Kad čovjek ništa ne zna, nije strašno, ali ako je čovjek ubijeđen da nešto  zna, to je tek  bezvrijedno,  rekao je   jedan pametni Francuz, a ja mogu samo da dodam:

1.  Kako je moguće da  takav  politički i svaki drugi  a n o n i m u s   uopšte  pomisli   da može, da se usudi da nešto komentariše i  da će  njegove  izjave u  povodu  b r i g e   čuvene stranke PDP-a o stvaraocima  Republike Srpske (ograđujem se samo u  slučaju da   Ivanić  i Borenović  nisu dali   card blanch   “malome od kuhinje”  ,paluba  je ipak mjesto za odraslije, te  da je on  s a m  odlučio da situaciju  oko preživjelih “ foteljaša”    analizira   i o  istoj  javnosti   prezentuje   svoje  “naučno”   mišljenje - izazvati  neku posljedicu, osim opšteg zgražanja.
2. Naravno da on o tome nije mislio. Jer niti  ima znanje, niti mu je iskustvo jaka osobina. Da je slušao,  a nije,  svog  glavnog šefa, naučio bi da prvo treba razmisliti, i to  dobro razmisliti – pa tek onda stati  iza neke izjave, naravno političke. Šta on privatno misli o stvarocima Republike Srpske – to je njegova stvar.
3. Kako bi i znao bilo šta o temi  koja se  tiče   institucuionalog utemeljenja Republike  Srpske,  njenog  uspostavljanja  političkom voljom srpskog naroda, voljom  i odlukama narodnih  poslanika,Srba, članova SDS a, a   i onih koji to nisu bili ,  ali   koji  su t a d a   bili  neko i  nešto,  kako  u  poslovnom, naučnom,  akademskom, političkom, dakle   u   j a v n o m   životu  one   nekadašnje BiH, što  on  objektivno niti zna, niti  može  znati, budući da je tada  bio dijete (pročitala datum rođenja). Da nije tako, znao bi da postoji kategorija STVARALACA i KATEGORIJA BRANILACA nečega što je utemeljeno  najvišim zakonodavnim tijelom jedne zemlje, dakle  Skupštinom, čiji je ROV i borbeno mjesto  bio onaj  prvi, institucionalni, klupa u kojoj su sjedili,  nakon čega se išlo na vojnu odbranu tj.  stvaranje VOJSKE RS, koja je ODBRANILA ono što je na Palama te godine  OSNOVANO i, bar se mnogi  nadamo, bar oni kojima je stalo - CEMENTIRANO.
4. Ali, nije Brčkalo mislio široko, jer on to ne zna. Posljedice  onoga što  izjavljuje u d a r a j u  u  temelje onoga  u čemu  on  sjedi, pa i u njegovu fotelju, ali još gore u temelj    Republike Srpske, dakle Skupštinu, instituciju, koju su svojom krvlju  odbranili borci   VRS.
5. Znam da je gubljenje vremena učiti  Brčkala  i sve one koji pljuju po onima koji su PRVI  ustali i u Sarajevu, hrabro  stali  na crtu Izetbegoviću i  bratiji  te noći kad se odlučivalo  o našoj sudbini, da pazi šta govori, jer blateći njih, pljujući njih – on  pljuje Republiku  Srpsku. Blato koje se baca na preživjelu šačicu ljudi, bivših poslanika koji  nisu iskoristili  sve  što su mogli  (neki  i  jesu, ali  to za ovoliku  hajku i  blaćenje  stvaranja Republike Srpske, koje se dešava  SADA više nema nikakvog uticaja)  „foteljaša „ kako ih on naziva – je obezvrijeđivanje  zasluga i ulog ljudi, koji su onda kada je bilo malo onih koji su smjeli i htjeli da se u Sarajevu i drugdje  deklarišu  kao  SRBI – stvorili ovo što sada uživa  Brčkalo i njegove kolege, koji su tada imali oko desetak godina, što se u odnosu na  privilegije  koje su  ti,  za  istoriju RS – a  po Brčkalu bezvrijedni ljudi  imali  – sa ovima koje  imaju oni  sada  ne mogu uporediti. 
6. Razlog? Ima ih nekoliko. Prvi je da se posvađaju preživjeli stvaraoci sa borcima invalidima i veteranima prošloga rata. Taj sukob bio bi veoma značajan, jer bi na već poznati način zavadio braću, a onda bi rasturanje RS  išlo puno lakše. Drugi je da se pokaže kako „foteljaši“ hoće da im se isplate zaostale plate, koje godinama nisu primali, kako nemaju sluha za tešku ekonomsku situaciju u RS – pa je tako njihov zahtjev bezobrazan. Naravno da je situacija teška, to znaju i prosvjetari i željezničari i penzioneri. Svi znamo da od nekih isplata, nacionalnih penzija i slično stvaraocima nema ništa, a  politička hajka koja se oko toga diže ciljana je i namjerna sasvim u drugom pravcu. Treći razlog je vjerovatno Brčkalo lično. Zamislite kakav NAPOR on podnosi dok sjedi i donosi važne odluke u Skupštini i komisijama. Možda se boji da bi od njihovih  poslaničkih  plata  moralo da se „otkine“ pa dadne sirotim stvaraocima?! Da li je spreman taj mladi  patriota PDP-a   odreći  se dijela  svoje  plate, dodataka, vozila vozača itd. pa dati onima koji su mu omogućili da se k.... či   zaslugama koje nema. Dečko mora prvo  mora da  odraste, da nešto pročita, da ponekad sasluša i nekog pametnog, stekne  iskustvo, pa da onda pomisli  da mu  je  mjesto tamo gdje sada sjedi!

Da zaključim, nažalost kod nas ne postoji viši cilj, koji imaju naše komšije da je svih oko 4 miliona branitelja Hrvata u jednom stroju, zaslužno  za  novu (staru  Hrvatsku), ali  uvijek na čelu sa nekoliko „mirotvoraca“, koji su bili nacionalne vođe hrvatskog buđenja još od šezdesetih godina prošlog vijeka, samo mi to nismo znali.

 I političkom laiku je  jasno da je ovo samo  vrh  ledenog brijega naše srpske  nesreće. Dublje, opasnije i malignije nalazi se nešto drugo. To nešto znano je onima koji sasvim lagodno uživaju u onome za  šta su  drugi robijali  i za šta će tek robijati, za šta  su mnogi  dali dijelove tijela, za šta su neki propatili muke logora, koje običnom čovjeku nisu zamislive. Ali, važno je ovo sada – a ono prije, nema veze. Koga je to briga.

Moram na kraju biti i sasvim lična, znala sam jednog stvaraoca iz te zaboravljene ekipe dugo  godina, koji  bi da je živ, na sve gluposti koje je rekao  Brčkalo, rekao javno da se goni u  p.  m.   Jer, ako će ON  i njemu slični odlučivati o davanjima stvaraocima  -  ne treba im.  Stari su, uskoro  ih  neće biti.  Samo treba biti strpljiv!  I sve će prekriti zaborav.  A, vrijeme  će  pokazati  ko  je  bio ko  u  ovoj srpskoj   sagi o  zaslugama.

Pitam se samo da li će tada biti kasno.