Mnogi koji čitaju blogove pisaca (koji navodno ne bi trebali pisati blogove nego knjige, kako reče jedna pametnica, odlična književnica i moja bivša prijateljica nedavno u jednim novinama) sigurno će pomisliti da ja ovim blogom zovem u pomoć saznavši da je kocka bačena te da će A. Brnabić sjesti u premijersku fotelju Srbije. Ne radi se o tome, o tome ćemo kasnije, nego se radi o onoj reklami za JELEN pivo u kojoj jelen utabana kopitama u kafanu, počne da riče iz petnih žila, a oko njega se skupe veseli prijatelji. Samo fali pečeno jagnje, pa niko, ili bar rijetko koje pravo muško, može da odoli iskušenju. Inače TV program je pun kuvara mušaraca, egzotičnih jela koja su od, recimo, mesa ajkule u palminom lišču do pohovanog mozga majmuna, sve garnirano medom i čilijem, biljem i salatama od kojih ti pripadne muka kad ih vidiš na tanjiru.

Pitate se kakve veze ovaj uvod ima sa realnom situacijom u zemlji, regionu i šire. Ima. Stvarnost je terorizam s jedne, pijenje piva i kuvanje s druge strane tj. takimičenje ko će brže i bolje napraviti ono malo nečega u tanjiru koji izgleda kao omanji  lavor. Leševi, dim, raskomadana tijela u bombaškim napadima, djeca otrovana gasovima, glad biće i neće biti rata... a jela se puše, peku, tijesta se „odmaraju“ u frižiderima. I tako u krug.

U misli mi se vraća moja majka s maramom na glavi (zbog dlaka) kako razvija pitu, običnu krajišku pitu dugačkom oklagijom , masnu  i  sočnu , kako ni jedna  nije i neće ikada biti. Te  kljukuše, taj pasulj s rebrima , ta  pogača pečena na plotni „Smederevca“, da ne govorim o cicvari - a gledam  kuvane  lijepo servirane  puževe, krompirove klice, morske krastavce u sosu od avokada...itd. Ja lično ne mogu da se načudim šta se ovo dešava, kuva se na maltene svim TV-kanalima ,tj. muški kuvaju (samo poneka žena ) i to s takvom posvećenošću da mi postaje kristalno jasno da se uloge mijenjaju tj. da se više ne zna ko će... Dobro, ne namjeravam biti toliko prosta.

Vrijeme je da pređem na događaj bez presedana u Srbiji. Vučićev izbor muško/ženskog premijera (sama je izašla u javnost, ja ne kažem ništa novo) možda i nije, i vjerovatno nije, neracionalan i nelogičan. Ovo je drugo vrijeme, vladaju drugi običaji, nije  "IN"  da glavne uloge budu određene samo za muškarce, mada  ne znam koja  je tačno Anina uloga u toj priči (mnogi analitičari je hvale, oni izgleda znaju ono što ja ne znam ), ali  znam  da su joj reference u CV-iju odlične, da zna engelski jezik i da će raditi punom parom. Radiće toliko da će se svi čuditi, noćivaće i danjivati, što bi rekli stari ljudi, u Skupštini. Nije mana što nema brak i djecu, naprotiv (kako iskreno  i  zastarjelo misli Palma) nego je to upravo njena prednost, koja se u Briselu veoma cijeni. Osobe koje su drugačije tj. različite spremnije su za diplomatske kompromise, pomirenja, davanja, odobravanja – dok ovi drugi znaju i da za...u.

Konačno, ako se vratimo na temu kuvanja (čitaj politiku) Dačić će pripremiti glavne sastojke po uputi Vučića, a  Ana će  tijesto gurnuti u frižider da se odmori dok  za krajnju  „izvedbu„  jela ne stignu instrukcije. Priče o vojvodama, Jugovićima, Obilićima, Kosovu, sage iz prološti – treba konačno jednom da se zaborave.

Srbija  mora da skine sa sebe krvavu košulju tradicije i prošlosti, da se pretvori u umilno jagnje koje sisa dvije majke (hoće li moći) mada i danas jedan dio  svjetske javnosti/a naročito njeni susjedi/smatraju Srbe zločincima ravnim nacistima - bez obzira u šta će se, ili se već  jesu, pretvorili. Za razliku od Hrvata koji se nisu morali pretvarati.

Da  li je  Vučićeva misija da skine stigmu koja je duboko utisnuta u živo meso Srbije? Hoće li uspjeti? Ne znam i nije moje da znam. Konačno, možda i uspije kada je u pitanju Srbija. Šta će biti s nama u RS, tek ostaje da se vidi.

Kod  nas  jedino Miro  (taj dobroćudni muzičar  sa ATV-a) zna da kuva i  to baš dobro. Možda  je on naša razvojna šansa, djeluje muževno, jer pravi kuvari su uvijek imali malo jači  stomak i koliko znam ima i ženu i djecu.