Ima nekoliko stvari koje bih da prokometarišem:

1. Ekspolozija „Aleksandov“ u Boriku, fantastičan doživljaj, nešto što se čuje (i vidi) jednom u životu. Puna sala, oduševljenje koje je publika pokazala slušajući  čuveni, obnovljeni   hor, gledajući do perfekcije uvježbani ansambl  Crvene armije (nakon što je prva postava stradala) zvuke koji ulaze u dušu,  naravno onome ko dušu  za  ovo  ima,  bili su snažna   poveznica, koja u nama izaziva treptaj, uzdah, neka bolna sjećanja, ali i ponos zbog herojstva  i  žrtava tog naroda  u odbrani svoje  rodne zemlje od  fašista. Talasi Amura, Tamo daleko, Kalinjka i mnoge druge  pjesme odjekivale su moćno i istovremeno   nježno  –  baš  onako kakva je  moderna  Rusija danas, moćna i mirna u svojoj  nepobjedivoj snazi. 
2. Na red mi nekako dođe i Ognjen Tadić, mada  sam  intervju kod  Marina pustila tek sutra, bila  sam, naime, u „Boriku“ što mi je bilo važnije. Šta reći, nego ono što sam  u nekim svojim blogovima o njemu već rekla. Slušala sam i pitala se kako je moguće da čovjek ISTU priču priča cijelog svog  političkog  života. Ja sam na tu priču „pala“   daleke 2006/07  godine, misleći da se radi o reformatoru SDS –a, mladom intelektualcu koji ima harizmu da povuče stranku naprijed, sa Bosićem zajedno, smjenjivali smo stare i zaslužne  članove SDS –a, a primali kojekakve prebjege i minorne stranke, koje će kasnije rastakti SDS - u Banjaluci i šire - i  to će  biti kasnija  sudbina stranke. Štitili smo   bahate vođe do kraja,  čak  na  neki  način obožavali - ali nekolicina nas nismo bili ulizice.  Nije bilo potrebe  za tim, jer smo bili već realizovani ljudi u svojim strukama. I nisimo ostali dužni stranci, ni moralno ni materijalno. Nekima se stranka jeste odužila i to mahom  onima koji su kompenzaciono dobili mjesta u kojekakvim organima. Ognjen je, kada  je i  sam izgubio zajedno sa strankom 2010 (a i kasnije još strašnije) sebi  obezbijedio  ostanak  u stranci - a meni tada rekao da „nisam trebala da se bavim politikom“ , a ja sam se pitala  na  osnovu  čega je to zaključio. Možda  zato što sam tada zbog SDS –a ostala bez posla na fakultetu, pa sam, dakle, previše rizikovala. Nije valjda  mislio da ja vjerujem da sam izgubila izbore zbog nedostatka  glasova!  Mnogo je vjerovatnije  da je    sve bila IGRA, koju su smislili  režiseri   i  majstori  dobijanja   glasova  prije i poslije izbora. Sebi i ljubimcima obezbijedili su kompenzaciona mjesta.  Ja nisam unaprijed   OBEZBIJEDILA  tj. kupila  glasove  kao  neki   drugi,  a  stranka je  pustila  da se to  desi, budući da su svi znali šta mi se sprema i  to mi govorili  –  samo ja nisam mogla  u  to  vjerovati. Naivnost koju sam  tada  pokazala –   nisam  sebi  oprostila.
3. Ognjen je najveći, ali i najinteligentniji,  glumac na političkoj sceni Banjaluke i šire. Ovi iz Saveza mu nisu ni do koljena. Mislim da oni to znaju i da je on zbog toga i krenuo sa novom strankom. Čak ni vispreni Marin nije mogao da poveže krajeve i  konce njegovih dubokih, ali krajnje nejasnih  misli, što je odlika  Ognjena Tadića. Tajnovitost, pitijska zagonetna psihologija, dubokumne, na momente filozofske misli i sentence ipak nisu  mogle da objasne šta  je  PROGRAM njegove partije i  da otkriju  ko su  njeni simpatizeri.  Bar se to iz onoga izlaganja nije moglo zaključiti,  osim da oni  neće biti  kriminalci, lažovi, obmanjivači itd.  što je odmah opovrgao, iako je prethodno rekao - sve da se ne bi  kome zamjerio. On misli da  može promijeniti stanje u RS i donijeti  boljitak narodu -  nakon što je, kao vođa ljudi, koji će stati iza njega, udobno smješten i vrlo dobro plaćen u Sarajevu,   godinama  izbivao  iz realnog života.  Dodaću i ovo :  Čak i naziv njegove nove stranke   nije sasvim originalan. Naime, ime njegove NARODNE STRANKE nekada je nosila  NARODNA STRANKA  REPUBLIKE SRPSKE (Republike Srpske  kod  Igora  nema),  a  bilo  je to  decembra 1995, odmah poslije Dejtona, kada su  R. Brđnanin, danas srpski  robijaš negdje u Evropi i pok. Advokat M.Trbojević osnovali pomenutu stranku. Naravno,  stranka  nije  prešla cenzus, sve je bilo unaprijed  dogovoreno kao  i  uvijek, a kasnije se  normalno stranka  ugasila.
4. Nakon što je stiglo povećanje penzije, mi penzioneri smo oduševljeni brigom Vlade za naše zdravlje. Gđa.Cvijanović  i  g. Savanović   mogu  biti mirni, u nama imaju sve do našeg  prirodnog odlaska, oboža..  obratite pažnju na ono o Bože  i dodajem im li te da ovo vidiš, posebno se to može reći  za  one sa povećanjem od 5  do 10 KM. Neko će reći bolje išta nego ništa – naročito oni koji u zadnje vrijeme gledaju ima li koja završena zgrada da se kupi još koji stančić za rentiranje. Pošto se meni lako zamjeri tipa ad hominem bolje je  da sam narod, kojem je stvarno dobro i koji  godinama  pokazuje  da voli čvrstu  ruku i pravila OVE VLADE, što ja nisam izmislila -  jednom sam istupi i  pokaže svoje  platne liste, ako  radi,  i  odreske penzije  srećnih  penzionera sa povišicom. U tom smilsu, mogao bi Ognjen pouzimati te odreske i liste (svoje neka ne vadi), pa pred  zgradu  Vlade pred izbore. U pravu borbu za narod.

Odrezati   jednom j a s n o,  pa  kud  puklo !