Razuman bloger, politički obziran, osjetljiv na teške riječi, koji zna kako i u koje vrijeme ne treba da “ubode” nezgodnu temu – ne bi se oglasio u ovom, po meni osjetljivom i prelomnom momentu, u kojem se one burne noći određivala, ne sudbina pravosuđa u BiH, nego se prelamala snaga i ubjedljivost dvije ogorčene, na momente krajnje neprijateljske i suprotstavljene   srpske  strane  –  nego  strane  riješene da idu do kraja kao na onim viteškim turnirima, sve dok se  jedan (kao reprezentant  svoje  partije, sam protiv svih ) ne sruši sa konja, polomljen i krvav, jednom rječju uništen. Tada gubi posjede, dvorce, ljubavnice, ljubavnike auta, avione, plate itd. -  jer kome je on tada interesantan ? Nikome ! Drugim riječima radilo se o  izgledima  za  IZBORe , o  odmjeravanju snaga  pred  glavni meč. Koga  briga za pravosuđe!

Naravno da će se neki pitati  o čemu ja  to  pišem, odnosno da li su  moje misli pogriješile pravac.  Možda i jesu. Ali, šta me briga ako jesu. Kad mogu  ONI,  koji su plaćeni  da makar  misle o nama,  a ne misle  -  mijenjati pravce svojih  misli i djela kako kome padne na pamet -  tj.  da   umjesto brinu  o budućnosti naroda, cijelu noć ogavno tračaju  jedni  druge  – onda mogu i ja,   kao  bloger,  da kažem  šta  se,  po meni, te noći  dešavalo, imajući  u vidu da se NIJE desilo   ono što je trebalo da se desi.

Vladajući su imali  svoju  “bartolomejsku” noć,  naravno  grubo poredjenje, jer se te čuvene  noći  zaista  lila  krv  Parizom  i  šire – a kod nas hvala Bogu nije -  ali zar niste  i   vi,  gledaoci  TV  prenosa – uživo, -  osjećali miris krvi, ili  bar miris  sukoba, koji je lebdio, osjećao se u zraku, skoro opipljivo obavijao skupštinske klupe, išao od govornice gdje je stajao  Predsjednik, lomeći onaj zvučnik kao “granu jorgovana”, gledajući  Govedaricu, Borenovića, Šukala, Stanića i ostale (ostali su  nevažni sa obe strane prolaza u Sali, kao borac, spreman da  uđe u  cage  s kojim god govornikom. I sada bih se nasmijala kad se sjetim nekih bisera izgovorenih tipa“ ja vas Predsjedniče više ne poštujem …. ja sam vas , eto, do juče poštovao, kao da Mile ne zna šta oni o njemu misle. Naročito ga je poštovao konfuzni i blijedi Glamočak, mali štitonoša mladoga  viteza opozicije, koji je sada  sasvim  sazreo da bude Vodjin Vođa. S druge strane - Milu podržaše veterani, borci  i žrtve rata – pa nisu valjda svi skrenuli s pameti pa ne znanju šta čine.  Zar je  iko od onih  zanesenih  boraca za pravdu i pomislio da Dodiku treba nečije poštovanje, da on do toga drži, da  treba da  ga tapšu  po  plećima, ljuljaju  kao bebu  i tako mu udahnu  diplomatske manire, ophođenje koje bi trebalo da ima, da bude nježni krin  na zastavi  BiH.  Dodiku je falilo   te  noći   da se  muški   p o t u č  e,   pa je povremeno izlazio da se ohladi, da  može mirnije  da brani svoje stavove (iako zna da su ovi dobili domaću zadaću i da mu se neće pridružiti). U  stvari, on je čeznuo da udari nekoga  onom ručerdom po nosu  (nikako ne misilim na opoziciju, Bože sačuvaj !),  njega oblije krv i …Među  političkim gladijatorima nema milosti. I ako ima nečeg prefinjenog to je maska, koja samo ponekad spadne s lica i ukaže se ono što ta osoba ustvari jeste. Današnji političari (uključivo Putina kao sjajan primjer) pokazuju sasvim druge kvalitete. Iz toga   je,  potpuno je  jasno, isključena  nekadašnja  visoka škola  diplomatije!

U politici je kao i u ljubavi –  ako cura odmah legne, partner gubi interes, nema više šta da ispituje, sve je dobio.  Republika Srpska  je mlada, tek dvadesetak i koju godinu  - polako,  rano  je da se skine, da OTVORI SVE POLITIČKE  KARTE. Laici, dakle oni koji nikada neće posati  lideri, koji se politikom bave zbog plate i beneficija – nemaju pojma o čemu se tu zapravo radi. I nikakva poltronska politika  neće spasiti  Repubiku  Srpsku, spasiće je samo  promišljeni  potezi  tj.  treba  da  m i s l i   glavom, gledajući  stvari u  kretanju,   u vremenu  i   ukupnom  kontekstu  političkih događaja, koji su sve komplikovaniji. Dakle  mora sačuvati   upornost  i   strpljenje  u  namjeri da  opstane. Da li je Dodik uvijek kulturan, nježan i uglađen, ili nije -  to  nema nikakve veze. Čak se  pokazalo da narod  ima  više  simpatija  za one  koji  pokazuju  kako  im  grubost i   nije  strana, nego za  gnjavatore, seke Perse, koji stalno  nešto kukaju – a samo gledaju kako će i kada preletjeti s jednog na drugo, bolje mjesto. 

U cjelovečernjem “kontrolnom”  Dodik je ponovo, volio ga neko ili ne, zamjerao mu ponašenje nasilnika i  nekulturnog   grubijana  - ili ne, mrzio  ga  ili ne -  bio  uvjerljiviji   u k i d a j u ć i   naše pravo na referendum za neko povoljnije  vrijeme, nego oni koji  su  argumentoano prostirali    prljavi  veš suprotne strane na skupštinski štrik. Opozicija se gura u igru za koju niti  ima  pravog  IGRAČA,  tj. “golgetera”,  niti uigran tim, dok je Dodik sam neko veče napravio  performans, sudario  se na otvorenoj sceni sa opozicijom i ponovo navukao konopac na svoju stranu - kao  onomad  kad  je  oborio  Ognjena. Stoga  je za poziciju bilo mnogo  bolje da ga  nisu zvali. Znali su da on u borbi jedan na jedan  nema  premca.  A  to   da li će  on, ako   izgubi  izbore, biti  na slobodi, ili  ne,  tj. to da će oni  njega  hapsiti, ako se domognu pobjede – bila je najveća glupost  koju je Govedarica te noći  mogao izreći. Ali, tu i  jeste bila klopka za opoziciju. Oni  se tako  lako  i naivno navlače  na istu  udicu ponavljanja. Naime, NAROD tu priču već zna i na nju  ne reaguje. Ima i ona narodna .. U svatove ideš sa “alatom” . Samo što ovdje  nije  kao  u poslovici. Mislim  nije isti  alat. Ovdje se radi  o  rukama. Ako imaš dovoljan broj ruku – tada možeš  u svatove.

Priča i  kukanje dan kasnije  samo  je -  već   viđeno.