Dok red penzionera, radnika, studenata (među kojima stojim i ja) dvadesetak minuta po ciči zimi čeka u redu ispred  kioska na staroj stanici  da  kupi   mjesečnu  kartu – među kojima nas, dakle, ima raznih: profesora, sudija, radnika  građevinaca, arhitektata, dakle,  kako vi  mladi volite reći dinosaurusa – kojima   je hladno ti, nečuvena skupštinska neznalico, ti koji griješ gu …..u   u Sali Skupštine,  ti koji sričeš ono što su ti napisali  tvoji pedepovci  -  nisi u stanju  ni  da pročitaš neku, pretpostavljam, tebi nepoznatu riječ, koju nisi nikada ni vidio ni čuo, a kamo li  negdje  pročitao  – kao što tebe nikada niko nije čuo u  Skupštini da zineš i nešto kažeš, a zauzimaš stolicu nekome ko  sa diplomom, možda po ovome “kijametu” od vremena,  i  možda  desetkama koje ništa ne znače tebi i tvojima,    hrli autobusom negdje u p….u  materinu, u  Slovačku ili  Sloveniju, ili  tamo nekoj  medicinskoj sestri, koja  ostavlja i muža i djecu te  ide da pere du…. nekom  dementnom starcu u Njemačkoj koji će da štiša čim sokrene  koji nije kao većina dobrodržećih penzionera na zapadu,  negdje  na nekom kruzeru.

Kažeš da si se zbunio. Nisi se ti  zbunio. Ti  pojma nemaš o tome šta su ti napisali ti  to ne bi mogao (a oni to znaju),  ni da naučiš napamet – kao  recimo kad spremaš  ispit, Cvijetine od  jedno 100  do  250 strana.

Da li si kada spremao takav ispit, osim recimo … Dobro i na jednom fakultetu, da li si  pročitao knjigu koja ima barem toliko strana.   

Ti  Cvijetine,  kome  Predsjednik Skupštine  Čubrilović, suvih usana nježno, skoro očinski  sa govornice kaže  da  polako pričaš .. tj. čitaš … da se  ne bi uzbudio, te  da ne bi poslije  mogao da  ručaš u restoranu.

Kako te nije stid!? Kako  tvoju partiju nije stid da te drži u svojim redovima i gdje i od koga si ti dobio toliko glasova da možeš  da  z a s t u p a š   nekoga.  Ti koji nisi naučio  da u ovome mandatu  č i t a š.

I kad se  sve završi,  kad padne zavjesa zaborava na vas koji sjedite jedan  mandat bezglasni  vaši  stranački  sponzori vam dadnu još jednu šansu od četiri  godine  kao popravni ispit, onda se vi kao feniksi   iz pepela budite,  pričate  nebuloze kako je  n a m a   dobro, samo   mi  ne znamo da  je nama  s  vama  dobro.

Kad bih ja bila ti, nikada me više  niko ne bi vidio  na onoj stolici, niti u onoj  Sali. Ali, ja nisam bila, u vremenu kad sam bila u politici, osoba koju je trebalo poučavati,  niti  dodatno obrazovati. Budući da je to bilo osobina koja nije trebala nikoma i ni za šta -  rezltat su polupismene neznalice koje uobražavaju da  nekoga ili nešto zastupaju. 

Međutim, u Skupštini  je malo  onih  kojih  je bilo stramota, koji  su  te  javno osuduli,  jer tamo  se to ne radi,  u   “ konačnici “ sve je to jedan  te isti  klub  onih  koji ne moraju po ciči zimi kupovati mjesečne karte za autobuski prevoz.  Odavno je neznanje  prestalo da iritira ikoga. Nekada davno jedan mladi političar je javno, na  otvorenoj  sceni  rekao “ovo je  pakao “ …    i  umjesto   u   ovome  paklu –  rekao je “u  ovome  PAKAU, mi“  .. Danas  je  njegov  put  ka  vrhu   otvoren.

Dok napolju pada snijeg  i ciča je zima, penzioner  ispred  mene vadi dvadeset marka za kartu i  kaže  da  nema  onu marku i  po.

Bravo,  narodni   dušebrižnici.  

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.