Jedan kontraverzni Englez, inače  pjesnik, rekao je jednom prilikom “Nemojte reći  da se  sa mnom slažete. Kad god se ljudi sa mnom slažu, uvijek imam osjećaj da nemam pravo”. Stoga, sve dotle dok se neki sa mnom ne slažu  -  dobro je. Meni  zapravo  uopšte nije važno da li ono što pišem nailazi  na odobravanje, ili  ne, ili  još bolje, da li će moje tekstove   neko smatrati  “snimanjem“   stvari  iz  ugla,  koji  tom nekom ne odgovara. Pišem šta mi padne i kad mi padne na pamet. Za  mišljenje  botova - zabole  me … uvo !

Jutrošnje  snimanje, ne, naravno skrivenom kamerom, nego  svojim očima   jer oni    koje  sam snimala, poredani u dva reda, ništa ne skrivaju  - bilo mi je baš  teško.    Riječ je o  redu  pred slovenačkom  ambasadom  u Banjoj Luci, Banja Luci, Banjaluci na trotoaru zgrade imena “Ekvator“ na  vjetru i slinavom vremenu    redu  koji   je ovoga jutra, čini mi se duži, nego obično. Mladi  ljudi, momci  i  po koja mlada žena. Čekaju u redu da dobiju  crno na bijelo i odu odavde, iz ove   zemlje, u kojoj  više niko  ne reaguje ni  na šta. Osim na fantastični event   Zimzograda,   na  vruće  uštipke od  heljde sa sirom,  ili roštilj. Ili obratno.  I sve to začinjeno kuvanim vinom. I našom otupjelošću da  gledamo, a ne vidimo, ili nećemo  da vidimo, da,  ako se ovako nastavi, mi, narod  cijele BiH, dakle  ne  dva   nejednaka, mislim na  veličinu, entiteta, nego cijele ove čudesne zemlje  zavijene  u dim pite, roštilja,  ćevapa  i pljeskavica – bićemo ostrvo  starih, mrzećih, otupjelih čudaka koji,  uz  sve priče o superživotu i  belebetanju onih koji su uspjeli  da se uhljebe   kako je  ovdje, u  jedinoj domovini  onih koji nemaju kuda   da odu, a vole  je do fantastičnih, patriotskih  granica   -  nama odlično i da će još bolje biti  nakon izbora 2018 godine. Samo treba da za njih glasamo.

Crkni magarče do zelene trave.

Da li i ONI, pozicija i opozicija, prolaze pored zgrade “Ekvatora“ i da li  i oni vide ono što svi drugi gledaju danima? Ili ih vozači provezu brzinom munje iza  zatamnjenih stakala, a pošto, u udobnosti vozila, misle  jedino  kako će narodu biti dobro, još bolje, nikada bolje  kada ovi  odu, a oni dođu  -  nemaju kad da vide da ljudi  odoše. Ljudi  s t v a r n o  odlaze. Ili, oni misle da tako treba?

Što ih manje ostane, biće lakše.

Mlade žene, koje zaista žele da rađaju, ne  mogu narađati  djece koliko ih odavde ode. Sa dodatkom i bez njega. I da je potpuno nevažno ko od političara “targetira” koje  mjesto. I gdje.  Kad je to  gdje  ova,  naša, od cijelog svijeta udaljena zemlja, koja  ima šanse da uđe u EU 20…… , dakle,  ko zna koje  godine. I koju stranci    obilaze da bi učvrstili svoju, a   sjebali  našu  poziciju  da   izronimo iz protektorata i ubrojimo se u slobodne ljude,  koji  ne moraju odvajati  od usta  da  bi nahranili  djecu i unučad, mada  naša  djeca i unučad  već planiraju  kako će odavde  otići. Nisu ludi da čekaju da tamo nekih  stotinjak hiljada obučenih ratnika, spremnih za akciju (ne za bolji život, nego za rat) krenu da se obračunaju sa  ovdje  preostalim narodom. I  ko je kriv ?   Skrivena kamera?!   Pa kamera   snima   stanje   otvoreno, ništa ne skriva, sve  se zna i  sve se vidi  i čuje. Ništa  nije   izmišljeno  I  šta ?  Ništa.

Pojeo vuk magarca

Važno  je  KO   snima,   da  li  je Bošnjak,  Srbin  ili Hrvat.  Ostalih svejedno  nema. U principu  - kod   nas  je bolje,  mnogo, mnogo  bolje  - ne   valja kod njih.

Kod  nas  ovdje  je stvarno  super,  samo  treba   da odemo u Zimzograd. 

A, Nova  godina samo što nije,  pa  pođimo u planine,  jer   tamo  i m a  zime.  Na  kredit, naravno.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.