Škorin  APOSTROF od petka  uveče normalan čovjek ne može ne spomenuti, mada se nema šta puno pričati, osim da se divim  strpljenju dvojice učesnika (jer onaj mladi, pametni šef nove građanske inicijative iz Sarajeva mi je praktično još enigma), prof. Vlakiju i dr. Stevandiću,  u, praktično  nemogućem  dijalogu sa  dr. Jurčevićem, a koji su do kraja pristojno ostali u studiju  - sučeljeni sa zakletim… dobro, znanstvenikom, poznavaocem djela Hane Arent (Hanna Arendt) čije sam promišljanje o antisemitizmu uzela da hitno čitam ponovo, te da tako nekako pronađem vezu sa  uporištima na koje se doktor istorije (vještak nečega u Hagu) očigledno  poziva,  prepostavljam  ne bi li  uvjerio nas  nedotupavne  Jevreje, Srbe i Rome kako bi zapravo trebali da shvatimo  da smo i   s a m i    krivi  što smo  bili “  žrtvena jagnjad” nacista  (citiram  H.A.) jer   moje znanje  “historije“ nije  i neće biti nikada poljuljano novim  istraživanjima  mirotvoračke uloge   “radnog”  logora  Jasenovac, budući da je od  svih  znanstvenika  meni najveći  tumač onoga što je vidio svojim očima, bio moj pokojni  otac, lički partizan, čije sam  opise historijskih  događaja  u Krajini  i Lici, i  šire, dobila iz prve ruke.

Ali, pustimo historiju znanstvenicima nove generacije u EU- Hrvatskoj, a  vratimo se našem realnom životu. A realni život je i najnovija  n o t o r n  a   laž  vlasti, koju su nama penzionerima servirali uoči  januarskih praznika – a to je da se cijene   mjesečnih  karata  za prevoz penzionerima NEĆE MIJENJATI. Dakle,  slagali su  nas bezočno. Koga? Pa kategoriju satanovništva, koja  izdržava, ponegdje, i djecu i unuke, a ne može otići  da radi u staračkim domovima na zapadu, ne može zaraditi ništa drugo u ovoj zemlji, osim čekati tu i takvu penziju, od koje eventualno može kupiti   aspirin i  tu mizernu  mjesečnu kartu. Ja  se nadam da  će  iz tog IZVORA finansiranja ovaj grad (koji se kao nije mogao izboriti sa  autoprevoznicima)  imati toliki benefit, toliki prihod da će moći obezbjediti   grijanje  do kraja sezone.

A realni život uključuje realnu brigu za one kojima nije najvažnije je li Tramp primio  gđu. Terezu Mej, koja mu savjetuje, iskreno, kako to samo Englezi umiju, da se odmakne od  Putina. Ali, nećemo ni  saznati  šta mu je savjetovala - kome da se primakne. Nije valjda njoj - pored onakve Melanije !

Priča o tome ko će sljedeći na saslušanje i  šta će od svega toga biti – je priča za  malu djecu. Što bi rekli u Sarajevu –za raju !  Neće od  te priče biti ništa. Zašto ? Pa i laik  zna da se u politici  stvari dešavaju, tajno, iza kulisa, tako se i odlučuje pa   pitanja da li je, ili nije trebalo da vojska uradi ovo ili ono, izađe ili uđe -  jesu  potpuno  minorne stvari  u odnosu  na naše  realno goruće stanje -   i što reče dr. Sabija sa „lekarima“  i  sa  ljekarima  –  jasno  je da  našoj  BiH  - vrućici  izgleda  da  nema  lijeka.  Ili  ga  ona zna –   samo je do sada ćutala.

I na kraju, za sve one koji  su mislili da će Tramp uvesti neko novo zlatno doba  dogovaranja, mirenje  itd. – pomalo  gorka stvarnost, a to je vijest  „da je još rano za ukidanje sankcija Rusiji“. Jeli to manekenski građena Tereza (nemojte sumnjati ona izgleda da  je iz redova čuvenih  „službi„ pa  jede pola sendviča  sa ćuretinom  dnevno, tako čujem, ne znam je li istina)  ubijedila  Trampa da sačeka, ili on sam tako misli – ko zna, ali je jasno da nova  američka administracija oklijeva.  Do  kada –vidjećemo. Ali, ipak se čini da, što bi rekla moja pokojna majka, a  imala je dobrih  misli  da  „vrana vrani  oči  ne vadi“

U želji da ne upadnete u depresiju, koja nekako slijedi nakon slava i praznika želim  vam  pristojan  i samoodrživ  februar.