamo ko je bio Mirabo/  imao pravo? I odmah pitanje:

Pisati , ili ne pisati, pitanje je sada! Pisati, ali oprezno! Samo budala, ili očajnik sebi može dozvoliti da bude sasvim iskren u ovome vremenu, koje me neodoljivo podsjeća na ona neka  “vunena vremena“ za koja smo mislili da su prošla nestankom one zemlje, a dolaskom demokratije, punih sloboda  itd. Dakle one nikakve zemlje, u kojoj kao nije bilo nikakvih sloboda, u  kojoj smo se gušili od vladavine  komunista .. I evo, sada nam je dobro. Super.  

Krenemo redom

1. “Slučaj David“ potresna priča o njegovoj mučeničkoj smrti, zlosrećnoj sudbini i Golgoti njegovog oca, te sve s tim u vezi. Svi mediji danima objavljuju nove i nove stvari i  gledajući i slušajući sve što se pročitati i čuti može – mogu reći samo da kao majka i  baka – ne mogu a da duboko ne žalim, ne mogu da  ne saosjećam. Ne daj Bože nikome da suzu pusti za svojim djetetom, da mu pukne srce od bola, pa makar ono bilo najgore na svijetu za druge, a kako  izgleda, kristalno je jasno da Davor, njegov otac, boreći se kao lav da utvrdi ko mu je na smrt izmasakrirao sina  i zašto –  pokazuje da je  njegov sin, ma šta se po kuloraima pričalo i ma kakva se slika stvarala o tome kakav je bio i šta je radio – za oca - bio njegovo jedino, voljeno dijete –  inače  se za  narkomana, propalicu i kradljivca, kakvog ga sada pojedini prikazuju, ne bi borio s onoliko energije i  nadljudske hrabrosti. Svaki put kada vidim onoga nesrećnog oca, u crnini s pesnicom podignutom u vis – ja mu od srca želim da se desi, da u svom poduhvatu uspije da on,  Davor / David,  obori  Golijata, da  pobijedi  Pravda i Istina. Pravedni nemaju čega da se boje.  Dakle, u čemu je problem?!

2. Pomenuću i odazak Vladike Grigorija, mada mi detalji nisu poznati, niti o odluci Sinoda SPC – mogu raspravljati, ali mi se čini da je Vladika u Mrkonjićima duboko emotivno reagovao pozdravljajući se s narodom Hercegovine – da bi se zaključilo da je baš dobrovoljno otišao „ u hladnu tuđinu“. Nije moje da tumačim ovaj događaj, niti za to imam argumente. Bio je i biće valjda i gore u Njemačkoj, nekako drugačiji, elekoventan s odličjima i muškoj ljepoti, koju nema svaki sveštenik. Uz to pisac pod mantijom  sveštenika. Lik koji je postao pravi brend Hercegovine. Neko će reći da nije tako. Nećemo se ubjeđivati. Savko ima pravo da misli šta hoće. Ali, čak i oni koji su imali šta da mu zamjere  – uskoro će shvatiti da zamjena, ma  kakva ona  bila, nije  i neće biti ono što je bio original.  

3. I na kraju Džej .... malo šale, ali je pobjeda Izraela na onome takmičenju u ....dobro valjda u pjesmama bila iznenađenje. Ozbiljna zemlja, koja je poslala ONO na Eurosong – ne zbog debljine same izvođačice, naravno, ima odličnih pjevača te kategorije, nego neprikrivene poruke da će tamo pobijediti onaj koga izaberu neki ljudi iz sjene, makar to bilo kokodakanje, mrmljanje, urlikanje itd., dakle sve a ne pjevanje. Činjenica da već  niz godina  tu pobjeđuju oni koji, bilo to po pitanju stajlinga, ali i rodne ili seksualne orijentacije, zauzimaju prva mjesta - a nisu i najbolji pjevači.  /Osim Šerifovićke – koja je super pjevačica/. Da se razumijemo – bilo je tamo šta da se izabere, dakle dobre  muzike, ali  i  šta da se vidi, super pozornica, svjetlosni efekti! Ali, sve to nije bilo važno kad se  pojavila ONA!!! Mislim na zaprepaštenje nas običnih ne iniciranih..  A kad  je pobijedila – nisam mogla da dođem sebi. Bio je to zastrašujući trijumf apsurda –  udarac u lice, šamar svemu i svakom ko je mislio da će pobijediti neko ko zna da pjeva. Pitam se samo kakvu li nam poruku ovoga puta šalje ta pobjednička pjesma?

4. Šta još ima, a da nije aktivnost pred izbore. Malo šta. Skupljaju se potpisi, glasovi nastaje panika. Treba puno potpisa. Kako će se stranke snaći – ostaje da se vidi. Čujem da je kontrola rigorozna, ako jeste. Možda i jeste.Bilo bi dobro da jeste. Izborni zakon je stavljen ad acta, tj. njegov glavni dio. Šta će od toga biti – pitam se zna li iko, ili se u cijeli projekat ide „ kao guske u magli“, kao ono letjećemo do oktobra, a od oktobra –vidjećemo. Kakvi skeneri ,kakve kamere – kome to treba – postoje uhodani sistemi  dobjanja glasova i njih se ne smije dirati. Tačka.

5. I još nešto, mada je uzaludno pisati o tome. Jer, misliće se da ja ne volim polu – maratone ćevapijade i sve druge evente, koji su oprhvali Banja Luku u cilju da postane naj-grad kulture u Evropi – OK! Ali, ono što postaje neizdržiovo za građane ovoga grada je kolaps u saobraćaju. Možda je zbog toga gradonačelnik nabavio one bicikle narodu, pa ko hoće u gard, eno mu bicikl! Ljudi psuju, komentarišu, jebu jedni drugima sve po spisku – ali kada ih slučajno uhvati kamera, ili kakav hrabar novinar – tipično kukavički snishodljivo kažu kako je divno to što Banja Luka postaje grad kulturnih događaja, nagrnulih turista sa svih  strana. Miris ćevapa u sred garda, obavija sve do Gospodske ulice, još malo pa kao Baš Čaršija, prije dolaska migranata – a l i, uz sve to NEMA javnih WC-a. To ponavljam i ponavljaću sve dok me ne pozovu da dam nekakvu izjavu u vezi toga. I ja ću je dati, potpuno benevolentno, jer se ne miješam u vlast, ja se miješam u  zadovoljavanje priridnih potreba građana - nema  se gdje gospodo, da prostite /Kočić/ olakšati u slučaju potrebe.....

6. A potrebe građana Banja Luke su tako male. Ništa posebno, gospodine sudija.....Opet Kočić, prstom prijeti usred svoga parka! Kome li?

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije