…rekao je, nije važno ko,  ali očigledno  nešto je  znao  o  politici.   Bilo kako bilo, ja    dogledah do  kraja  emsiju “PULS “  na  BN- neko veče i  mogu reći da sam jedva uspjela da zadržim suze da mi ne pokvase lice, toliko sam  bila  potresena  tugom  A. Pandurević za izgubljenim  učiteljem i političkim savjetovacem Borom. Bojićem njenim, kako reče, iskrenim, dugogodišnjim stranačkim drugom i dobrim prijateljem, mentorom  kakav se  samo  poželjeti može. Itd.  Ovo je naravno   ironičnan  uvod –  i  to je  jasno. U politici niko ni za kim ne plače. U politiici vlada interes.  Koji je Borin interes, ili recimo, neko političko neslaganje, mada mi je teško da u to  povjerujem - pojma nemam. Ostao je s  njima predugo da bi   promjena   “platforme ”  igrala  neku ulogu.  

Ali, imanentno SDS –u -činilo se kao da  je, Bože  oprosti,  čestiti  Boro   preminuo (iskreno  ja  mu  želim  dobro zdravlje  i  neka donese  boljitak  nekoj  novoj stranci) toliko  oni   žale  Boru, a  suze  koje su  iskrile  u  očima Pandurevićke, što je bilo još upečatljivije  zbog  odsjaja crvene boje kožnog   sakoa –  trebalo je da   pokažu  optimizam  stranke, ali  i  njenu ličnu  odlučnost da bez  obzira  na Borin odlazak, pobijedi, odnosno preživi  taj, krajnje neobičan i  originalan  događaj, skoro   nezabilježen u “povijesti“  stranačkog    života  u BiH. Ja,  lično, mu odajem   ogromno priznanje što  je BAŠ  NA TAJ NAČIN OTIŠAO.  On  je  majstore  igre  u   SDS –u   m a e s  t  r a l n o   nadigrao. Matirao ih je njihovim  oružjem.

Vratimo samo samo  malo  unazad na igrokaz: Lik  sjedi  s  njima koji sat prije odlaska (sjedi tako godinama  uostalom), razgovara telefonom s najboljim prijateljima, ništa  im ne  kaže, uvjerava   medije  da  mu  na pamet ne pada da ode - a ovi drugi  pričaju naveliko o tome da  baš o n  odlazi  i javnost  nema pojma ko bi to mogao biti, ali  zna  da   A. Pandurević  neće  otići, jer  ona bi, ne daj Bože  da zatreba, svojim tijelom  branila uzvišene  ideale  stranke, koja na  čelo  nove politike stavlja mantru  da više  nema  potrebe za  “dinosaurusima” tj. istrošenim kadrovima, (to SSND, DNS  i  Socijalisti, te političke pametnice i mudraci nikad  nisu rekli, niti uradili na ponižavajući način kao SDS – Naprotiv! I onda samo  nešto kasnije lik održi konferenciju za medije i  kaže da odlazi  zato što   se sa  situacijom  u stranci  ne slaže   i ne želi   da snosi   odgovornost  - samo  ne kaže   ZA  ŠTA !    Osim ako Boro, računajući  na stvarnost,  zna da  s u  pipci  ovog   SDS  – duboki   i  da mogu  biti opasni.  Zato OPREZ.

Neki  od njih kažu da ih je izdao. To je bez veze. Svi  znamo  da u politici  nema  izdaje  i nema ljubavi. Neću  o seksu  da  citiram Karamatića! On mi je super ! U politici nema ništa ISKRENO, ali ima mudro. Tako je Pandurevićka,  stavivši  masku  ozbiljne političarke na lice, što  za  ukus  mnogih ona i  jeste  i ja  ne poričem pravo svakog od nas da misli  šta želi -   odlično  odigrala  ulogu  osobe  koja  za   Borom iskreno žali. Ona  jeste  nesporno  dobra učenica i još bolji interpretator,   a  pokazala je da  može da  pametuje   bezmalo  dva  sata  u  emisiji, kao  da  je  u kafani  sa  prijateljicom. Tako  kaže, između ostalog, da je bavljenje politikom  veoma težak posao, kao  niste  sa porodicom, teško vam je, ne stignete da   opegelate….. itd.  Zašto li  s e  onda  bjesomučno  svi  bore da  tamo ostanu ?!   Pandurevićka  možda  misli   da   je dostigla    lakoću   ponašanja  i originalnost   na  javnoj  sceni  koju, recimo,  ima  Ceca, sigurna u  ono što govori, jer  je stručnjak i pri tome odličan  govornik,  ili  nova  ženska  zvijezda u  politici  BiH, Arapovićka  iz SBB-a,  koju  je zaista zadovoljstvo slušati, a  znate  da to odmah  može reći i  na engleskom, a možda i na još nekom jeziku.. 

A, Aleksandra očigledno nema  smirenost  i dostojanstvo onih likova iz svoje stranke, koji su  većinom  stranku napustili  i koje ona komentariše, a nije  im ni do koljena, niti   je o n a  upoznala   njihovu pravu vrijednost - likovi   koji  dakle,  sve to nisu morali učiti,  nego su to nešto imali, uz   posebno   jak  govornički  dar  (koji  Aleksandra nema)  i  veoma prijatan  glas -  i prije   ulaska   u  politiku.  Jedan  od  takvih likova u  SDS - u,  bio je i  Borislav Bojić. Napominjem, da ja  nisam  nikada  bila njegova prijateljica.  Čak šta više, nikad  nisam, ni  dok sam bila u SDS-u  - popila s  njim kafu.  Pojma nemam  o detaljima iz njegovog života,  niti  me to  interesuje. Ja govorim o utisku koji je Borislav  Bojić   na  mene  ostavio. I  ostavlja. 

Zato mogu ovo i napisati.                        

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.