Kad  su   pitali neke  od  nedavno  intervjuisanih  likova, osvjedočenih  neprijatelja Republike  Srpske   kao što  su  prof. dr. Ivo Banac (onaj za  koga  kažu da mu se “mili  u svili”, to nisam rekla ja  nego njegovi)  i  bivši    predsjednik Hrvatske, a    veliki prijatelj BiH Stjepan Mesić, konvertit, tješilac  Bošnjaka i vizionar presijecanja  Koridora (žali Bože što general Lisica nije živ da mu odgovori), čovjek,  koji je u rukavu imao rješenje za bivšu državu, čijoj se propasti    veoma obradovao - oni  su, bez  dvoumljenja, rekli  da  Dodik, taj zločasti dečko Republike Srpske,  nema prava da ima  svoj san  Ii  da  je ON   jedini   problem ovoga  dijela   srećne  Evrope,  te  da  se  ništa  ne može riješiti  u ovoj regiji   dok  on  sanja  odvajanje  RS od  BiH.

Političko pitanje odvajanja, tj. mirnog razilaženja nije tema o kojoj ja mogu raspravljati, jer se ja time ne bavim. Ali, meni  nije shvatljivo zašto:

1. SVI   drugi  politički  sanjari,  bjelosvjetski kicoši, dupelisci i plaćenici slatkorječivi doglavnici i poglavnici, prekookeanski profesori, doktori    svega i svačega, a  naročito ničega, IMAJU pravo na   svoj   san,  da   sanjaju, ali  i    da svoje, pa  i   najluđe  snove  OSTVARE.   Zašto to ne bi mogao  da ima Dodik ?!  Problem je,  sva je prilika, što Dodik sanja svoj san    oslanjajući  se  na istočnu  stranu,  na  koju  ne  bi smio. Kada  bi  ta  strana   bila  ova  druga,  zapadna  – tada  bi  stvar, možda i  legla.
2. su  drugi smjeli sanjati raspad Jugoslavije, naročio djeca nježna ustaša  ugradivši se u jugoslavenski  pokrov, vadeći iz  njenoga  dušeka  zajedničku imovinu. Neki  su tu  nesrećnu zemlju  voljeli,  a  neki   su  u  tajnosti    oštrili  zube da  je zajebu  na  način kako  to rade  kockari, kurve  i  bjelosvjetski   prevaranti,  žedni  “prave demokratije“ udruživši se sa pravim igračima, koji su to mogli izvesti,  uobličivši  sve  u  srceparajuću priču o kominustičkom sistemu, prodajući muda za bubrege Zapadu knjigama i esejima o užasu življenja u zemlji bratsva i jedinstva – sistemu  u kojem su  svi, a naročito neki bili potlačeni i neslobodni. Bili su to bojovnici u liku  raščupanih liberal, novih demokrata, skrivenih i otvorenih nacionalista, ideologa u liku generala   odanih   Argentini i Urugvaju, dakle  slavnoj dijaspori, mrzitelji  mrskih komunista i socijalista  istočnoga smjera, tih  tamničara  zapadnih vrijednosti  i slobodnih  seksulanih sklonosti, stručnjaci za mir iz legije stranaca  -  jednom  rječju svega   š to  je  ta  i  takva Jugoslavija   bila  za one koji su  sada,   valjda  duboko  do mu … a   srećni -  jer se njihov san ostvario. I  samo  je  Srbija  na  čelu   sa   Miloševićem   kriva  za raspad  (bez obzira što  je jasno  da Jugoslavija ne bi  opstala  i   da  su i   Milošević  i  Tuđman  bili  za  nju. Jugoslavija  je bila  osuđena  na smrt, ona  je  m o r a l a  d a  se  raspadne.

Britki prof. Banac i nadahnuti Mesić impliciraju kako je na tenkovima  JNA   nestala   država,  koju su oni kao  voljeli, ali koju  NIJE voljela SRbija! Postavlja se samo  pitanje zašto tenkovi  JNA zaista nisu uradili  ono  što  se od njih očekivalo, a  to je da  brane  suverenu državu  Jugoslaviju. Nisu zato što su ovi drugi koji su je ljubili  nju i razbili. Pa je major  Tepić  digao  u  vazduh  sebe, gorivo  i  municiju   umjesto da  na  drugačiji  način osvijetli horizont grada gdje su ga s radošću čuvali  pripadnici hrvatskih braniteljskih snaga, dajući im i hranu i vodu. Oficir zaklet svojom čašću onoj domovini, imao je i taj izbor, pa je na nebo poslao samo nekolicu upornih branitelja hrvatske domovine.  

Banac i Mesić  hrabre Bošnjake da ne vjeruju Vučiću tj. Srbiji  nego naprednim  i   ljubavi posvećenim zapadnjacima  (čitaj NATO), a da se ne petljaju  sa  Kozacima ili  Noćnim vukovima, jer Vučić nije iskren, ima tajne namjere,  iza  njega su  MIGOVI   tj. istočni  zavjetnici,  neokomunisti, stepski  jahači, koji ni  na šta drugo ne misle nego kako će napasti mirne zapadnjake, poklopiti Balkan, oteti njegov   zadivljujući mir, rušiti vlade i sisteme, unijeti  šta ti ja znam kalašnjikove sjekire, sonu kiselinu, bombe, bodeže, eksploziv, teroriste i zatalasati ove  gore pomenute  likove u svilenim gaćama, što  bi radije  gledali zloglasnog  Putina u raljama kakve zvijeri, nego što bi ga gledali na hokejaškoj utakmici, ili  u ronilačkom odijelu.

Za naklonost Bošnjaka sada se Hrvati bore svim silama. Zašto? Razloga ima mnogo i svi su važni. Ali koji je najvažniji – može  se  nagađati  kao  kad  je ne - zavisnost  Katalonije u pitanju. Sudeći po izjavama i TV emisijama  nešto se sprema. Prof Banac i  Mesić  javno  demantuju Predsjednicu  Kolindu, kao  ONA   ne zna  pravu situaciju  u  vezi  broja eventualnih  terorista u BiH. Zamislite, ona ne zna,  a oni znaju!

Empatija  koju  je  ovaj dvojac pokazao  prema  svojim sagovornicama  u  BiH  bila je vrhunska. Ahmovići, Dretelj i  druga  stratišta   nisu  spomenuta. Ubijali su samo Srbi, a HVO i regularna hrvatska vojska  bili  su male bebe, sa zvečkama u  rukama.

Da li je guranje Bošnjaka u zagrljaj  Hrvata strahom od Srbije mrkva  koja  se nudi   Bošnjacima da gradnja mosta može početi?! To je ona fina igra hrvatskog  strpljenja  u  komunikaciji  sa Bošnjacima,   sve  do historijskog  spajanja  u  cvijeću  koje  ovi  neće osjetiti, toliko će Hrvati  biti  nježni.

Čini se da Bošnjacima zaista nije lako izabrati  između Vučića tj. Srbije i Hrvata prof.  Banca i  Mesića jer ovi drugi  su zauzeti  AGROKORO-m.

Sjećam se one  neprevaziđene scene kada čuvena   Ingrid A. na  engleskom jeziku  u Evropskom pralamentu  izriče  onu čuvenu rečenicu  “People must  trust  us …. !

Izbor je,  ljudi, samo  vaš.