rekao bi čovjek nekome  ko  mu u lice baci   uvredu    kakvu   običan  građanin   “manjeg entiteta “ kako  sada posprdno   BiH krugovi nazivaju Republiku Srpsku,   s  integritetom,  sjećanjem,  prošlošću, precima, istorijiom  itd. ne  može    progutati.

A šta uradi Valentin Incko, taj neobični, klovnu sličan visoki predstavnik, čije političko poskakivanje i tepanje po sarajevskim intelektualnim i drugim krugovima  nije donijelo ništa  dobro ovoj takođe neobičnoj državi, čijoj ionako krhkoj  garđevini  on nije donio ništa dobro, naročito  ništa  što bi ličilo na tumačenje bilo čega –  što nije prijetnja  jednima, a lizanje du*ta ovim drugima. Nikako drugačije se njegovo djelovanje u BiH ne može opisati, jer iza njega, kada jednom ode, neće ostati ništa osim strašne  uvrede koju je izrekao nama Srbima, nama  građanima ove zemlje, nama, valjda, slobodnim žiteljima  Republike Srpske, koji ničim nismo, niti nam je to bila namjera, izazvali Incka da nas uporedi sa ustaškom,  zločinačkom, nacističkom   tvorevinom  NDH-a.

Kakvo uoporište je imao Incko da mu padne na pamet da napravi jedno takvo besprimjerno, zlonamjerno, nezamislivo poređenje? Da li je uporište našao u svojoj prošlosti  (ja nisam novinar  istraživač , ali ima onih koji  jesu pročačakali  njegov pedigre) ili   je uporedio  možda  Jasenovac   sa  Sreberenicom !? Holokaust sa ratnim zločinom, sa zatiranjem  svega  što je srpsko, od djeteta u kolijevci do žena i  staraca, sa uništavanjem  s u p s t a n c  e  naroda  (koju ni Turci nisu sasvim uništili za 600 godina), sa najmonstruoznijim zločinima, kojih su se užasavali  italijanski i njemački oficiri, za šta postoji dokumentacija. NDH koja je valjda jedina  u istoriji  civilizacije imala logor za djecu, u kojem su stradala kozaračka djeca – što današanja, europska  Hrvatska ima kao hipoteku, koje se neće nikada osloboditi.

Kako se usudio da uporedi RS, sa onim što je bila NDH-a?  Da li je Valentin svjestan šta je uradio?  Naravno da jeste. Jer, on je uradio ono što su od nega zahtijevali  njegovi nalogodavci  tj. OHR, koji je sada pokazao svoje pravo lice.  

Ako mi jesmo ono što svaki normalan građanin Republike Srpske jeste (bilo da je član opozicije  ili vodeće koalicije) tada bismo morali  h i t n o  poduzeti sljedeće:

1. Tražiti lično izvinjenje Valentina Incka za uvredu koju je nanio srpskom n a r o d  u, bez obzira  šta on misli pojedinačno o  vođama i političarima  u  RS –u., referendumu, Danu Republike - ili bilo čemu drugom, o čemu on ima suprotno mišljenje. 
2. Ako to ne učini  on  m o r a   postati “persona non grata“ za RS – od momenta kad je izrekao  pomenuto  gnusno upoređenje, te  tako uvrijedio    borce ,  invalide  i  sve  časne  ljude  ove  Republike.
3. Ako to ne učini, mora se angažovati  tim  najboljih pravnika - krivičara u RS –u da osmisle  krivičnu prijavu (oni  će  odlučiti kome, jer ja nisam pravnik) protiv Valentina Incka  lično, te mu tako zapečatiti političku  i diplomatsku karijeru   za sva vremena.
4. Treba skupiti potpise građana Republike  Srpske i napraviti peticiju uz  tužbu  protiv OHR, te  je uputiti  Međunardnom sudu za  ljudska prava u Strazburu, jer je OHR  u  liku  Valentina  Incka izdao osnovne principe  svoga postojanja u BIH.

Ovaj teror  i  nepriznavanje slobode    jednih  od strane drugih  u istoj državi  - moraće da prestane. Pri tome nije važno kako smo mi proslavili Dan Republike, da li je tu nečega  bilo premalo, a nečega previše. Mi smo taj dan proslavili tako kako smo ga proslavili. I slavićemo ga i dalje. Mi nikome nismo rekli  kako da slavi svoje praznike, niti  mi  ikome išta određujemo. Mi samo nećemo da nas  disciplinuju  na zapovjed  “većeg entiteta“ , pogotovo  ne na silu. Zar nas užasni sukob  iz devedesetdruge ničemu nije naučio!? Niko ovdje ne želi rat, niko ne želi sukob.  Nama se ta teorije podmeće  kao kukvčije jaje - jer danas  znamo  da  rat  92  nisu ni počeli ni vodili samo Srbi. To  vrijeme izigravanja žrtve kod Bošnjaka  je prošlo.

Konačno, zašto bi bilo strašno jedni drugima reći, ako već jesmo ravnopravni ,   bar tako  se činilo – da   neke   stvari moramo mijenjati.

Zašto je to rat ?

Ili  drugim riječima  zašto se  n a m a   prijeti   ratom, odmazdom NATO-a sankcijama  međunarodne zajednice (ne znam samo koje)  itd. Zašto EU nije zaprijetila Britaniji  ratom  kad je odlučila na ode. Zašto Britanija  nije napala Škotsku kad je  shvatila da ista latentno hoće da ode. Zašto Španija ne napadne Kataloniju?   Da li bi možda trebalo nesrećnog   Valentina  podučiti o tome!

Nametanje, prijetnje, pogotovo   uvrede,  nisu nikome donijele ništa dobro.

Postavljam  pitanje: Može li se nešto učiniti da  niko ne ode iz BiH ? Ima li nade da nekako smislimo način da ostanemo tu gdje jesmo, ali pod uslovima  o kojima  se dogovorimo. Ništa nije tako zabetonirano da se ne bi moglo mijenjati. Bar toliko znamo iz istorije.

Dovoljno je  samo  da se sjetimo sudbine  bivše nam  zajedničke  zemlje !