Da, ali nama jeste. Naše vođe, ti  dojučerašnji  nikogovići  i skorojevići, oni koji podgrijavaju mržnju,  ti  jahači magle, zveckaju oružjem. Spremaju tuđu djecu za rovove. Kupuju avione, prave haubice, topove !

E, nećete i unučad  žrtvovati,  nećete  nedužnu djecu upropastiti, koja nisu kriva što se vi ne    možete dogovoriti. Nađimo one koji mogu!

Ali, da  li ima takvih, pitanje je sada!

Dvije Koreje mogu pružiti ruke, složiti se. Samo mi ne možemo. Veliki  je  jaz  među nama.

Nesrećnicima.  

Toliko veliki da  je pitanje bi  li ga onaj bucmasti sjeverni vođa  (čak nasmijan)  i  onaj drugi, (pomalo unezvjeren)  s  juga – mogli prekoračiti?!

Kod  nas su  jame još uvijek otvorene, mrtvi  nisu smireni,  svi  još nisu opojani, sve đenaze nisu obavljene,  mrtvi  zovu –  a   živi,  preostali,  bježe glavom bez obzira.

Čak,  kažu  da  je  POTRAŽNJA  za penzionerima porasla. Kod nas. Mi smo inače sui generis bili  i ostali. I  šta ?  Ništa.

Kod nas hapse komandanta, generala, dakle veliku zvjerku jedne vojske – Armije BiH sastavljene od nevinih  branitelja/branilaca, nakon višegodišnjeg ispitivanja, preispitivanja, procjene, ocjene, čekanja,  izviđanja, očekivanja  pogodnog trenutka, u  kojem on  b o r a v i  slobodan  u  svojoj kući, dakle  nije skriven, on se  ne  boji hapšenja, njemu ništa  ne govori da ga VEĆ smatraju  zločincem, dapače on i nije zločinac. On je heroj.

Zašto hapse Dudakovića?

Pa za nezamislivu farsu  s jedne strane, a s  druge da se homogenizuje  članstvo SDA i pokaže da nema drugog puta osim nacionalnog. Događaj,  koji svojom bizarnošću može da postane  primjer za užbenike Krivičnog prava, koji,  naravno, ja ne poznam, nisam studirala Pravo, ali sam  bila u  hodniku   fakulteta,  tako reći – slušala, pamtila, pa sam nešto načula, a čula sam da postoje razlozi zbog kojih se  određuje pritvor – ne bih sada da idem u detalje – a postoje i oni, veoma veoma rijetki,  kad se isti NE ODREĐUJE, pogotovo, skoro pa nevjerovatno da nije  za  ovakvu OSNOVANU SUMNJU, ali ovaj neodređujući  pritvor, ovaj  pritvor  trinaestorice  musketara uz generala – u trajanju jedan dan  i jedan dio noći, ili obratno -  šamar je  pravnoj nauci, onima koji su „ derali klupu „  , sudijsku stolicu, advokatsku praksu itd. itd.  

Šta će ko reći, ili kako će ko shvatiti ?! Baš me briga. Zašto? Zato što je Dudakovićevo   hapšenje,  privođenje  i  sva ostala  farsa u  vezi sa   predmetom  ratnog  zločina, obrađivanog, dokumentovanog, te  njegove, originalnim filmom prikazane NAMJERE,  dakle  NAREĐENJA   da se postupi mimo svih konvencija, bez obzira da li se radi o  „obrambenom„  ili nekom drugom  vojnom pohodu,  (sada snimka  više nema , mislim  onoga  koji  treba da ima,  starog  godinama,  zločina   nad    svojima, tj. Babinima, koji nisu bili njegovi, mada su Muslimani, pa onda  nad drugima, Srbima, agresorima, osvajačima,  ali  i  nemoćnim  starcima i  staricama,  koji se  nisu sklonili –  tema  je  koja ne  zaslužuje komentar.   Naravno,  ne zato što se ne bi imalo šta reći, bilo bi, nego zato što i kad bi se  reklo – ništa se nije i neće dogoditi što bi promijenilo  pomenuti događaj,  koji se jeste desio.

I niko, baš niko iz Federacije nije (osim novinara  Avde Avdića  koji je hrabro, makar, naveo    zločine za koje se general optužuje,  dakle SUMNJIČI, OPTUŽUJE, ali ne i OSUĐUJE/ makar, uvijeno, diplomatskim, biranim riječima,  rekao  da  se general SUMNJIČI   za  ratne  zločine, ali da se ti  neki, kojih nema,  nadaju  da će PRAVOSUĐE BiH  imati  snage da mirno, bez pritisaka,  kao i u drugim slučajevima, kao sa  drugim narodima  i njihovim visokim oficirima  i  vođama - u BiH   odlučuje o  pritvoru, a kasnije  i o samom  predmetu, kada i ako - optužnica bude potvrđena.

Ali, nije bilo kao sa drugima.

I to je nesporna činjenica.

Zašto je general Dudaković  NEKO  poseban ?

Zašto je   NJEGOV tretman drugačiji ? Ko stoji iza njega?  Zašto  ON jeste heroj, a drugi su samo ubice, zvijeri, krvoloci – kada  je on naredio  streljanje  svojih, odnosno Babinih ljudi, njihovo zvjersko ponižavanje  i na kraju pogubljenje?

Je li i  to zaboravljeno pred  IZBORE ?

Da li je i to trebalo Izetbegoviću da pokaže ko je gospodar cijele Bosne?  

Slabašna  nada  da ovdje može doći  do izbalansiranog, umjerenog, za  SVE NARODE u BiH   istog pogleda, a  i tretmana ratnog zločina  – bilo ko da ga je počino, što na sudu bude utvrđeno na temelju dokaza - te  da svi, ali baš  svi zaslužuju isti  tretman pred pravdom i pravosuđem   -  ugasila se i  prije nego što je planula.

I zato, čini se da ovdje nećemo još dugo čuti onu Hemingvejevu „Zbogom oružje„...

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije